Ових дана, цео свет дрхти од економске кризе, али и од најава светског рата, и то нуклеарног. Чак је и начелник руског генералштаба Макаров најавио да је могућ нуклеарни рат. Спремају и напад на Иран – ако га освоје, руска граница је одмах ту. Наравно, Господ може да спречи све несреће – али, хоће ли? То јест, има ли покајања међу народима – пре свега православним народима? И позивају ли духовне вође православних народа било кога на покајање, или су потпуно огрезли у екуменизам и припреме некаквог квазивасељенског сабора, који треба да се бави ублажавањем постова, другобрачјем свештенства и екологијом?
Народ Божји нема скоро ни од кога да чује пастирски глас који га зове да се каје. Али, зато не изостају друга знамења Божја. Додуше, и њих вешто скривају, да људи не би бринули и падали у „апокалиптичну панику“. „Пиће за младиће, банку за игранку“, чује се и са оних страна с којих би требало да се чује вапајно „Господи, помилуј!“ Наравно, ми не треба да затварамо очи и да певамо веселе песме самозаборава. Знамења нам се дају да бисмо о њима мислили. Рецимо, од 2009. пресушује библијска река Еуфрат, која протиче кроз четири државе и на чијим обалама људи вековима живе и од које се хране. Наравно, у 16. глави Откровења Јовановог (браћо „есхатологичари“, Откровење се другачије зове Апокалипса) пише о анђелу који шести излива чашу гнева Божјег на земљу: “И шести изли чашу своју на велику ријеку Еуфрат; и пресахну вода њезина, да се приправи пут царева са истока сунчанога“ (Отк.16,12). У овој, 16. глави Апокалипсе, пише да се цареви сабирају ради последње битке на Армагедону (Отк.16,16): то је место Мегидо у данашњем Израелу. Мало ли је знамење пресушивање Еуфрата? И на шта хришћанину личи блискоисточна криза у чијем средишту би се могао наћи Мегидо? "И шести изли чашу своју на велику ријеку Еуфрат; и пресахну вода њезина, да се приправи пут царева са истока сунчанога“ (Отк.16,12). И још нешто: руски сајт „Апологет“, на који се, са „Борбе за веру“, читалац може укључити преко сјајног сајта „Антимодернизам“ Романа Вершила, пренео је, са једног грчког сајта, фотографије крајње необичног знамења: кроз малтер, којим су Турци, још у 15. веку прекречили фреске у Светој Софији, претварајући је у џамију, промаљају се, сами од себе, православни крстови. Цариград, град старе православне славе, Другог Рима, средиште Ромејског царства, шта нам поручује? „Спремајте се, хришћани, наилазе зли дани“, рекла би богомолничка песма. Дакле, као што је говорио руски духовник, игуман Никон: “Остало нам је само покајање“. Нека се Господ смилује и нама, и деци нашој, у данима који долазе! |