|
 БЕОГРАД – Сутра се навршава 13 година од када су почели ваздушни напади НАТО снага на Србију, односно тадашњу СРЈ, у којима је за 78 дана убијено најмање 2.500 а рањено и повређено више од 12.500 људи.
Погинуо је 1.031 припадник војске и српске полиције, а теже и лакше рањено око 6.000 цивила, међу њима 2.700 деце. Рањена су 5.173 војника и полицајца, а десетак особа се и даље воде као нестали. Укупна материјална штета процењена је тада на 100 милијарди долара. Ратни губици НАТО у људству и техници никада нису обелодањении. Одлука о агресији на тадашњу СРЈ донета је, први пут у историји, без одобрења Савета безбедности УН, а наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку издао генерални секретар НАТО Хавијер Солана. Алексинац - стамбена зграда
Кларк је доцније у књизи „Модерно ратовање” написао да је планирање ваздушне операције НАТО против СРЈ „средином јуна 1998. већ увелико било у току” и да је завршено крајем августа те године. СРЈ је нападнута под изговором да је кривац за неуспех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохија. Након што је одлуку о неприхватању страних трупа потврдила Скупштина Србије, која је предложила да снаге Уједињених нација надгледају мировно решење сукоба на Косову, НАТО је 24. марта 1999. у 19.45 часова започео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом, на више подручја Србије и Црне Горе. Деветнаест земаља алијансе, почеле су бомбардовање са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији, подржане стратешким оператерима који су полетели из база у западној Европи, а касније и из САД. Најпре су гађане касарне и противваздушне одбране Војске СРЈ, у Батајници, Младеновцу, Приштини и другим местима. Готово да нема града у Србији који се током 11 недеља напада бар неколико пута није нашао на мети. У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док су 38 разорени. Београд - болница Др Драгиша Мишовић Током агресије извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона. НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 „касетних бомби” од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина, и употребио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом. Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су две рафинерије у Панчеву и Новом Саду, а снаге НАТО су први пут употребиле и такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система. После више дипломатских притисака, бомбардовање је окончано потписивањем Војно-техничког споразума у Куманову 9. јуна 1999. да би три дана потом почело повлачење снага СРЈ са Косова и Метохије. Нови Сад - мост Пошто је генерални секретар НАТО-а 10. јуна издао наредбу о прекиду бомбардовања, последњи пројектили пали су на подручју села Коколеч у 13.30 сати. Тог дана је Савет безбедности УН усвојио Резолуцију 1244, а у покрајину је упућено 37.200 војника Кфора из 36 земаља, са задатком да чувају мир, безбедност и повратак више стотина хиљада албанских избеглица док се не дефинише најшири степен њене аутономије. ---------------------------------------- Сутра обележавање 13. годишњице напада НАТО снага БЕОГРАД – У Србији ће сутра бити обележено 13 година од када су почели ваздушни напади НАТО снага на СР Југославију, а председник Србије Борис Тадић, тим поводом, боравиће у Алексинцу где ће на Спомен обележју жртвама положити венац. Венце ће у Алексинцу, поводом Дана сећања на страдале у НАТО бомбардовању, положити и министар одбране Драган Шутановац и начелник Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковник Љубиша Диковић. Потпредседник владе и министар унутрашњих послова Ивица Дачић положиће венац на Споменик радницима МУП-а који су погинули током НАТО бомбардовања у бази Специјалне антитерористичке јединице у Земуну. Дачић ће пре тога посетити и брдо Стражевица у београдској општини Раковица, које је у више наврата бомбрадовано. Патријарх српски Иринеј служиће у подне парастос у београдској цркви Светог Марка за настрадале у НАТО бомбардовању, којем ће присуствовати и председник Владе Мирко Цветковић. Градоначелник Београда Драган Ђилас положиће цвеће на Спомен обележје „Зашто” на Ташмајдану, док ће чланица Градског већа Наташа Милошевић положити венац на гроб Милице Ракић, на Батајничком гробљу, девојчице настрадале у НАТО бомбардовању. Танјуг објављено: 23/03/2012 http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Trinaesta-godisnjica-napada-NATO-snaga.sr.html +++
Конузин о бомбардовању  Војна агресија на Србију трасирала пут сепаратизму Косова, рекао амбасадор Александар Конузин на скупу поводом 13. годишњице бомбардовања. Данас је очигледно да је једнострано проглашење независности Покрајине део евроатлантског плана поделе Србије, рекао Конузин. У Београду је организован скуп посвећен 13. годишњици од бомбардовања тадашње Савезне Републике Југославије, на коме је истакнуто да је то урађено против свих одредби међународног права и резолуција Савета безбедности Уједињених Нација. На скупу "Косово и Метохија - 13 година после НАТО агресије", амбасадор Русије у Београду Александар Конузин рекао је да је "војна агресија НАТО против тадашње СРЈ трасирала пут сепаратизму Косова". Конузин је навео и да нису случајно тадашњи припадници Ослободилачке војске Косова "а данас високи функционери самопроглашене косовске државе јавно говорили како се НАТО бори на њиховој страни". "Данас је очигледно да је једнострано проглашење независности Покрајине део евроатлантског плана поделе Србије", рекао је Конузин. Конузин је навео и да проблем Косова "и дан данас остаје отворен" и да је "Косово постало полигон за тестирање политичког противправног мешања у ствари суверених држава уз примену силе". Скуп су организовали Београдски форум за свет равноправних, СУБНОР и Клуб генерала и адмирала, а међу говорницима су били и бивши високи функционери СРЈ Владислав Јовановић и Живадин Јовановић. Уз амбасадора Белорусије у Србији Владимира Гушева, скупу су присуствовали и представници амбасада Кине и Ирана. http://www.rts.rs/ |
