 Слободна црква поново оживела?
Повереништво манастира Нови Каленић саопштава да су се "благовремено пререгистровали по федералном закону" и да "Слободна српска православна црква наставља легалну егзистенцију". Најављено и штампање уписница за пријављивање чланова.
Последње две недеље, учестали су догађаји који раскол у Српској православној цркви Аустралије и Новог Зеланда чине још израженијим. Сада је у јавности и званично потврђено да је поновно организовање Слободне српске православне цркве добило и свој правни оквир. Према саопштењу са седнице Имовинског повереништва манастира Нови Каленић у Канбери, они су се "благовремено пререгистровали" по федералном закону о компанијама и да "Слободна српска православна црква наставља своју легалну егзистенцију". С тим у вези, најављено је и штампање уписница за добровољно пријављивање чланства у новорегистровану епархију. "Предлог о помирењу" Факсимил писма патријарха Павла
"Будући да је епископ Иринеј предвидео новим Уставом укидање 'Слободне српске православне цркве, епархије за Аустралију и Нови Зеланд', која је после примања Предлога о помирењу, преименована у новограчаничку митрополију, ова епархија је у заједници са слободним црквено-школским општинама благовремено пререгистрована по федералном закону о компанијама, и као таква, под својим старим именом Слободна српска православна црква, наставила је своју легалну егзистенцију", наведено је у саопштењу. На састанку су се, како су "Вести" обавештене, одлучили, поред позива новом чланству, и на поновно штампање сопственог календара за наредну годину, паралелног са званичним календаром СПЦ, као и оживљавање некадашњег гласила "Епархијски весник". "Реорганизовано је и епархијско Савезно коло српских сестара, које наредне године треба да припреми дечји камп. Одлучено је и да се, по старој пракси, изнова организује Светосавски фестивал", речено је. Шта је "Предлог о помирењу"? Документ од историјске важности, пресудан као основ за превазилажење раскола, потписан априла 1991. између Српске православне патријаршије и Српске православне митрополије новограчаничке. Под овом другом подразумеване су Слободне српске православне цркве организоване у три епархије, једна за Америку и Канаду, друга за Аустралију и Нови Зеланд, а трећа за Западну Европу. У предстојећем судском процесу који је митрополија СПЦ за Аустралију и Нови Зеланд покренула у Сиднеју (претпретрес обављен пре две недеље), Имовинско повереништво манастира Нови Каленић позива се управо на "Предлог о помирењу". Митрополија тражи путем суда право над манастиром, а повереништво манастира које је епископу забранило тамо приступ, супротставља се тиме што им је Српска православна патријаршија пре 20 година гарантовала имовину Слободне цркве. Фонд за одбрану За спорове око овог става потписници су, већ у наредном члану, овластили грађанске судове. "Ма који прекршај предње секције број 1 биће утврђен у грађанским судовима, ма које нације - државе где Новограчаничка митрополија има црквеношколску општину или парохију. Одредбе о предњој секцији бр. 1 и одредбе у сваком другом делу овог предлога које се односе на власништво или контролу имовине, биће сматране као легалне секуларне одредбе које могу бити интерпретиране од стране грађанских судова по принципима неутралног законодавства", предвиђено је документом. Имовинско повереништво је, такође, саопштило да је формирало фонд за одбрану на суду у који су његови чланови већ на скупштини дали новчано учешће. Циљ је, речено је, да се манастир не задужује, односно не троши новац из редовних прихода. У Слободној цркви воде као сталне седам црквених општина и манастир. Када се узму у обзир постојећи судски процеси (Бризбејн, Сиднеј, Водонга, Мосон), као и могућност отварања нових, неоспорно је да српској заједници овде предстоји болан и свакако скуп пут у времену непосредно испред нас. У њему ће, једно је сигурно, највише страдати (поново) јединство овдашње српске заједнице, а добро зарадити адвокати и судови који већ испостављају рачуне за хонораре. Писмо патријарха Павла Заступници Слободне цркве позивају се и на писмо које је 24. маја 1991, као председник Светог архијерејског сабора СПЦ, покојни патријарх Павле упутио Светом архијерејском синоду. У њему се, између осталог каже да "... Свети архијерејски сабор изјављује да Српска патријаршија никада није претендовала, нити сада претендује, да преузме или контролише имовине црквених јединица ван Југославије." Списак ЦШО У свом саставу, епархија Слободне српске православне цркве води следеће црквено-школске општине: "Свети великомученик Георгије" - Канбера, "Свети Никола" - Јужни Бризбејн, "Свети краљ Стефан Дечански" - Френкстон (Мелбурн), "Свети апостоли Петар и Павле" - Водонга, "Свети Николај Жички" - Сиднеј, "Свети кнез Лазар" - Канбера, и "Свети Сава" - Хол (Канбера). Овде је новина да је при манастиру Нови Каленић и манастирској цркви такође регистрована црквено-школска општина. Овде је и седиште епархије. ЦШО "Свети кнез Лазар" је и раније постојала, али на папиру, при Српском културном клубу "Свети Сава" у Мосону, такође у Канбери. Помирење не угрожава имовину Иако је "Предлогом о помирењу", Слободна црква прихватила јурисдикцију Патријаршије, истим тим документом Патријаршија није полагала право на њену имовину, већ напротив, предочено је адвокатима повереништва о теми која је, у основи, била главни камен спотицања уједињењу. Иако не и једини. С тим у вези, цитира се, уз остало, да члан шести, прва секција "Предлога" наводи следеће: "Српска православна патријаршија се слаже да она, нити ма која од њених потчињених или административних јединица ван Југославије, неће полагати право на ма коју непокретну, покретну или личну имовину новограчаничке митрополије, њених епархија, црквено-школских општина, парохија или подручних институција и манастира." http://www.vesti-online.com/Dijaspora/drzava/Australija/Vesti/164945/Slobodna-crkva-ponovo-ozivela |
