Сајт „Борба за веру“ запањен је изјавама протођакона Андреја Курајева  о Србима и српском народу.

Прва његова увреда везана је за причу о томе како је Краљевина Србија намерно организовала атентат у Сарајеву на Видовдан 1914. да би Русију увукла у Први светски рат, чија је последица била цареубиство. ТО ЈЕ ОСНОВНА ТВРДЊА ГЕРМАНСКЕ ПРОПАГАНДЕ, ОД ХАБЗБУРГА И ХОЕНЦОЛЕРНА ДО ХИТЛЕРА И НАШИХ ДАНА. Она, међутим, не одговара истини, и то неће да знају само непријатељи намученог српског народа. Шта је права истина, знао је руски отправник послова у Београду 1914, Василије Штрандман, о чему подробно пише наш уважени сарадник Владимир Димитријевић у свом тексту "Руски дипломата у Београду, пре једног века",

Прича о томе како су Срби малтене „опуштено“ прихватили НАТО бомбардовање толико је гнусна да захтева извињење, поготово зато што је Курајев познат у Србији, и што је низ његових текстова и књига преведен на наш језик. Што се тиче фанариота у СПЦ, који одбијају сарадњу с Руском Црквом (иако су, тобож, русофили), сви фанариоти су новотарци, и српски верујући народ их је већ одавно разобличио, тако да Курајев нема разлога да православне Србе представља као неку „антируску“ силу. Срамота је и грех тако говорити, макар да је Курајев одавно изгубио стид у својим интелектуалистичким нагваждањима и провокацијама. Да је среће, он би се за овакве срамне исказе извинио, а Руска Црква би га, у најмању руку, опоменула (ако не и рашчинила).