Ђакон Владимир Василик о узроцима “ћутљиве” позиције Константинопољског јерарха поводом ситуације настале око хапшења архимандрита Јефрема…

Подршку игуману Ватопедског манастира архимандриту Јефрему, кога је ухапсила грчка полиција, већ је пружио Патријарх Московски и све Русије Кирил, председник Оделења за спољне везе Московске Патријаршије, Митрополит Иларион, Свети Кинот Свете Горе Атонске, МИП Русије, Центар националне славе и Фонд Андреја Првозваног, представници политичких партија Јединствена Русија, Савез Православних грађана, становници Кипра… Изгледа да су сви стали у заштиту прогоњеног оца Јефрема! Сви, са изузетком Константинопољског Патријарха Вартоломеја, под чијим старањем се налази и Ватопедски манастир. Првојерарх Васељенске Патријаршије се до дан данас није огласио овим поводом.

О узроцима ћутања Васељенског Патријарха Вартоломеја, расуђује познати богослов, доцент Санкт-Петербуршког универзитета, ђакон др Владимир Василик у интервјуу “Руској Народној Линији”:

„Користим прилику да изразим дубоко саосећање с његовим високопреподобијем архимандритом Јефремом и истовремено најдубље уважавање и поштовање према њему. Ја сам се са оцем Јефремом упознао 1998. године, када сам био на Светој Гори преводилац тадашњем игуману Валамског манастира, данас епископу Панкратију. Задивила ме је личност Јосифа Ватопедског, ученика Јосифа Исихасте и дубоко ме обрадовало то, што је архимандрит Јефрем био његов верни ученик и послушник, испуњавајући то што му је заповедао старац и то што је Ватопед живео светототачким духом, молитвом и духовним животом, како живи и данас. Мене је задивило како се Ватопед последњих година муњевито развијао. Он је и 1998. године, био делатни манастир који се развијао и у томе игуман Јефрем има изузетну личну заслугу.

Што се тиче оптужби за злоупотребу са некретнинама, за које се сада оптужује, то је типичан масонски манир да се човек не само избаци из строја, већ и да се при том осрамоти. Као што се каже, “проклети и убити”. То је типична масонска технологија за уклањање неугодних. И није случајно, да је више од свих других, подивљала чувена феминисткиња и безбожница – истражни орган у овом случају.

Јасно је да су против оца Јефрема, силе зла подигле оружје и оне су потпуно видљиве, социјално одређене и јасне. О њима је својевремено писао Тјутчев у песми “Словенима”: “Вама се не прашта Русија – Русију вам не опраштају!” Оцу Јефрему нису опростили појаву Часне Ризе Пресвете Богородице у Русији, јер су се милиони православних верника поклонили тој светињи, и то подизање духа народног, који је изазвао; тај догађај му се не прашта. Не прашта му се, јер нас је то ојачало пред могућим озбиљним искушењима. То је симболична ствар.

Патријарх Вартоломеј ћути, јер он исувише зависи од тих структура и људи, који сада прогоне оца Јефрема. Он зависи од грчких чиновника, чија је позиција сада очигледна. Ти чиновници са своје стране, зависе од ЕУ, која одавно машта да од Свете Горе направи туристичко подручје, где би могли долазили сви, па и жене. Са своје стране и чиновници ЕУ зависе од међународних утицајних центара, којима уопште није потребна ни Европа, ни Грчка, ни Света Гора, њима не треба стара хришћанска Европа, и они чине све да је униште.

Ћутање владике Вартоломеја још једном показује, под каквим тешким ропством се он налази и колико он није слободан. Не треба журити са осудама. Али, са друге стране, то ћутање сведочи о цени свих његових последњих корака, између осталих и понижавања Руске Православне Цркве, са тежњом не само да је стави на 9 место у Диптиху, него и са другим негативним појавама. Ми морамо да се молимо за Патријарха Вартоломеја, за његово ослобођење. Зато што, споља слободни Патријарх, борави у невидљивом затвореништву. А ми знамо, да је слободан онај који је у Христу.

Извор: „Руска Народна Линија“

превод са руског: Ранко Гојковић