Онима који још нису приметили да небо над нама више није исто, да облаци добијају злокобне обрисе, а животиње мењају навике – препоручујемо књигу др Ника Бегиша и Џин Менинг „Анђели не свирају на тој харфи“ („Angels Don’t Play it HAARP“). Захваљујући глобалној информационој мрежи, аутори су објединили сазнања о „мистериозном“ систему ХААРП изграђеном на Аљасци, да би нам представили нову контроверзну науку, грађену на темељима Теслиних открића

Наручиоци и финансијери „High-frequency Active Auroral Research Programa“ (HAARP) желе да га представе као чисто научно-истраживачки пројекат, покренут са циљем побољшања квалитета живота на планети. Ту је и флоскула о „тражењу модалитета како искористити јоносферу за циљеве одбране“, којој бисмо можда и поверовали да војни документи не говоре супротно. Наиме, овде се ради о потпуно новој врсти оружја незамисливе снаге, осмишљеној од стране опскурних ликова скривених иза опскурних институција (Пентагон, ЦИА…) тесно везаних са америчком владом, армијом и тајним службама, у сарадњи са Универзитетом „Фербанкс“ на Аљасци.

Права улога, значај и домет оружја намењеног „Рату звезда“, прикривају се уз помоћ медија и контроверзних изјава за штампу, али само постојање система ван контроле међународне заједнице и природа овог војног мегапројекта будућности, никог не оставља равнодушним.

ПРОЈЕКАТ ЗА КАТАКЛИЗМУ

Тексашки физичар Бернард Истлунд (Bernard Eastlund) поседовао је патенте произашле из пакета идеја, међу којима су најзначајније које се тичу Теслиног принципа резонанце. Планови о изградњи објекта на Аљасци провобитно су били под контролом АРКОК „Пауер технолоџис инкопорејтид“ (АПТИ), филијале „Атлантик ричвајд компани“ – једне о највећих нафтних компанија на свету. АРПИ је уговорила изградњу ХААРП објекта, да би у јуну 1994. године читава компанија, патенти које је поседавала и уговор о другој фази изградње били продати фирми „Е-Системс“ – једној од највећих кооперанта ЦИА-е за изградњу објеката. „Е – Системс“ је на крају купио „Рајтио“ – један од највећих војних лифераната у свету и власник стотине патената, међу којима је и онај који се ослања на ране радове Николе Тесле из 1900. године, о преносу електричне енергије од произвођача до потрошача, без жица.

Др. Бегиш и Менинг дошли су до Истлундове патентне документације, у којој пише да се овим изумом „може послати у атмосферу огромна количина енергије, на жељену стратешку локацију и одржати ниво усмерене снаге“. Применом технологије може да се поремети лет авиона и ракета са софистицираним системом навођења, могу се изазавати сметње у комуникацијским системима – на земљи и у ваздуху, а при том систем има способност да искористи комуникацијску мрежу и кад су остале комуникационе мреже прекинуте.

Сем тога, могуће је утицати на измену климе, мењањем горње атмосфере и преусмеравањем ветрова, уз формирање атмосферских честица које ће се понашати као сочиво или фокусирајући уређај.

Бегиш је дошао и до 11 других патената у поседу АПТИ-а, који омогућавају експлозију нуглеарне снаге без зрачења, као и многе трикове из „Ратова звезда“, са детаљним упутствима о њиховој примени. Аутори посебно скрећу пажњу на ваздухопловна документа, у којима се говори о систему за манипулацију и узнемиравање људских менталних процеса, путем пулсирања „радио-фреквенцијског“ зрачења (уз помоћ ХААРПА-а), са могућношћу примене на великим географским пространствима.

Ма како аутори оправдавали пројекат, научници тврде да би ефекти коришћења овог нивоа снаге у нашем природном штиту – јоносфери – могли бити катаклизмични.

Експериментални систем за усавршавање супермоћног оружја, на бази радиоталасне технологије, делује на јоносферу електромагнетним таласима, бомбардујући горње слојеве атмосфере усмереним и котролисаним елетромагнетним зрацима, који се враћају на земљу као смртоносно оружје са несагледивим ефектима. То је у ствари напредни модел „јонесферног грејача“ (јоносфера је део Земљине атмосфере са већом густином и наелектрисаних честица – јона, и захвата горње слојеве атмосфере на 40-60 миља изнад њене површине). За овај систем се поједностављено може рећи да фунционише обрнуто од телескопа: антена шаље сигнале, уместо да их прима.

Оснивач „НО ХААРП“ покрета Клер Зикур (Clare Zichur) упозорава јавност на недораслост и некомпетентност дилетаната који се поигравају силом коју нису у стању да контролишу: „Војска ће задати ударац јоносфери, а затим ће посматрати шта ће се десити! Пропустили су да нам кажу да немају појма шта даље“. Али „мачо наука“ Пентагон државе воли неизвесност: „Велики момци добили су нове играчке“ – закључују др Бегиш и Менинг, називајући ово поигравање са природом „глобалним вандализмом“.

        ИНСПИРАТОРИ И ВОДЕЋИ ИДЕОЛОЗИ

Највише података о ХААРП-у нађено је у документацији Збигњева Бжежинског и Ј. Ф Мекдоналда (некадањег научног саветника председника Џонсона). Документи показују како се могу произвести негативни ефекти на људско здравље и ум, а запањујће искрене изјаве Бжежинског (1970) о неопходности стварања друштва са „више контроле и усмеравања“, не остављају простор за недоумицу. „Анђели не свирају ХААРП“ (игра речи – харп је харфа) – каже Бжежински, предвиђајући социјалну кризу као идеалан моменат да се уз помоћ медија поврати поверење народа и друштво неприметно трансформише у диктатуру.

На основу изјаве геофизичара Ј. Ф Мекдоналда, специјалисте за проблеме ратовања, недвосмислено се закључује да политички стратези намеравају да експлоатишу испитивања мозга и људског понашања: „Ови таласи, временски прецизно подешеним ударима вештачки узнемирених електрона могу довести до обрасца за осцилације које производе релативно висок ниво снаге над одређеним деловима планете... На тај начин може се развити систем који би озбиљно угрозио рад мозга великој популацији у одређеним регионима током дужег временског периода“. Мекдоналд тврди да пројекат неумитно напредује,  и предвиђа његову коначну примену за неколико деценија. У уводном чланку „Како уништити природни амбијент“, за књигу „Unless Peace Comes“ – („Док дође мир“), он каже да је „кључ за вођење геофизичког рата идентификација еколошких нестабилности – да би се уз додатак мале количнине енергије ослободила много већа количина енергије“. У Мекдоналдовој књизи налазе се описи манипулације временом, а она предвиђа намерно топљење ледених површина, контролу окенских таласа, производњу озонских рупа, контролу можданих таласа...

Др Бегиш и Менинг су на више од 40 страница књиге изнели радове професора са Харварда, војних планера и научника – са плановима за тестирање електромагнетске техонологије. Један од докумената, у којем се налазе упуства за употребу овог оружја, са фреквенцијом на којој се експерименти могу извести (управо она коју ХААРП  може да  емитује), нађен је код Црвеног крста из Женеве.

Војска САД-а већ 20 година експериментише овом технологијом, на разне начине: од Вијетнама – где су вршени експерименти са кишом, преко поигравања муњама и ураганима, пројекти „Скурфире“ и „Стормфури“, до „Приме Аргус“ програма за предвиђање земљотреса и проузроковање истих.

ИГРЕ ПЕНТАГОН ДРЖАВЕ

У ДОКУМЕНТУ Ваздушних снага САД-а  пише: „Могућност примене вештачких  електромагнетних поља је широка и може се користити у војним и квазивојним ситуацијама... Сем борбе против терористичких група, могла би се примењивати за контролу маса и као противпешадијска техника ратовања. У свим случајевима ЕМ (електромагнетни) систем би произвео физиолошке и перцептивне поремећаје и дезоријентацију... Предост је што су невидљиви и тешко их је ометати“.

Кад је у питању коришћење овог „највећег и најсвестранијег предајника на свету“ амерички Конгрес проучава могућност коришћења ХААРП система у циљу продирања сигнала (одбијених од јоносфере) у земљу. Могућност продирања у дубину од неколико километара омогућила би лоцирање подземних магацина са муницијом, минерала, тунела... Проблем је у томе што фреквенција зрачења, потребна за пробијање кроз земљу, коинцидира за фреквенцијом која наноси штету – како људском мозгу, тако и биљном и животињском свету.

Војска већ поседује технологију за контролу времена, спровођење експеримената на целој планети само је питање времена (многи верују да појава хемијских трагова на небу представља део операције), а забринути истраживач Пол Шефел упоређује стање Земље са стањем болесника у грозници, којем непрестано вештачки дижу температуру: „Уколико не желимо смрт планете, морамо престати да производимо несталне честице које генеришу њену грозницу“.

Узнапредовала игра „дечака из Пентагон државе“, већ је довела до драматичних промена – могућа интеракција ХААРП зрачења и Земљине јоносфере је застрашујућа. Дејвид Џароу упозорава да „ефекти овог мешања и у синфонију Геине геомагнетске харфе нису познати, а чак и ако имају намеру да науче да искористе било који ефекат – они не играју у складу са глобалном синфонијом.“

Извор: „Печат“ бр. 188/2011, стр. 46 и 47.

http://www.svetinjebraniceva.rs/