БЕОГРАД - Древна базилика у некадашњој Никеји, сада Изнику, у којој је 787. године одржан Седми васељенски сабор, поново је претворена у џамију, а дозволу за то је дала Дирекција за верска питања при Влади Tурске - Дијанет.

Како је јавила Верска информативна агенција (ВИА), патријарх Манојло је, у време цара Tеодора Ласкариса, у тој цркви, по свему судећи, хиротонисао Светог Саву у чин архиепископа.

Црква из шестог века, посвећена је Светој СоФији (премудрости Божјој), а од времена Ататурка, 1923. године била је музеј.

У њој су, како се наводи, током протекле седмице већ обављене муслиманске молитве.

Црква, уз коју постоји минарет из османских времена, рестаурирана је прошле године.

Дневни лист "Хуријет" наводи да се црква поново, "након реконструкције", отвара за исламско богослужење, те да она "никада није била проглашена за музеј".

У њој ће сутра, првог дана Курбан Бајрама, једног од два највећа муслиманска празника, бити обављен "уобичајени (исламски) обред".

Одлука о претварању цркве у џамију наишла је и на критику Tурака. Tрговачка комора Изника сматра да је поступак "потпуно неразумљив", јер град живи од туризма.

Историчар уметности С. Мулајим изјавио је да то није требало урадити, јер је црква била веома значајна за историју хршћанства. Он очекује и да ће у свету бити протеста због овог поступка.

Професор уметности на измирском универзитету Хаки Онкал сматра да је одлука из Анкаре "безвредна", црква мора остати музеј, као и до сада.

Цариградски утицајни дневник "Сабах" (Јутро) ових дана је писао да ће и храм Свете Софије на Босфору, који има статус музеја, понови бити џамија. Припрема се инсталација мимбара и проповедаоница за имаме.

У Светој Софији, иначе, уз дозволу турских власти, сусрели су се и служили литургију православни првојерарси 26. децембра 2000. око цариградског и васељенског патријарха Вартоломеја, поводом два миленијума хришћанства.

Tуцић: Једно од најзначајних места српске историје

Публициста и верски аналитичар Живица Tуцић сматра да је црква Свете Софије у Никеји, која је уз одобрење турских власти, претворена у џамију, била једно од најзначајнијих места хришћанске, посебно српске историје, јер је у њој хиротонисан први српски епископ.

Он је подсетио да је у тој цркви одржан и седми Васељенски сабор.

"Међурелигијски односи на глобалном нивоу могу се само градити уз поштовање светих места свих религија, храм Свете Софије је свакако значајна светиња хришћанства и хришћанске цивилизације", навео је Tуцић у изјави достављеној Танјугу.

Он очекује да би тим поводом требало да реагују и Београд, али и СПЦ јер су у Никеји заправо положени темељи њене аутокефалности.

Древна базилика у некадашњој Никеји, сада Изнику, у којој је 787. године одржан седми Васељенски сабор, поново је претворена у џамију, а дозволу за то је дала Дирекција за верска питања при влади Tурске - Дијанет.

Како наводи Верска информативна агенција (ВИА), патријарх Манојло је, у време цара Tеодора Ласкариса, у тој цркви је, по свему судећи, хиротонисао Светог Саву у чин архиепископа 1219. године.

Црква из шестог века, посвећена је Светој Софији (премудрости Божјој), а од времена Ататурка 1923. године била је музеј.

Извор: ТАНЈУГ