header image
Ранко Гојковић: О саопштењу Епархије бачке (Црквене општине Сомбор) Штампај Е-пошта
среда, 12 октобар 2011
           Пошто сам свој јучерашњи текст написао пре него што сам прочитао саопштење “Црквене општине Сомбор”, хтео бих кратко појаснити неке ствари.

 
Његово Преосвештенство Епископ банатски Г. Г. Никанор благосиља руске козаке, учеснике 
Првог козачког Православног похода Русија-Србија

Нисам међу организаторима козачког похода и не спорим да је било организационих пропуста, али овде уопште нису битни организациони пропусти. Били сте и Ви из Црквене општине Сомбор и секретаријат Патријаршије благовремено обавештени о молитвено-поклоничком походу руске козачке браће, поводом, за њих важног, јубилеја. Обавештени сте да су они за свој поход добили благослов свог надлежног епископа у Руској Православној Цркви. Али то Вама није довољно. Вама је “неопходно да матична помесна Црква (у овом случају Руска Православна Црква) преко свог Светог Синода или Одељења за спољне везе, писменим путем обавести Свети Синод помесне Цркве на чијој канонској територији се манифестација организује (у овом случају Свети Синод Српске Православне Цркве)”. Или преведено на прости народни језик, не важи благослов надлежног владике поменутих козака, они треба да добију благослов од онога који је пре пар дана љубио руку римском папи.  http://borbazaveru.info/content/view/4023/1/

Значи, тачно је да нисте добили обавештење од Оделења за спољње везе Московске Патријаршије, али сте обавештени о боравку козака и обавештени сте да су они за свој поход добили благослов свог надлежног владике. Значи ли то да  Ви признајете само благослов из Оделења за спољне везе Московске Патријаршије, а да благослов других руских владика не признајете? Да ли сте такву процедуру спроводили на “Данима епархије Бачке” када су католички јеретици шетали по храмовима Бачке епархије као по својој кући? Извињавам се, можда су они имали “мирно писмо надлежног архијереја помесне цркве”.

 
Топао пријем руских поклоника у Епархији банатској

У тачки 3 кажете да је “на делу, по свему судећи, свесно обмањивање верног народа јер ова група лаикâ није са собом донела икону Богородице Табинске него њену копију, што је вешто прећутано”. Лично сам протеклих дана у неколико наврата преводио речи козака Крилова о Табинској икони Пресвете Богородице. Ни помисли о било каквом прећуткивању, прећуткивања није ни могло бити, јер као што се види из мог јучерашњег текста и са сајта “Крсни ход”, оригинал Табинске иконе Пресвете Богородице је нестао после Културне револуције у Кини и не зна се где се она сада налази. Али је управо ова копија која се сада налази у Србији, пројавила више пута своја чудеса и због тога је управо са овом иконом настављена традиција Крсних ходова која је постојала у Царској Русији и те Крсне ходове је благословио надлежни руски епископ. На делу је по свему судећи Ваше свесно обмањивање верног народа. Управо ова икона је прошла по планинама Абхазије у ратно време и испред ње су бежали НАТО плаћеници а верни народ Абхазије је дочекивао са великом побожношћу и одушевљењем. Само у матичној епархији, после Крног хода са овом иконом, у местима кроз које је прошао Крсни ход, обновљено је 17 светиња порушених у време комунизма. Тако да не приличи православним људима да омаловажавају икону која је пројавила многа чудеса и коју поштују као чудотворну архијереји братске помесне цркве. Акатист управо за ову икону написао је Митрополит Санкт-Петербуршки и Ладошки Јован (Сничев), један од најпоштованијих руских владика Двадесетог века. Он је и прорекао да ће се за ову икону чути у целом свету. Време ће показати да ли је Црквена општина Сомбор видовитија од Јована Сничева.

Учесници Првог козачког Православног похода Русија - Србија

са Чудотворном  иконом Пресвете Богородице Табинске

Даље, са ниподаштавањем говорите о “групи лаика (цивила)” вешто  прећуткујући да су козаци у пратњи једног схимонаха. Да Вас обавестим да је са њима схимонах који је замонашен у Оптинској пустињи и који је прошао кроз подвиг затворништва. Захвалан сам Господу што ме је удостојио да разговарам са овим дивним молитвеником, који својим бројаницама штити Православље као некада што су по благослову светог Сергија Радоњешког, то Православље штитили Пересвет и Ослаб у чувеном боју на Куликовом пољу.

На крају, за истински верујуће Србе, да кажем да је ова икона пројављујући чудеса, више пута стала на једном месту и козаци нису могли да је носе док се не очита акатист. После се испостављало да се на том месту налазила или нека светиња или мошти хришћанских мученика или су на том месту убијени православни хришћани. Такође се дешавало да икона није дозвољавала ни да се посете нека места која су сматрана православним светињама. Испостављало се да су та места оскрнављена и да је пре доласка чудотворне иконе та места потребно поново освештати.  Да се можда неко није уплашио да ће се нешто слично десити и у Србији, па за сваки случај предупредио чудо?

Јеванђеље нам каже да ће се непомјаник зацарити када се гнусоба опустошења зацари и на светом месту. Свакако да се то свето место односи на православне храмове, све остало одавно није свето.

Пресвета Богородице Табинска, моли Бога за нас!

Последњи пут ажурирано ( петак, 14 октобар 2011 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 27 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.