СУДБИНА ЧЛАНОВА ПОРОДИЦЕ ВЕЛИКОГ ПИСЦА БИЛА ДРАМАТИЧНА И ПОСЛЕ СМРТИ · Према руским изворима, од 1930. до 1940. уништени су гробови готово целокупне родбине Достојевског: оца, оба сина, прве супруге, два брата, четири сестре, унука и других. Део родбине је сахрањен у иностранству
· Фјодор је био друго од седморо деце Михаила и Марије Достојевски, који су били потомци белоруских унијатских (гркокатоличких) племића имиграната који су се касније вратили у оквире православља · На надгробном споменику генијалном писцу је уклесано: „Заиста, заиста вам кажем, ако зрно пшенично, паднувши на земљу, не умре, онда једно остане; ако ли умре, много рода роди“ · Род Достојевских обележио је прошле, 2011. године, 505. годишњицу постојања. За разлику од других великих писаца, од Фјодора Михајловича до наших дана води једна једина генеалошка линија МУЗЕЈ антропологије Московског државног универзитета предао је родбини посмртне остатке мајке Фјодора Михаиловича Достојевског, Марије, пренела је Верска информативна агенција (ВИА). Жив је праунук Фјодора - Дмитриј Андрејевич Достојевски, а и прапраунук Алексеј са двема кћеркама Аном и Вером. Посмртни остаци мајке великог руског писца, која је умрла 1837. од туберкулозе налазили су се у поменутом музеју последњих 78 година, а предати су праунуку Достојевског, Дмитрију. Московски медији наводе да ће они бити сахрањени на гробљу села Моногорово код Москве, поред супруга Михаила Андрејевича. Марија Достојевски (1800-1837) је била сахрањена на московском Лазаревском гробљу које је затворено 1930, након чега је њене остатке преузео музеј. Према руским изворима, од 1930. до 1940. уништени су гробови готово целокупне родбине Достојевског: оца Михаила, оба сина, прве супруге, два брата, четири сестре, унука и других. Део родбине је сахрањен у иностранству. Велики књижевник Фјодор Михајлович Достојевски, рођен је 11. новембра, односно 30. октобра по старом календару, 1821. године у Москви. Фјодор је био други од седморо деце Михаила и Марије Достојевски, који су били потомци белоруских имиграната. Породица Достојевски вуче порекло од белоруских унијатских (гркокатоличких) племића који су се касније вратили у оквире православља. Убрзо пошто је мајка умрла од туберколозе 1837. године, он и брат Михаил су послати у Војну академију у Санкт Петербургу. Године 1839. умро му је и отац Михаил, пензионисани војни хирург и често насилни алкохоличар, један од најбољих доктора у болници за сиромашне „Марински“ у Москви. Велики писац се 1860. се вратио у Санкт Петербург, где започиње неколико неуспешних књижевних часописа са својим братом Михаилом. Достојевски је био изузетно потресен смрћу прве супруге Марије Дмитријевне Исајеве 1864., а одмах затим и смрћу свога брата Михаила. Био је у лошој финансијској ситуацији, а морао је да издржава и удовицу и децу свога брата. Гроб Достојевског на гробљу манастира Александра Невског По други пут оженио се 1867. када је упознао Ану Григорјевну, двадесетогодишњу девојку која је радила као стенографкиња. Пред крај живота живео је скромно у граду Стараја Руса у Новгородској области, недалеко од Санкт Петербурга. Преминуо 9. фебруара, односно 28. јануара по старом календару, 1881. године у Санкт Петербургу. Сахрањен је на гробљу „Тихвин“ при манастиру Александар Невски, у Санкт Петербургу. Његово тело је испратила на гробље безбројна гомила народа, монаштва и свештенства. Из најудаљенијих градова дошла су изасланства да му искажу посљедњу почаст. Ковачка улица, у којој је био изложен на одру, сва се црнила од људи који су преплављивали у језовитој ћутњи стубиште радничке куће и испуњавали уске собе тик до ковчега. На тој сахрани одједном се остварује свети сан Достојевског: јединствена Русија. Онако као што су се у његовим делима осећалo братствo свих класа и сталежа у Русији, тако су и оне хиљаде иза ковчега у свом болу били једна једина маса: и млади принчеви, свечано одевени попови и радници, студенти, официри, и лакеји и просјаци били су једна целовита Русија. Таква почаст одавана је једино преминулим руским царевима. На његовом надгробном споменику пише: „Заиста, заиста вам кажем, ако зрно пшенично, паднувши на земљу, не умре, онда једно остане; ако ли умре, много рода роди.“ Иначе, род Достојевских обележио је прошле, 2011. године, 505. годишњицу постојања. За разлику од других великих писаца то презиме се не одлукије широким генеалошким дрветом – фактички од писца Фјодора Михајловича до наших дана води једна једина линија. http://fakti.org/ti/gloria-mundi/muzej-vratio-rodbini-posmrtne-ostatke-majke-dostojevskog |