header image
Наука тек закорачила у водене тајне (1) Штампај Е-пошта
петак, 20 јануар 2012

 Предраг Мирковић

ВОДА ОСЕЋА И ПАМТИ СВЕ

Приликом истраживања средстава за масовно уништење у лабораторији смештеној на просторима југоисточне Азије, у највећој тајности, у каквој се иначе обављају такви експерименти, догодио се 1956. године случај који је до данас остао као велика загонетка у науци. Док су трајала испитивања тада најубојитијег бактериолошког оружја одржано је саветовање значајних актера у том послу. За време консултовања мајстора смрти цела екипа добила је јаке нападе болова, веома сличне оним који настају приликом тровања храном. Сви су превезени у болницу, али резултати анализа показивали су да је код пацијената све уреду. Пошто нагло оболели нису ништа јели, а пили су само чисту воду, помислило се да је она узрок тровања. Хемијска анализа, међутим, није дала никакве резултате: вода је била потпуно чиста. Лекари су били принуђени да напишу „Узрок тровања је обична вода“.

ЧУДА НИСУ БИЛА СЛУЧАЈНА

Вековима се у научним круговима одбацивало свако озбиљније проучавање деловања на воду и њено узврћање, иако је било безброј примера који су упозоравали да вода има и друге особине, сем оних лако уочљивих. Христово претварање воде у вино на свадби у Кани сврставано је у корпус чуда и на томе се остајало. Слично се поступало и према чудима које су чинили многи свеци, лечећи болеснике освећеном водом, па и према светим изворима на које су долазили невољни, па и данас долазе, тражећи и налазећи лек.

Научни истраживачи су остали неми и после оног случаја из далеке 1881. године. када је посада брода „Лара“ због пожара морала да напусти брод и чамцима крене пучином. Пловили су из Ливерпула у Сан Франциско. Три недеље су остали на води, јер је копно било далеко, а никога у близини није било. Све им је више претила смрт од жеђи, јер слатке воде није било ни за лек. Онда је капетан Кери наредио да морнари захвате морску воду и да пред њом замишљју како је та вода слатка. Сви су то прихватили, вероватно молећи се у себи Богу да тако буде. Јер, великим невољницима у безизлазној прилици остаје само Свевишњи. На крају је капетан узео посуду и са језом је принео устима, а онда је после првог гутља узвикнуо: „Људи, вода је слатка!“. Све је то описао у свом извештају.

Када су пре двадесетак година почела научна истраживања тог феномена први резултати одушевили су истраживаче. Показало се да вода има особине о којима наука није могла ни да сања.

Руски научник Александар Коротков кренуо је ка трагању за утицајем људских емоција на воду. Са својим сарадницима изводио је низ опита, који су недвосмислено потврдили да вода сва та осећања памти и записује помоћу своје молекуларне структуре. Он је дао групи људи да пред посудом пуном обичне воде изражавају најпозитивнија осећања: да говоре најлепше речи, да се обраћају с пуно љубави, захвалности, поштовања, да буду нежни, брижни, саосећајни. Потом је тај суд изношен, а уношена је вода у другом суду, са истог извора, пред којом су ти исти учесници у експерименту добијали задатак да изражавају најнегативније емоције: мржњу, завист, нетолерантност, страх, бригу. После тога су урађена мерења образаца. Снимљена је молекуларна структура обе воде и утврђено стање. На крају је професор Коротков саопштио: „Утврдили смо да љубав повећава усмереност воде и стабилизује је, док је агресивност реско смањује“.

Слична истраживања започета су у многим земљама у свету, па је доказа о памћењу воде и њеном реаговању бивало све више. Научник Емото Макапи из Јапана подвргавао је узорке воде различитим видовима утицаја. Да би се после ескперимента сачувала новоформирана молекуларна структура, вода је нагло замрзавана у криогеном замрзивачу, а потом истраживана. У узорцима је бивало све забележено. На позитивне утицаје вода је одговарала кристално јасном структуром, док су негативни утицаји били убележавани веома хаотичним распоредом молекула.

По речима митрополита смоленско-калињинског Кирила, уопште није случајно да се у првим редовима Библије помиње вода. „Тамо где се говори о стварању света, у првом реду говори се о води“, каже он.

ВОДА КАО УНИВЕРЗАЛНИ КОМПЈУТЕР

У одређеним научним круговима вода се представља као универзални компјутер који може да отвори било који билошки програм. Но, за отварање тих програма моћ има само вода. Наука, највероватније, неће моћи да сазна процес стварања, што је и добро, јер би се увек нашли творци зла, који би без обзира на промисао Творца кренули да сурово уништавају Његово дело. О таквим покушајима може да сведочи већ ово покољење. Неће сви истраживачи поступити онако као Александар Солодилов, члан Руске академије наука. После експеримената са водом, на коју је он са сарадницима деловао веома слабим магнетским пољима, десетинама хиљада пута слабијим од магнетног поља Земље, што ће рећи сасвим занемаривим, вода је сипана у акваријум. И шта се догодило? После краћег времена појавили су се у том акваријуму савим необични младунци. Све нове рибице су личиле једна на другу, али су се кардинално разликовале од својих сродника у акваријуму с уобичајеном водом. И понашање и изглед били су дотле невиђени. Савим различите од других али међусобно исте у реаговању, иако нису то ни наследиле ни научиле. „Схватили смо“, рекао је Солодилов, „да се може променити и изглед и понашање деловањем само на воду. Ако третирана вода тако снажно утиче на промене, онда то значи да је до потпуне проучености не треба пуштати на људе“. У времену трка за богатством и владавином над светом, у којем је све могуће, пример Солодилова заслужује пажњу у поштовање.

БОГОЈАВЉЕНСКА ВОДИЦА ДЕЛО БЛАГОДАТИ БОЖИЈЕ

За данашњи дан (Богојављење) Господ је оставио чудо видљиво и опипљиво - Свету водицу - говори Свети Јустин Ћелијски. - Богојављенска вода, а вода сачињава највећи део у свима световима, највећи део у телу човечијем, како се осветила онда, тако се и данас  освећује силом Господа Христа. Када свештеник Божји освети Водицу шта је то? Какав је то доказ, шта то значи? До освећења мртва вода, после тога постаје просто бесмртна, остаје читава, не квари се, не трули. Ко то чини, ко је то урадио? Сила Господа Христа, Божанска сила Његова. Нико од људи, ни сав род људски не може учинити то чудо, ни све науке, ни све лабораторије научне не могу воду да очисте тако да се никада не поквари. И најочишћенија вода у апотеци поквари се у току одређеног времена. Али Водица Богојављенска, Водица коју свештеник освети, она се никада не квари.

Пажња науке, посебно у последње време, била је озбиљно посвећена том феномену. Научници су испитивали у много случајева Богојављенску водицу како би пружили одговор на стално постављано питање: како се догађа да се та вода не квари по неколико година, док обична брзо показује знаке руинирања? Узимани су узорци освећене воде и неосвећене са истог извора. Обе воде су замрзаване а потом су њихови узорци стављани под микроскоп. Показало се да је разлика у молекуларној структури те две воде била огромна. Она освећена била је изузетно кристалисана, док је неосвећена имала хаотичан молекуларни изглед.

Даљим истраживањима дошло се до закључка да вода има способност да предаје своја својства, односно да оно што је сазнала и прихватила преноси другој води. Експерименти су показали којом брзином и количином информација вода може да утиче на другу воду. Сазнало се да је довољно само 10 грама освећене воде сипати у 60 литара неосвећене па да та количниа у целости добије структуру освећене водице.

Начињен је први корак, а водено поље је бескрајно. Сазнало се колико се мало знало о води, што може да буде велики подстицај истраживачима да наставе. Ако је вода јединствена појава у васиони, а сви су изгледи да јесте, онда значајније од ње за опстанак ништа није. Довољно да се само то зна па да се наши извори боље чувају и да се не распродају бестијално. И да престане безобзирно загађивање вода свуда око нас.

http://www.svetinjebraniceva.rs/

Последњи пут ажурирано ( петак, 20 јануар 2012 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 85 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.