Потврђено да је 1.300 Гватемалаца жртвовано у експериментима лекара америчке морнарице непосредно после Другог рата

Јавна здравствена служба америчке морнарице „жртвовала” је најмање 1.300 Гватемалаца у такозваном истраживачком раду „за добробит оболелих од венеричних болести”. 

Језива истина о догађајима из 1946-48. откривена је случајно прошлог октобра а прошлог викенда је и званично потврђена у извештају Биоетичке комисије основане на захтев председника САД.

Жртве, махом особе проблематичног социјалног статуса, подвргаване су попут лабораторијских заморчића експериментима лечења од сифилиса и гонореје – без њиховог знања и сагласности.

Заведено у америчким правосудним аналима под заједничким именитељем „Сифилис-експеримент”, документе о експериментима је у архивама пронашла Сјузан Реверби, научна сарадница Велесли колеџа у Масачусетсу.

На лични захтев председника Барака Обаме формирана је Биоетичка комисија која је пола године истраживала злочине научних сарадника јавне здравствене службе (ПХС) у Гватемали после Другог светског рата.

„Ако се првобитно веровало да је реч о научно-истраживачком подухвату у коме је у ’појединачним случајевима’ дошло до кршења етичких начела струке, сада се зна да су амерички медицински стручњаци свесно кршили сва етичка правила”, пише Ројтерс у извештају о дводневним расправама минулог викенда.

„Користили су ’експерименталне методе’ упоредиве са праксом озлоглашеног нацистичког доктора Јозефа Менгелеа”, коментарише хамбуршки „Шпигл”.

Људи-заморчићи (постоји и жаргонски израз „хумани заморчићи”)одабрани су за експерименте а да нису знали о чему је реч. Неретко су били „наговорени” – уз одговарајућу принуду.

Ко су биле жртве? Припадници најнижег социјалног сталежа, затвореници, војници-дезертери, проститутке, ментално оболели... Најпре би им била убризгана сифилистична крв, а потом су били подвргнути „опсервацијама” – уз одговарајући третман антибиотицима (пеницилин) или без третмана.

Потресан је случај пацијенткиње заведене под шифрираним именом Берта: на самрти, намерно инфицирана од сарадника истраживачког тима, подвргнута је „финалном експерименту“. По наређењу шефа истраживача, доктора Џона Катлера, испод капака, у усну дупљу и на гениталије нанет јој је премаз гноја гонореје.

Међудржавна комисија правника из САД и Гватемале расправља сада о обештећењу потомака жртава, а уследило је и „историјско извињење“ председника Обаме председнику Гватемале Алвару Кому.

Случај тиме није окончан. Напротив. Правосудни органи САД су најавили могућност нових истрага у такозваној афери „Таскиџи“: од 1930. све до 1972. припадници афроамеричке популације у савезној држави Алабами инфицирани су вирусима венеричних болести – под изговором лекарског тима да је реч о вакцини...

Група америчких конгресмена тражи преиспитивања свих познатих случајева злоупотребе научно-медицинских експеримената.

„Шпигл” појашњава да се интересовање америчких конгресмена каналише у два правца. Са једне стране, поставља се питање ко би требало да преузме политичку одговорност. Са друге стране, траже се нови регулативи контроле америчких медицинских лабораторија.

Каже се, у духу компромиса, да би тако требало оповргнути сумње дела светске јавности да су и нове велике епидемије заразних болести у смртоносни поход светом вештачки кренуле из сличних лабораторија.

М. Казимировић

објављено: 02.09.2011.

http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Mengeleovi-naslednici.sr.html