СВЕТА РЕВНОСТ - Архиепископ Аверкије

Уочи Антихристова доласка

Знаш знаке антихристова доласка:
Али немој да их држиш само за себе,
Него их свакоме штедро саопштавај.

(Свети Кирил, Архиепископ Јерусалимски)

Ближи се велик и радосни празник Рождества Христова. Многи Руси и уопште православни људи који живе у расејању одавно се боре за то да се код нас уведе нови календар и са се тако овај празник слави заједно са Американцима и свим инословнима који у својој цркви користе нови календар, како се не бисмо раздвајали од њих.

Али они не знају, или, тачније, не желе да знају, да савремени људи на Западу више немају Рождество Христово сем у малим изузецима. Божић је замењен некаквим "зимским пра-зником" у којем нема чак ни помена од Христа Спаситеља него је главни лик живахни румени старчић седе браде који весело дели деци дарове и чије се фигуре и представе свугде могу видети у време овога "празника". Велики дани припреме за превелики догађај јављања у свету Оваплоћенога Сина Божјега претворени су сада у дане бучног "бизниса"- када милиони користе прилику да се обогате.. А о Христу Спаситељу ту нико више и не мисли ! Пресвето Име Његово нико и не помиње!

Како се то догодило?

То је, разуке се, велико "постигнуће" слугу Антихриста који долази и који ће настојати да људима замени Христа Спаситеља, да дође на Његово место.

Далеко смо ми од дрскости да предсказујемо тачан рок појаве Антихриста, јер Слово Божје, устима Самога Господа Исуса Христа, јасно сведочи о томе да то нико од људи не може знати. А о дану томе и о часу нико не зна; ни ангели небески, до Отац мој сам (Мт. 24,36)- то је рекао Господ говорећи о Свом Другом Доласку и крају овога света, уочи чега и треба да се појави Антихрист.

Али Господ је истовремено указао и на мноштво знакова близине Свога Другог Доласка и краја света, завршивши следећим светом: А од смокве научите поуку: када се гране њене већ подмладе и олистају, знате да је близу лето. Тако и ви кад видите све ово, знајте да је близу, пред вратима (Мт. 25,32-33).

Исто тако и у апостолским посланицама имамо мноштво указивања на то којим ше се знацима карактерисати епоха појаве Антихриста и какав ће он сам бити (види, на пример, 2. Пет. 2 и 3, 1Ј н. 2 и 4, 2. Тим. 3,1-14 и, посебно, 1. Сол. 4,16-18; 5,1-11 И 2. Сол. 2).

А велики Отац Цркве свети Кирил, Архиепископ јерусалимски, у својим предрагоценим и дубокомисленим Поукама за оглашене непосре-дно и одлучно саветује хришћане : "Знаш знаке антихристова доласка; али немој да их држиш само за себе, него их свакоме штедро саопштавај" (Поука петнаеста).

Ето, на основу свега горе реченог ми имамо не само право него и свештени обавезу да у ономе што се догађа у свету видимо испуњење свега онога што су прорекли Слово Божје исвети Оци Цркве о Антихристу и о последњим временима, братски одвраћајућа све верујуће од лакомислености и равнодушности према нескривеним знацима времена.

А тих све бројнијих уистину страшних знакова времена толико се нагомилало, да чак и они који су нас још недавно осуђивали због тога што превише пишемо о Антихристу, сада почињу да прозиру и да признају да смо били у праву када смо дизали на узбуну док је већина пребивала у некаквој апатији, уопште не примећујући куда иде савремени свет.

Зар је икада у прошлости било таквога времена којему би толико одговарао назив "последња времена"?

У последње дане - обратимо пажњу на то шта свети Апостол наглашава као одлику управо "последњих дана"- наступиће тешка времена. Јер људи ће бити самољубиви, хвалисави, гордељиви, хулници, непослушни родитељима, неблагодарни, непобожни, безосећајни, непомирљиви, клеветници, неуздржљиви, сурови, недоброљубиви, издајници, напрасити, надувени, више сластољубиви него богољубиви, који имају побожност а силе љезине су се одрекли. (2. Тим. 3,1-5).

Данас у свету особито господствују гордост и самољубље као никада пре, а управо је то, по учењу светих отаца-подвижника, корен и почетак свих осталих страсти, свега онога што је Свети Апостол побројао.

Све ове особине биле су својствене нашем руском животу уочи револуције, што ји и довело до тријумфа бољшевизма, а који је коначно разуздао све те страсти, залио крвљу целу руску земљу и донео руском народу нечувена страдања.

На нашу велику несрећу, много тога, без обзира на већ преживљене страхоте, ни до данас није искорењено.

***

У томе је главни узрок свих наших унутрашњих смутњи и подела, свих распри, свађа и међусобних непријатељстава, уместо очекиванога, рекло би се, братскога сагласја, једнодушности, хришћанске љубави и узајамне помоћи. Зацарили су се гордост и самољубље, сви би да владају, а нико неће смирено да слуша и потчињава се.

Исту такву жалосну слику срећемо и на Западу, где коначно копне последњи остаци хришћанства, где самољубље, среброљубље, гордост и преузношење дрско подижу главу, где се, као и у предреволуционарној Русији, губи свако поштовање према родитељима и старијима, где разврат, прељуба и безочност иду до крајњих граница, где јавно преовлађује бешчашће а благочешће је лицемерно и малаксало.

Ето таква је слика савременога живота и то већ наводи на мисао о наступању "последњих дана"!

Сви који хоће да живе побожно у Христу биће гоњени.. А зли људи и опсенари напредоваће од зла на горе, доводећИ и друге и себе у заблуду (1 Тим. 3, 12-13).

Таквога гоњења на оне који желе да живе истински благочестиво у Исусу Христу, а и на само Хришћанство, још никада није било, осим у прва три века Свете Цркве. Тада је оно ипак било нешто сасвим ново и непозна-то човечанству погруженом у yами незнабоштва, а сада хришћанство гоне одступници који га савршено познају и свесне су слуге Антихриста који долази. Може се без околишања рећи да данас у свету благују само "зли људи" и "опсенари", који су у своје руке узели све, укључујући и државну власт, и који строго по своме личном егоистичном нахођењу располажу свим земним благом. Часни људи страдају, а моћници и протуве благују.

И то је знак наступања антихристове епохе!

Но за наше време карактеристична је у "сила обмане"- о чему пише Свети Апостол Павле у својој Другој посланици Солуњанима- када људи поверују лажи (2. Сол. 2,11). Истина и лаж у наше ће се време тако помешати, да ће и најразумнијем човеку неки пут бити тешко да разабере где је истина а где лаж. Лаж се тако дрско издаје за истину да се многи предају тој опсени и одвраћају се од истине. А разобличити ту лаж, која се ради свога утврђивања вешто користи свим средстввима овога света која јој на потпуном располагању- укључујући и огромна новчана средства и друштвену власт, бива веома тешко.

А то је тако особито зато што ће, како је упозоравао и Апостол и што ми видимо да се испуњава, доћи време када здраве науке неће подноситит, него ће по својим жељама окупити себи учитеље да их чешу по ушима.

И одвратиће уши од истине, а окренути се бајкама (2. Тим. 4,3-4).

Колико се сада намножило свакојаких самозваних учитеља који уистину "чешу по ушима", колико ли само секти и политичких партија најразличитијих усмерења. Дословно главу може изгубити онај ко нема чврста, истински хришћанска начела и кога љуља и заноси сваки ветар учења, обманом људском и лукавством ради довођења у заблуду (Ефес. 4,14). Како је лако преварити се у прашуми свих тих подмуклих лажи и одлутати са правога пута истинског хришћанког живота!

А сви ти сејачи лажи су свесне или несвесне слуге Антихриста, које му служе или из убеђења или просто из глупости, припремајући његов кратко-трајни тријумф на земљи, која на наше очи постаје његова очевина.

Упркос нас они свим доступним средствима нападају, киптећи мржњом на анс због тога што разобличанамо и њих и њиховога господара коме они тако верно служе, а упозоравамо све истински верујуће на њихове подвале.

"Зато пази на себе, човече- поучава нас велики отац Цркве свети Кирил, Архиепископ јерусалимски- и чувај душу своју. Црква ти сведочи пред Богом живим и унапред ти говори о Антихристу пре но што он дође. Хоће ли то бито за или после твог живота, не знамо. Но за тебе је добро да то знаш и да се пазиш" (Поука петнаеста).

Из многобројних светоотачких предсказања још из првих векова хришћанства ми знамо да већина хришћана последњих времена неће препознати Антихриста када дође, него ће му се својевољно поклонити као своме духовном вођи и господару. Он ће се у почетку показати као највећи ревнитељ и покровитељ свакога добра, па чак и хришћанства, али само без Христа, и многи који ревнују за канонско устројство Цркве и за црквену дисциплину, а особито за послушност и потчињавање црквеним властима, изгледаће као строги канониста који строго кажњава све који не буду хтелеи да му се потчине и поштују га, ослањајући се на слово црквених канона.

Ето зашто се ми, следећи поуку светох Кирила, тако често враћамо на тему о Антихристу- која је најактуелнија у наше време.

Нама ће се, може бити, веома брзо поставити кључно питање: са коме смо- са Христом или са Антихристом. И многи ће се тада саблазнити и поћи за Антихристом, обмањујући и себе и друге.

Ево чега нам се ваља и од чега нека нас сачува Свемилостиви Господ!

А то се може догодити веома лако и неприметно, уколико се будемо лакомислено и небрижно односили према свему што се данас догађа у свету и ако будемо и себе и друге уљуљкивали како нема ничега посебног, него све тече природно.

Ето зашто је сада свима нама неопходно да имамо на уму поуку нашега Господа и Спаситеља о непрестаној духовној будности:

Бдите и молите се да не паднете у напаст! (Мт. 26,41).

Стражите, дакле, јер не знате дана ни часа у који ће Син Човечији доћи (Мт. 26,41)

А што вама говорим, свима говорим: стражите! (Мк. 13, 37).