|
 После Сеулског самита о нуклеарној безбедности, постало је јасно да се САД придржавају старог манира, који датира још из 1945. године – дати себи право монопола на коришћење нуклеарног оружја, путем увођења у међународно право програма о неширењу нуклеарног наоружања и прихватања нових рестриктивних мера, које се између осталог односе и на Русију. То двоје скупа, треба да доведу до поновног успостављања нуклеарне свемоћи САД у светским размерама.
Говорећи о вези између америчких корпорација и Пентагона, Мишел Хосудовски је у својој новој књизи “Towards a World War III Scenario: The Dangers of Nuclears War”, написао да је Конгрес САД 2003. године дао “зелено светло” за примену тактичког нуклераног оружја у конвенционалним ратовима, што је по мишљењу конгресмена “потпуно безопасно за грађанска лица”.1 И заиста, после бацања две атомске бомбе на Јапан од стране САД, војна атомска технологија је отишла толико далеко, посебно када имамо у виду муницију мале и ултра мале снаге. Још крајем педесетих година, у САД је развијено оружје “нуклеарна винтовка” - The Davy Crocket – што је представљало најмањи нуклеарни систем од 4,5 километра домета.2 Њена масовна употреба у Западној Европи, била је предвиђена за случај изненадног напада од стране Совјетског Савеза. Сада се у наоружању армије САД налази око 3 400 нуклеарних бојевих глава промењиве снаге (од чега је око 2 000 распоређено). То оружје омогућава кориснику да подеси жељену моћ нуклеарних глава за коришћење у различитим ситуацијама (на пример, смањена моћ муниције може се искористити за наношење удара на противника у непосредној близини својих сувоземних и поморских снага, као и на територији или акваторији савезничке или неутралне државе). Та муниција може да се пренесе и путем беспилотних летилица. Ако данашње америчке ударне беспилотне летелице MQ-9 REAPER могу да носе до 14 ракета AGM-114 “Хелфајер”, класе “ваздух-земља”, од којих је свака 50 килограма тежине, онда је апсолутно могућно њима придодати и невелики арсенал нуклеарног тактичког наоружања. При том, савремено нуклеарно тактичко наоружање може у интензивном конфликту створити илузију његовог одсуства, ако се оно примењује заједно са конвенционалним наоружањем. На пример, руски војни стручњаци претпостављају да је нуклерано оружје новог поколења било примењено у Либану, у јулу 2006. године, за време операција против “Хезболаха”. Тада је израелска армија применила такозване противбункерске бомбе. При том су, у узорцима од кратера бомби, откривени трагови обогаћеног уранијума. Истовремено је утврђено да радиоактивна физија није праћена гама-зрацима и образовањем изотопа цезијума 137, а високи ниво радијације унутар кратера, на удаљености од само неколико метара, био је мањи за отприлике половину. Овде није искључено, да је оружје могло бити достављено у Израел из САД, специјално за његову пробу у тим борбеним условима. Постоји и веома важна правна нијанса. Чиста термонуклеарна муниција данас није забрањена ни једним важећим међународним уговором и формално постоје услови за њену примену на истом нивоу као кад је у питању обично високопрецизно наоружање, које нуклеарно наоружање знатно превазилази по својој рушилачкој моћи. Међу стручњацима још не постоји јединствен став о томе, колико су далеко отишле САД и друге државе, у процесу разраде “чисте” термонуклеарне муниције. Како тврде стручњаци са једног од истраживачких института Министарства одбране Руске Федерације, ново нуклеарно наоружање налази се изван правне регулативе свих постојећих међународних уговора, повезаних са истраживањем, ширењем или применом нуклеарног наоружања.3 Нешто слично говорило се и после 11. септембра 2001. године. Истражујући инцидент са рушењем кула близнакиња у Њујорку, многи стручњаци из различитих земаља дошли су до закључка, да је пад кула близнакиња (заједно са трећом, која је слабо фигурирала у званичним извештајима на ББЦ) био изазван невеликим термонуклераним експлозијама.4 Заговорници ове верзије указују на регистроване сеизмичке потресе тога дана, као и на накнаду смрт од рака ватрогасаца и полицајаца, насталу следећих година, који су били на месту несреће. У међувремену, у САД је током дебате о уговору за СТАРТ-3 и о инсталирању система противракетне одбране у Европи, практично завршена реорганизација Глобалног командовања ударног ваздухопловства САД (Air Force Global Strike Command). Званично прегруписавање снага завршено је у децембру 2011. године и сада ће се под управом реорганизованог командовања налазити и стратешке нуклеарне снаге ваздухопловства САД.5 У том контексту, једна од изјава Ендрју Вебера, заменика Министра одбране САД о нуклеарном, биолошком и хемијском одбрамбеном програму, о примени нуклеарног оружја од стране САД, има двоструки смисао. “Неки говоре – приметио је Е. Вебер – да ми никада не примењујемо нуклеарно оружје. Истина се састоји у томе, да ми нуклеарно оружје примењујемо свакодневно, да би свет био безбедан”. Наравно, реч “примењујемо” (у оригиналу “use”) може се превести као “користимо”, “имамо посла са”. Али, после недавне изјаве Питера Ира, америчког консултанта и аналитичара за Блиски Исток, да су САД примениле нуклеарно тактичко наоружање минимално једном у Ираку и неколико пута у Авганистану – у планинама Тора Бора (и за ово грубо кршење Женевске конвенције овлашћење су дали председници САД, због чега они представљају ратне злочинце)6, - расуђивања попут овог које је изнео Е. Вебер, добијају знатно злокобнији смисао. Постоји претпоставка да је реорганизација Глобалног командовања ударних ваздухопловних снага САД, повезана са задатком достизања неопходне “еластичности”, која ће Сједињеним Америчким Државама омогућити примену тактичког нуклеарног наоружања по целом свету. Ако је то оружје било примењено у Либану, Ираку и Авганистану, шта спречава САД да га примењују и на другим местима? Превод: Ранко Гојковић __________ 1Chossudovsky M. Towards a World War III Scenario: The Dangers of Nuclear War. Global Research, 2012 2Юферев С. Ультракомпактное ядерное оружие – безоткатная пушка «Дэви Крокетт» (ултракомпактно нуклеарно оружје – бестрзајни топ)// Военное обозрение. 28 октября 2011. http://topwar.ru/7994-ultrakompaktnoe-yadernoe-oruzhie-bezotkatnaya-pushka-devi-kroektt.html 3Кретинин В., Котомин А., Шушков А. «Чистое» термоядерное оружие: миф или реальность? (“Чисто” термонуклеарно оружје: мит или реалност?) Армейский вестник. 06.06.2011. http://army-news.ru/2011/06/chistoe-termoyadernoe-oruzhie/ 4Например, см.: 11 сентября: термоядерный снос Всемирного Торгового Центра в Нью-Йорке.(11. септембар: термонуклеарно рушење Свеетског Трговинског Центра у Њујорку)//Ящик Пандоры. 21 сентября 2011. http://pandoraopen.ru/2011-09-21/11-sentyabrya-termoyadernyj-snos-vsemirnogo-torgovogo-centra-v-nyu-jorke/ 5 Stein V. CSAF signs munitions realignment program action directive. 11/28/2011 http://www.afgsc.af.mil/news/story.asp?id=123281370 6 http://www.presstv.ir/detail/212827.html http://srb.fondsk.ru/news/2012/04/10/leonid-savin-sad-su-primenivale-taktichko-nuklearno-oruzhie-u-avganistanu-i-iraku.html |
