„Ако ме љубите, заповијести моје држите“ (Јов. 14,15)

            Ево браћо да прозборим још коју реч и да се осврнем на претходне догађаје.

Поздравите сву светосавску браћу а посебно наше сестре светосавке.

Хвала на свим душекорисним Светоотачким текстовима "бистре воде" којим нас "напајате".

Господ нам заповеда:

„Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим, и свом снагом својом. Ово је прва и највећа заповијест. И друга је као и ова: Љуби ближњега својега као самога себе. Друге заповијести веће од ових нема.“

По тумачењу Отаца љубав према Господу треба да буде највећа и претежнија и од ње потиче љубав према ближњем тј.од самога Бога који је једини извор и дародавац свакога добра. Да видимо како се љуби Господ:

        „Ако ме љубите, заповијести моје држите. И ја ћу умолити Оца, и даће вам другог Утјешитеља да пребива с вама вавијек. Духа Истине, кога свијет не може примити, јер га не види, нити га познаје: а ви га познајете, јер са вама пребива, и у вама ће бити” (Јов. 14, 15-17);

„Одговори му Исус и рече: Ако ме неко љуби, ријеч моју држаће, и Отац мој љубиће њега; и њему ћемо доћи и у њему ћемо се настанити“ (Јов. 14,23);

 „Ако заповијести моје одржите, остаћете у љубави мојој, као што сам ја одржао заповијести Оца мојега и остајем у љубави његовој“ (Јов. 15, 10);

 „Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него мене, није мене достојан. И који не узме крст свој и не пође за мном, није мене достојан. Који чува живот свој, изгубиће га, а који изгуби живот свој мене ради, наћи ће га.“(Мат. 10, 37-39);

 Дакле, љуби ли човек Бога кад отступи од заповести и чини грех? НЕ! Љуби ли ближњег? НЕ! Љуби ли сам себе  нестарањем  о спасењу своје душе? НЕ!

Јасно је да смо дужни да држимо заповести, и ближње да љубимо као сами себе, јер нисмо своји већ Божији, старајући се о њиховом спасењу и потребама. Видимо да заповести не познају нацију, веру, боју коже, тј. чинити добро свима Бога ради, ма колико неко био свет или грешан. Никако пристајати на зло, на зловерје, нити се саглашавати како код браће тако и  код иноверних, а камоли са њима улазити у свезу злоделанија и помагати пропаст како њихову тако и оних против којих војују.

„Чули сте да је казано: Љуби ближњега својега, и мрзи непријатеља својега. А ја вам кажем: Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који вас мрзе и молите се за оне који вас вријеђају и гоне, да будете синови Оца својега који је на небесима; јер Он својим сунцем обасјава и зле и добре; и даје дажд праведнима и неправеднима. Јер ако љубите оне који вас љубе, какву плату имате? Не чине ли тако и цариници? И ако поздрављате само браћу своју, шта одвише чините? Не чине ли тако и незнабошци? Будите ви, дакле, савршени, као што је савршен Отац ваш небески.“

Но, да ли ће наша Богочовечанска љубав бити узвраћена и довести до заједнице не зависи од нас, како Господ рече: „Где су двоје или троје сабрани у Моје Име, ту сам и Ја међу њима.“ Има ли браћо заједнице између светлости и таме, има ли између православних и екуменско католичко-протестантских вековних Богобораца? НЕМА! Па какву то љубав очекују наши екуменисти од људи који одбацише Једног Јединог и Истинитог Бога, и измашташе другог филиоквејног  и човекопоклоног Бога. Какву љубав они могу да стекну од таквог Бога? Заиста мислим да су данашњи екуменисти у великој заблуди јер очекују од инославних оно што они не могу нити да стекну, нити да пруже.Треба прво бити у име Једног и Истинитог Бога, па тек онда сабрање Господ благосиља својим присуством и посредништвом. Очигледно је да је један, једини истинити пут за њих а то је:

покајање и признање једне једине Свете Саборне и Апостолске Цркве - Православне.

Свети наш и свеправославни Владика Николај упозорава: „Чувајте се душегубаца, свет је пун душегубаца.“

Ево браћо једне горке истине, истине која каже да чак ни Христова љубав није успела све да спасе, а камоли наша. Није браћо јер потамне срце њихово, и не познаше Бога, и не хтеше да се обрате да их Господ исцели.

Ево браћо каквом лажном љубављу они дишу:

„Ако вас мрзи свијет, знајте да је мене омрзнуо прије вас. Кад бисте били од свијета, свијет би своје љубио, а како нисте од свијета него вас ја изабрах од свијета, зато вас мрзи свијет. Опомињите се ријечи коју вам ја рекох: није слуга већи од господара својега. Ако мене гонише, и вас ће гонити: ако моју ријеч одржаше, и вашу ће одржати. Али све ће вам ово чинити због имена мојега, јер не познају Онога који ме посла. Да нисам дошао и говорио им, не би гријеха имали; а сад изговора немају за гријех свој. Који мрзи мене и Оца мојега мрзи. Да не творих међу њима дјела која нико други није творио, не би гријеха имали: а сада су и видјели, и омрзнули и мене и Оца мојега. Али да се испуни ријеч написана у Закону њихову: Омрзнуше ме ни за што.“ (Јов. 15, 18-25). Зар да чинимо прељубу, и поведени лажном и прелесном љубављу пођемо за туђим и лажним боговима иза којих стоји родоначалник греха ђаво? НИКАКО! Ето браћо како екуменисти прељубише, па сада нападају своју браћу. Поведени скверним учењем Зизјуласа многи оскврнуше своје умове, срца и душе и донесе своје плодове.

Једини залог спасења иноверних је да ми правоверни очувамо своју веру како нам је и предата, и да на тај начин сачувамо могућност инославних да ако не већина оно макар појединци дођу до преумљења и познања Истине .

На жалост екуменизам има још једног великог савезника у својој борби а то је глобализација и дух времена. Данас када нас многи уче да робујемо новцу, свету, стицању матерјалних добара, похвала, каријерама, сујети, слави, жељама и вољама не по Богу...

Постоји велика опасност да посредством греха ми себе припремимо за сваку богоборну промену и прихватањем духа времена сами себе приуготовимо и учинимо неспособним да се одупремо екуменизму и апостасији.

Зато нам заиста треба нешто ново и једино НОВО што се од нас тражи а што се може  изразити речима Светог Апостола Павла: Обуците се у новога човека, сазданог по Богу у праведности и светости истине. Да се одрекнемо старога човека и његовог живота, Христа ради и да тако сачувамо свој јеванђељски живот, у Светој и Православној Цркви, живот Светотајински и Световрлински, ходећи путем Светих Отаца наших, путем заповести Господњих, путем тесним и уским, носећи свој крст, стопама блаженстава  и да тако Божјом помоћу и благовољењем Пресвете Тројице стекнемо живот вечни у Царству Његовом Светом .

 Грешни раб Божији Зоран.