header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Свети Теодор Студит: Поука у другу недељу поста Штампај Е-пошта
недеља, 11 март 2012
        Браћо и оци! Пост је добро дјело, ако га прате мир, добра воља, покорност, кротост, састрадавање и друге врлине. Али ђаво, непријатељ и мрзитељ нашег спасења, покушава да усади у оне који посте богомрске ствари: наговара их да буду дрски и да противрјече другима, да буду сурови, гневљиви, јари, ташти, завидљиви и да срамне ријечи изговарају.

Циљ његов је да им се причини што веће зло и штета, да се они лише добрих плодова поста. Ми морамо унапријед да препознајемо његове замисли и сплетке, морамо проводити ове свете дане мирно и тихо, са кротошћу и у тиховању, обраћајући нашу љубав ка ближњем, зато што је управо такав пост угодан Богу. Ако пак наш пост буде другачији, - ма какав труд носили, он ће бити јалов, и ми ћемо се узалуд подвргавати одрицањима. Уосталом, постити је нама неопходно, зато што пост исушује тијело, а душу очвршћује и обнавља: него ако се наш спољашњи човјек и распада, ипак се унутрашњи обнавља из дана у дан (2 Кор. 4:16); Јер наша пролазна мала невоља припрема нам преизобилно и неизмјерно вјечно богатство славе. Тако размишљајући, надајући се на будуће узвраћање, трпљиво пребивајмо у подвизима врлине, Захваљујући Богу и Оцу који нас оспособи за удио у насљедству светих у свјетлости, Који нас избави од власти таме и пренесе у Царство Сина љубави своје (Кол. 1:12-13).

Зар се не причешћујемо ми Пречистог Његовог Тијела и Крви? А шта може бити сладосније од Светог Причешћа? Оно дарује вјечни живот онима који се причешћују са чистом савјешћу. Зар не бесједимо сваког дана и сваке ноћи са божанственим Давидом и другим светим оцима и светионицима наше Свете Цркве и може ли душа добити већу утјеху? Зар се нисмо одвојили и удаљили од заједнице са прелесним свијетом и од рођака наших по плоти ради Господа, и шта може бити блаженије и више од тога? Међутим, наше живљење је на небесима, откуда очекујемо и Спаситеља Господа Исуса Христа, Који ће преобразити наше понижено тијело, тако да буде саобразно тијелу славе његове, по сили којом Он може све учинити и себи покорити. (Флб. 3:20-21). Радујмо се, према томе, браћо моја, и веселимо, презирући и газећи сваку злу похот плоти. Јер је свако тијело као трава, и свака слава човјечија као цвијет травни: осуши се трава, и цвијет њезин отпаде; али ријеч Господња остаје увијек. А то је та ријеч која је вама благовијештена (1 Пт. 1:24-25). Злопати ли се ко међу вама? Нека се моли Богу. Је ли ко весео? Нека пјева Богу (Јк. 5:13). Бива ли ко искушаван греховном страшћу (јер ђаво никада не престаје да се бори против нас), нека потрпи, слушајући онога који говори: Блажен је човјек који претрпи искушење, јер кад буде опробан примиће вијенац живота, који Господ обећа онима који Га љубе (Јк. 1:12). Кад ово знате, - рече Господ, - блажени сте ако то творите (Јн. 13:17). Њему слава во вијеки. Амин.

http://svetosavlje.org/biblioteka/VelikiPost/Ctenia/CteniaPosnogTrioda11.htm

Последњи пут ажурирано ( субота, 20 мај 2023 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 20 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.