header image
Митрополит Иларион: Ватиканска етикеција налаже да папи пољуби руку онај ко га посећује Штампај Е-пошта
четвртак, 27 октобар 2011

 Објашњење митрополита Илариона зашто су свештеници из његове пратње љубили папи руку и узимали од њега благослов приликом посете Ватикану

1.  октобра 2011. године објавили смо вест о посети делегације Руске Цркве, на челу са председником Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије, митрополитом Иларионом, папи Бенедикту XVI, којом приликом су чланови те делегације љубили  папи руку и примали од њега „благослов“. Митрополит Иларион је 22. октобра, у емисији „Црква и свет“ руског телевизијског канала „ Россия 24“, дао објашњење тог  поступка:

 „У Ватикану постоји одређена етикеција у складу са којом папи љуби руку онај ко га посећује. Таква етикеција постоји и на многим краљевским дворовима. Не сме се заборавити да је папа, осим тога што је поглавар Римокатоличке цркве, и монарх у својој држави. Када сам га ја посетио, чланови делегације која ме је пратила, а тамо је било и свештеника и мирјана, питали су ме како да поступе. Оставио сам да сами о томе одлуче.“

Коментаришући наведено објашњење митрополита Илариона, руски свештеник Божидар Главев, у свом тексту „Буди веран“,  каже следеће:

 „Јавили су се, свакако, као и увек, адвокати добровољци - бранитељи тих особа. И пошто је било јасно да у канонима Цркве нема оправдања за љубљење папине руке, они су извадили  из рукава неку „етикецију“ и потчињавајући се њој погазили су Свете каноне./.../

Да ли заиста постоји етикеција која обавезује оне који посећују папу да га пољубе у руку?

Приликом међудржавних и међурелигијских контаката сусрећу се различите културне и религијске традиције. Према правилима, земља домаћин нема право да наметне етикецију која је неприхватљива за земљу госта. С обзиром на то, чак и при постајању обичаја љубљења руке, наши су свештеници имали слободу да се томе повинују или да се не повинују.

Потрудио сам се да погледам много репортажа о папским аудијенцијама, као и прилоге о пријемима папе у другим земљама. Из онога што сам видео, јасно је да представници других вероисповести обично не љубе папи руку. Руку папи често не љубе ни католички свештеници. На видео запису који следи види се да папи нико не љуби руку – ни римокатолици, ни православни, иако су ови други управо представници Васељенске Патријаршије, која је већ одавно заузела прокатолички курс.

 

Дакле, очигледно је да етикеција то уопште не захтева. Може се рећи да је општеприхваћени гест руковање, а не љубљење руке. Онда...?!

Одговор је следећи: то је добровољни чин наших свештеника – то је њихова иницијатива, а порука је следећа: „Ваша Светости, ми бисмо одмах привели Православну Цркву пред Ваше ноге, када би то зависило само од нас!“ Ово се јасно види из понашања појединих клирика.

Узмимо, на пример, недавно поклоњење папи епископа Тихона. Свети Синод је био дужан да га укори, да му изрекне одговарајућу казну, а она је, по црквеним канонима и пракси – лишавање чина и слање у манастир. Уместо тога, он је постављен за настојатеља Патријаршијског храма Светог Александра Невског, где наставља да служи и показује свој пад. 18. јула текуће године, он је дозволио папском нунцију да уђе у свети олтар и изађе кроз Царске двери! Ово није само непоштовање црквених канона, већ дрска, јавна демонстрација филокатолицизма.

Ах, ти наши  „љубвеобилници“ - папопоклоници! Очигледно, они не желе да уче каноне, али су спремни да уче папистичку етикецију!“

Приређивач: „Борба за веру“

Последњи пут ажурирано ( субота, 29 октобар 2011 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 8 гостију на вези
БЕСПЛАТНЕ РЕКЛАМЕ И ОГЛАСИ ПРИЛОЖНИКА САЈТА

ОБЈАШЊЕЊЕ:
ОВДЕ:

 

 

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.