У чланку под насловом “ХХО: Подаци о Јасеновцу су језик мржње” објављеном на четвртој страни “Политике” у среду 14. марта 2012. године, на три места се помиње Међународна комисија за истину о Јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома у Независној држави Хрватској у току II светског рата, а на четири места сам поменут ја, као председник Међународне комисије.

Господин Звонимир Чичак у име Хрватског Хелсиншког одбора, пише да су налази Међународне комисије за истину о Јасеновцу “плод болесне злонамерне мржње” и оптужује Републику Србију и Републику Српску да припремају терен за нове регионалне сукобе и да стварају “осветнички оквир”.

Моја је дужност да укажем Хелсиншком Одбору Хрватске и господину Чичку, да је Међународна комисија за истину о Јасеновцу међународно тело, сатављено од независних стручњака из више земаља света, међу којима нема оних са територије земаља из бивше Југославије. Ово независно и стручно тело, на основу чињеница утврдило је, да је Хрватска држава у периоду од 1941-1945. године, извршила геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима. Само у Јасеновачком систему концетрационих логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома, убијено је преко 700 000 Срба, 23 000 Јевреја и 80 000 Рома. Међу њима је било 110 000 деце до 14 година старости. Хрватска је била и остала једина држава на свету, која је имала логоре за истребљење мале деце и једино су у Хрватској, жртве претходно стравично мучене, па тек онда убијане.

Римокатоличка цркве је вековима васпитавала Хрвате да мрзе све оне који нису римокатолици, то јест, православне Србе, Јевреје и Роме. Међународна комисија за истину о Јасеновцу је утврдила да су две трећине римокатоличких свештеника лично убијали, силовали, пљачкали и мучили оне, који нису били римокатоличке вере и подстрекивали су Хрвате да чине зчочине. Магнум Кримен је ужасно сведочанство. Римокатоличке папе прогласиле су “блаженима” ратне злочинце, попут Загребачког надбискупа Алојзија Степинца, затим идеолога усташтва и крижарства Ханса Ивана Мерца, организатора “пацовских канала” Ватикана за организовање бекства хрватских злочинаца у САД и земље Латинске Америке итд.

Уколико Хрватски Хелсиншки Одбор жели да види документацију са којом располаже Међународна комисија за истину о Јасеновцу, радо ће им бити стављена на увид. Што се тиче броја убијених жртава, истина се налази 120цм испод површине земље у Јасеновцу и на Доњој Градини. Штампа у Хрватској је писала да је у Јасеновцу убијено 1 400 000 Срба, а Међународна комисија за истину о Јасеновцу је утврдила упола мањи број. У Хрватској су злочине убијања, клања, пљачкања силовања и мучења вршили обични грађани, сељаци, интелектуалци, римокатолички свештеници, часне сестре, домобрани, омладинци и ђаци, а не само усташе.

Република Србија и Република Српска немају никакав утицај на рад Међународне комисије за истину о Јасеновцу, па Хрватски Хелсиншки Одбор не може да оптужује владе ових држава, да припремају терен за “нове регионалне сукобе”.

Међународна комисија за истину о Јасеновцу је свесна да је истина веома често болна, а тачно је да пре свега боли истина исказана у усвојеној међународној ”Декларацији о геноциду Независне државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог светског рата”. О истини се не сме ћутати. Истина није “говор мржње”.

Међународна комисија за истину о Јасеновцу са жаљењем упозорава, да су у садашњој држави Хрватској уништени трагови Јасеновачких логора, уклоњени споменици и спомен плоче са масовних гробница Рома, (Уштице), Јевреја и Срба и да је говор мржње према Србима, у Републици Хрватској уобичајена појава.

Међународна комисија је управо предузела кораке да се обелодане документа о геноциду који су починили Хрвати против Италијана у току и после II Светског рата.

Хрватски сабор, влада, културне и верске институције, требало би да размотре донету међународну “Декларацију о геноциду Независне државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током II Светског рата” и да одбаце наводе без доказа Хелсиншког Хрватског Одбора и сличних националистичких и политички настројених организација у Хрватској.

Професор Др Србољуб Живановић, Председник Међународне комисије за истину о Јасеновцу.

Лондон, Велика Британија

Молим да се овај одговор на чланак објављен у “Политици” од 14 марта 2012. године, објави на истој страни следећег броја “Политике”.

+++

ХХО: Подаци о Јасеновцу су језик мржње

12. март 2012. | 21:19 | Извор: Танјуг

ЗАГРЕБ – Хрватски хелсиншки одбор (ХХО) оценио је данас да подаци Међународне комисије за истину о Јасеновцу (МКИЈ) и изјаве њеног председника Србољуба Живановића који говоре о геноциду над Србима, Ромима и Јеврејима у фашистичкој Независној држави Хрватској (НДХ) представљају "језик мржње".

У изјави за јавност коју је потписао председник ХХО Иван Звонимир Чичак, оцењено је да су тврдње Живановића и, како се каже, дружине, "плод болесне злонамерне мржње".

"Оне су само наставак писања о усташком режиму током југославенско-комунистичког режима. Кроз све те натписе од 1945. до данас провлачи се теза о геноцидности хрватског народа", тврди ХХО.

"Колико нам је познато, до данас постоји само једна пресуда о геноциду, а то је пресуда Међународног суда правде у Хагу који говори о геноциду што су га починили српски војници у Босни и Херцеговини над Бошњацима у Сребреници", наведено је у изјави ХХО.

Ова невладина организација притом негира податке Комисије за истину о Јасеновцу о умешаности католичких свештеника из фрањевачког реда у геноцид почињен у концлогору Јасеновац.

Тако наводи да су "вође фрањевачких провинција од којих је свака деловала у неком од делова НДХ, 12. јуна 1941. године закључили да фрањевци не могу бити чланови усташког покрета, да им се брани политичка делатност као и учешће у прогону Срба, Јевреја и Рома".

ХХО је закључио да деловање Живановића и МКИЈ "представља озбиљну индицију да становити кругови у Србији и Републици Српској припремају терен за нове регионалне сукобе и стварају за њега 'осветнички оквир'".

Уз тврдњу да не жели учествовати "у стигматизацији ниједног народа, нити у продубљивању мржње између Хрвата и Срба, што би само могло припремити терен за нове ратне сукобе", Чичак је најавио да ће после седнице Извршног одбора, крајем седмице предложити хрватском Сабору, Влади и другим политичким, друштвеним, културним и верским институцијама конкретне мере "за сузбијање ширења ове опасне мржње".

Чичак је иначе веома ангажован у тражењу истрага због наводних злочина над квислинзима на крају Другог светског рата, а противи се и иницијативи да Сабор више не буде покровитељ комеморације квислинзима код Блајбурга која се претвара у величање усташа и њихове државе.

ХХО је изјавом реаговао на извештаје српских медија са промоције прилога и текстова сабраних у две књиге с Пете конференције Међународне комисије за истину о Јасеновцу, одржане крајем маја у Бањалуци.

Проф. Живановић је на промоцији у Београду навео да је према подацима Комисије у Јасеновцу страдало нешто више од 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и око 80.000 Рома, а до сличних процена дошла је после Другог светског рата Државна комисија бивше СФРЈ.

Живановић је у навео и да је, на основу још непотпуних истраживања, у логорима усташке НДХ за децу, страдало 42.791 српско дете, 5.737 ромске и 3.710 јеврејске деце узраста до 14 година, као и да је 1.371 католички свестеник "чинио грозне, просто невероватне злочине у НДХ".

"Ако се зна да их је било око 2.000, то значи да су од три католичка свештеника, двојица били кољачи. А готово сви су били припадници фрањевачког реда", објаснио је овај професор лондонског универзитета.

Он је у интервјуу листу "Политика" указао и да нису тачни подаци Спомен подручја Јасеновац, према којима је у том логору уморено свега 80.000 људи и објаснио да је то последица става Хрватске "да је злочин почињен само ако је позната жртва, односно починилац злочина".

"Како ћемо утврдити имена оних жртава које су изгореле у Пећилијевим пећима у Јасеновцу или које су у казанима куване, а од њихове људске масти добијан сапун", запитао је Живановић и навео да је у Смедереву у руци држао те сапуне помешане с песком јер су их Немци делили преко Црвеног крста.

Он је додао да још "не знамо ни имена жртава која су као острва лешева пловила Савом и Дунавом из Јасеновца", које је лично гледао када их је вода избацивала на обале ових река.

http://www.rtv.rs/sr_ci/region/hho:-podaci-o-jasenovcu-su-jezik-mrznje_305877.html