Човек данас живи под таквим притиском да су његови живци напети до крајње мере, толико напети да и на најмању провокацију он одговара гневом, што је грех. Узроци гнева могу бити различити: непослушно дете, муж или жена који противурече, возач који нам је пресекао пут у саобраћају, или се бар нама учинило тако. Чак иако због уздржаности наш гнев није испољен, или га ми нисмо показали пред особом која нас је испровоцирала, то је и даље грех, јер повређује нашу душу и срце. То је реакција којом радимо против себе, под искушењем ђавола.
Спаситељ нас озбиљно успозорава о последицама гнева који изазива вербалне сукобе и изговарања мноштва увредљивих речи. А ја вам кажем да ће свако који се гњеви на брата својега ни за што, бити крив суду, а ако ли каже брату своме “рака”, биће крив синедриону; а ако каже “будало”, биће крив паклу огњеноме. (Мт. 5:22) …Нико не мисли зло без да прво учини нечистим срце у којем би требало да обитава Бог… Ја саветујем својој духовној деци да, пре него што испоље свој гнев било речју или гестом или само мислима, да изговоре од три до пет пута: “Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног.” А ако они, под нападом беса, кажу ову молитву брзо и без пажње, онда треба да се концентришу на реч “грешног”. И њихов гнев ће се стишати. Многи од њих су успели да своје односе, било породичне, или односе са другим људима, па чак и свој унутрашњи живот промене на боље. Сви сукоби у свету потичу од несавладаног гнева. Један се љути и повређује другога, који онда одговара још већим насиљем и снагом. Када овај ланац започне, тешко га је прекинути, сем молитвом, истинском молитвом. Име Исусово слатко је изговарати. Оно изгони демоне и доводи назад Анђеле у срце, у мисли, и ми постајемо кротки пред другима. [...] Отац Георгије Калкиу (1925-2006) био је велики румунски православни духовник и исповедник. http://orthodoxwayoflife.blogspot.com/2009/10/word-on-anger-fr-george-calciu.html
pravoslavlje2.blogspot.com |