Руска геополитичарка, Олга Четверикова, доктор историјских наука, у свом интервјуу „Геополитици“ (новембар 2011.) говори о припремама за Трећи светски рат (глобални грађански сукоб), и каже:

>>Ствар је у томе, што, изгледа, светско лихварство улази у последњу етапу своје перманентне светске револуције, у којој планира да заврши концентрацију у својим рукама и националних богатстава, и власти над човечанством. Ради тога је неопходан светски хаос, или свеопшти грађански рат, чија се жаришта сада праве у различитим деловима света. Као што смо више пута указивали, тотална дестабилизација је потребна да би се свет приморао да добровољно прихвати власт наднационалног „арбитра“ који ће све довести у ред. <<

У том оквиру, треба схватити и оно што се дешава у Православној Цркви, у којој Цариградска патријархшија покушава да заузме паполику позицију свог покровитеља, Ватикана. О улози Фанара у разградњи аутокефалних Цркава Четверикова каже:

>>У условима стварања јединствене светске религије, православље остаје једина духовна снага која се супротставља стварању антихришћанског глобалног поретка. Зато су мондијалистичке снаге сада усмерене на то да униште православље путем његовог разбијања и изопачавања, које се врши под маском модернизације. Главну улогу у том процесу игра константинопољски патријарх Вартоломеј, познати екумениста, паписта и атлантиста, који се залаже за свеобухватну „обнову" православних цркава. Посматрајући себе као видљивог поглавара православља, он тежи да достигне да тај положај признају друге цркве, како би их ставио под своју контролу. То је могуће само у условима рушења канонско-правног поретка православља, чему и тежи Константинопољ, подстичући раскол помесних цркава. Што је више ситних аутокефалних цркава, то му је лакше да им наметне своју власт и добије сагласност за екуменску „перестројку". Већ одавно он води активну тајну делатност у одвајању Украјинске православне цркве, Московске патријаршије од Руске православне цркве, исти напори се упоследње време се предузимају према Белоруском егзархату. Тако да се све то остварује у оквиру стратегије постизања примата над другим православним црквама. <<

С тим у вези је и припрема једног глобалистичког, квазивасељенског сабора Цркве наших дана; Четверикова уочава:

>>Став већине православних верника у Русији о припремању Васељенског сабора је недвосмислено негативан. Ми га посматрамо као главно средство уједињења православних цркава под вођством Константинопољске патријаршије, у циљу њиховог „реформисања" и уклапања у нови светски поредак. Сама питања која су понуђена на разматрање на сабору говоре да је његов циљ секуларизација и либерализација црквеног живота, која ће довести до рушења канонског поретка православне цркве - реч је о учвршћивању екуменизма, увођењу новог календара, другог брака свештенства, скраћивању и ублажавању постова, и тако даље. Затим, сабор треба да потврди вођство Константинопољске патријаршије у православљу у својству наднационалне структуре која оваплоћује општецрквено јединство. На том плану, разматрање питања повезаних са јурисдикцијом православних заједница и статуса аутокефалија неопходно је за прихватање таквог модела хијерархије наших цркава, у којем у знатној мери опада значај њихове националне самосталности, а православне заједнице ван њихових националних граница уопште ће бити уједињене под вођством Константинопоља. Многи наши православни богослови сматрају да припремани „Свети Васељенски сабор" и јесте управо онај отпаднички „осми сабор" на који су упозоравали наши свети оци, међу којима је био и преподобни Кукша Одески (+1964), који је пророковао: „Последња времена настају. Ускоро ће бити екуменски сабор под називом 'Свети', али то ће бити управо онај 'осми сабор' који ће бити сабор безбожника. На њему ће се све вере ујединити у једну. Затим ће бити укинути сви постови, монаштво ће бити потпуно уништено, епископи ће бити ожењени. Нови календар ће бити уведен у Васељенској цркви. Будите будни. Трудите се да посећујете Божије храмове све док су они још наши. Ускоро се тамо неће моћи ићи, све ће се променити... Молим вас, стојте у православној вери до краја ваших дана, и спасавајте се!" <<

Четверикова најозбиљније упозорава и на последице зближавања православних са Ватиканом:

>>На плану верског учења, Ватикан је већ одавно прешао на позиције јудео-хришћанства, признавши да Јудејци остају богоизабрани народ, да Стари завет остаје на снази, да римокатолици заједно са Јудејцима верују у истог Бога, па их чак обједињује и очекивање месије. У том смислу, било какво зближавање са Ватиканом није само опасно. Талмудски јудаизам посматра католичку цркву као главно оруђе „разбијања" православља и зато се екуменски савез са Ватиканом може посматрати као почетак распадања истинске правослане вере. Што се тиче Ватикана као финансијске и политичке институције, ту је он верни присталица и савезник финансијских корпорација, које га користе да би придале „сакрални" карактер својим мондијалистичким плановима и „освештале" власт истог оног „златног телета" које стоји у центру глобалне религије у формирању. Што се тиче критике Римокатоличке цркве, треба рећи да је она усмерена против оних реалних испољавања хришћанских начела којима остају верни правоверни римокатолици које њихово врховно руководство често издаје. Најупадљивије се то испољило у односу Ватикана према хришћанима Истока, који су се нашли у крајње тешком положају у вези са јачањем власти радикалног исламизма, фактички подржаног од стране ватиканског руководства. <<

Дакле, у оквирима увида Четверикове треба тражити и корене србске црквене кризе. Они су видљиви и голим оком: у врху СПЦ је, бар за сада, победила атлантистичка струја (која се ослања, преко Фанара, на осовину Вашингтон – Ватикан). Потписник ових редова не жели да верује да било ко од вођа СПЦ свесно ради у корист трујумфа воље за моћи америчко-папистичког Новог поретка, према коме ће Хитлеров поредак бити само невина шала дечака у алпским панталоницама. Реч је, вероватно, о мистичкој кратковидости, заснованој на страху од „усамљености“ у свету који се мења, и у коме „јачи тлачи“. Црквена јерархија је морала да се прилагођава и турском ропству као и да избегава замке папистичког Беча у доба K und K. – монархије, као и да испуњава вољу „дебелог мртваца Гроза“ (како је Тита звао блаженопочивши владика будимски Данило): по Титовом налогу, између осталог, рашчињен је владика америчко-канадски Дионисије. Сто пута сам чуо од људи у мантији: „Змију глади, испод ње се вади“. Међутим, садашњи поход змије (сатане!) на свет, је такав да не оставља места компромисима: реч је о покушају (на ивици успеха) ђавола и његових слугу да се, после диригованог хаоса, у свету успостави глобална држава, на чијем челу ће, из Св. Писма и Предања то знамо, бити антихрист, последњи лажни месија у злу уједињених нација. Зато је свако ослањање на вашингтонско–ватиканску моћ пут ка признању власти антихриста над људима и народима. А православни хришћанин у томе не сме да учествује. Напротив!