Пре неколико дана написали смо да је Српска Православна Црква поробљена од стране папофилско-фанариотских епископа (за то постоје многобројни докази, а један следи). Српској Цркви и њеним верницима они чине зулум без преседана. Чак су и Турци, без претеривања се може рећи, по Србе били мањи зулумћари него екуменисти и новотарци. Јер Турци су физички уништавали Србе и рушили њихове светиње (а грађевине се временом могу поново изградити), али им душе нису могли оскрнавити. А екуменисти – то су оскрнавитељи и разоритељи душа Савиних српчића и свега онога што је Србима одвајкада свето и честито било. "А душа је важнија од свега, не само од твога имања, од твоје стоке, не само од твоје деце, него, него, о, душа је важнија од свих светова! То је вечно у теби човече! То је оно што не умире! То је оно што гроб не може да ухвати и ти душом својом мораш из овог света у онај свет!" (преп. Јустин Ћелијски).
Најновији пример горе реченог је прослава Светог Саве у „Српској православној црквеној општини“ у Диселдорфу. На насловној страни сајта ове Црквене општине стоји слика једне „естрадне уметнице“, којом поменута Црквена општина мами на „прославу“ Светог Саве. А, у ствари, ово је позив на распињање Светог Саве.
Тешко је било донети одлуку о објављивању овог прилога. Но, српски народ треба да буде у потпуности упознат с ким има посла. Ради ублажавања саблазни, у Фото шопу смо делимично "упристојили" "естрадну уметницу". Иначе, аутентично изглед сајта Ц.О. у Диселдорфу може се погледати на: http://www.spcduesseldorf.de/index.html И уместо да Срби у Диселдорфу прославе Светог Саву црквеним богослужењима, молитвама и песмама духовним, да запевају једним устима и једним срцем, углас с Небеском Србијом, „Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави...“, њихови „духовни пастири“ – упропаститељи, позивају их да певају с „естрадном уметницом“ Сањом Ђорђевић (изводи из неких њених песама): „Пала сам на твоје богатство кажем ти у лице развест ћу те ја од жене и од љубавнице“ (песма Бићеш мој) „Није ова љубав иста као друге волимо се тајно, ђаволу смо слуге.“ (песма Леле) „Нема ту хвала, нема ту извини нимало морала...“ (песма Супер жена) „...А нек ме и ђаво однесе с тобом или без тебе“. (песма Ко преживи нека прича) Али, као што рекосмо, Српска Црква, као институција, је поробљена, тако да екуменистичке упропаститеље нема ко (од земаљских) да заустави. Но, тешка је рука Немањића Саве! (Свети Владика Николај). И „страшно је пасти у руке Бога Живог“ (Јев.10,31). „Данас сва небеса, Свети Апостоли, Свети Пророци, Мученици, Исповедници славе Светога Саву. Данас сам Господ грли Светога Саву, највећег и најсветијег Србина, најљупкије и најмилије српско дете Растка! А он клечи и плаче. Плаче над несрећним српским родом, плаче над земаљском Србијом. Сва Небеска Србија слави Светитеља Саву, а ви несрећни Срби све сте његово заборавили на земљи... Пуна је Српска земља лешева духовних. Душа до душе, ох, леш до леша! То су мање више данашњи Срби. Све што је Божје, мање-више, заборавило се. А све што би дало задовољство овога света, уживања овога света, ето за тим трче данашњи Срби, и губе душу своју и губе оно што је вечно. Али у ономе свету видеће сваки шта је зарадио....Ти си човек, ти си Србин, ти си чуо за Господа Христа! Шта се збива са српским човеком данас? Све што је Божије, мање-више, опустело је у Српској земљи. И он тужан и јадан гледајући своје потомке, своју несрећну паству, како пропада у гресима, страстима и сластима и у лажним културама и цивилизацијама, јауче са крста: Господе, опрости им, јер не знају шта раде!... Каква тмина! Каква помрчина! Где су Срби? Много је бивших Срба, а правих Срба, авај, како мало! Да, тужна је судбина Светога Саве, највећег и најсветијег Србина... Свети Сава распет на безброј крстова по Српској земљи! Свети Сава распет на свима крстовима који ограђују Српску земљу... ГЛЕ, И ПРЕД ПАТРИЈАРШИЈОМ КРСТ, ГЛЕ И НА КРСТУ РАСПЕТ СВЕТИ САВА! Са свих тих крстова, он, он највећи Мученик српски, вапије пред Господом: Господе, опрости им, јер не знају шта раде! О, Свети Оче Саво, опрости и помози! Опрости и помози, опрости и помози нама духовним мртвацима по земљи српској. Васкрсни нас из мртвих, васкрсни душе наше из мртвих. Васкрсни их покајањем, васкрсни их вером у Господа Христа. Васкрсни их нашим новим животом по Еванђељу. Ти нас покај, ти нас приведи Господу Христу, иначе српска земља претвара се у огромно гробље, леш до леша, мртвац до мртваца. И авај, ако не васкрсне ка Христу, ускоро ће се претворити Српска земља у огромно гробље српских душа. Гробље душа које су извршиле самоубиства и убиства, презревши Господа Христа, одбацивши Јединог Истинитог Бога и Јединог Истинитог Даваоца вечнога живота и бесмртнога, и јединог Имаоца и Даваоца Вечне Истине и Правде. О Свети Оче Саво, васкрсни нас из мртвих. Васкрсни нас на веру у Господа Христа. Да ништа на овом свету не ценимо као Њега и да никога не љубимо више од Њега. Јер, ето, Он нам кроз Себе даде сва небеска блага и Царство Небеско. Дај нам силе и моћи да и ми исто тако усвојимо веру у Њега, љубав к Њему, молитву к Њему. Свети Оче Саво, опрости и помози! И моли Господа Христа да све нас, српске мртваце, мртваце душом, васкрсне из свих смрти ка Њему, ка Небеској Правди ка Вечном Животу кроз све векове. Амин.<< (Из беседе 2. Преп. Јустина Ћелијског на Светога Саву 1966. године у манастиру Ћелије). Уредништво |