Prof. Srboljub Zivanovic

JASENOVAC SYSTEM OF CROATIAN CONCENTRATION CAMPS FOR EXTERMINATION OF SERBS, JEWS AND ROMA - 1941-1945

Mr Chairman, Reverend fathers, Ladies and Gentlemen, sisters and brethren, dear friends!

A large number of people, surviving victims, witnesses scientists, politicians churchmen and people of good will spoke and wrote so much about Roman Catholic and Croatian genocide of Serbs, Jews and Roma during WW2 that it is difficult to say something new.

According to the International Commission for the truth on Jasenovac system of Croatian concentration camps for extermination of Serbs, Jews and Roma more than 700 000 Serbs, 23 000 Jews and 80 000 Roma have been exterminated. Out of that number, more than 110 000 small children were killed. So, it is now very difficult to give a better description of the atrocities of Croats and their roman-catholic priests and nuns or to give a better explanation of the crimes against humanity and genocide that they performed. The entire Serb, Jewish and Roma population in the Independent State of Croatia had suffered genocide and extermination. Roman-catholic priests and nuns and particularly their Franciscan order influenced and prepared Croats to hate and exterminate all those who are not roman-catholic. I speak to day as a forensic scientist who examined mass graves in Jasenovac and Donja Gradina in 1964. I am a medical practitioner but I am also an ordinary man, one of those who was exposed to Croat, Moslem and German atrocities in WW2. For more than half a century, since the early days of my professional career , and particularly after excavation of mass graves at Jasenovac and Donja Gradina in 1964, I try to tell the world the truth about the unbelievably slaughter of innocent victims of Croatian and Moslem genocide.The loss of more then 700 000 Serbs, 23 000 Jews and 80 000 Roma, cold blooded killing of 110 000 children, young people, old and infirm, ordinary people, just because they belonged, by Roman-catholic and Croatian opinion, to the wrong religion, ethnic group or nation. Communist authorities who collaborated with Croatian Ustasha movement, tried to silence me and to prevent the truth about roman-catholic and Croatian atrocities from reaching the people o0f Yugoslavia, in the name of “brotherhood and unity” policy, and also in the name of peaceful coexistence of victims and their torturers and murederers. The report of forensic anthropologists who excavated mass graves at Jasenovac and Donja Gradina was submited to authorities in 1964, but it was kept in secrecy for more than half a century. Only a part of it has been published in 1992. Even now, after the so-called democratic changes in Balkan states after the destruction and dismemberment of Yugoslavia nothing has changed. There are many more mass graves of innocent people killed during the criminal aggression of USA and NATO forces, that people worry much more about these graves than those of Jasenovac and Donja Gradina.

It seems to me that the population of former Yugoslavia is in a state of shock after surviving all the new atrocities that occured since USA and NATO, and EU interference in the civil war in Yugoslavia. Roman-catholic and Croatian criminals who planned, organised and executed crimes against humanity and genocide against Serbs, Jews and Roma in the Jasenovac system of Croatian concentration camps for torture and extermination, as well as their present day followers try to minimise the number of executed victims, thinking in their criminal minds that it is less of a crime to kill seventy thousand than seven hundred thousand innocent people. The crime is the same if you kill just one unborn child taken from the mothers womb. The International Commission for the truth on Jasenovac concluded in 2008 that the number of executed innocent victims killed in Jasenovac was : 700 000 Serbs, 23 000 Jews and 80 000 Roma In 2010 the Commission reported that there were 110 000 children aged under 14 among the victims. The mass graves are still there. Skeletal remains of the victims are just 120 cm under the surface of the soil. Those who wish, can always count the bones. But, one can not count those victims that have been thrown into the river Sava, or those burned in Pacili crematorium, or those cooked for making soap etc.

It seems to me that there are many people to day, and there were many such people in the past, who are afraid to learn the truth, because the truth would expose their selfish and criminal intentions and deeds, their lies, their mistakes, their hatred and their fears.Some of them support, on the surface, investigations of the crimes, but deep inside, they are against it. They do whatever they can to prevent new investigations in Donja Gradina and Jasenovac.Many obstacles are placed to such investigations. Some parts of former Yugoslavia, and Serbia is one of them, do not wish to be seen that they are supporting new investigations, because they try to keep good relations with the present government of Croatia. At the same time Croatia is continuing with its genocidal policy which is not different to the genocide occurred during WW2. This Croatian policy led to the recent exodus of one million of Serbs during the last civil war. They had to escape from Croatia to save their life, leaving all their property and all possessions. The president of Croatia at that time proclaimed openly that he is grateful to God because his wife is neither Serb nor Jew. Present day Croatia does not want to allow one million of Serbs to return to their ancestral homes in Croatia. This is the result of deliberate effort to hide the truth about the genocide performed by Croats in Jasenovac camps.Many books have been published on Jasenovac camps, but nearly all of them were taken out of libraries and destroyed.

Suffering of victims could never be described and published. It is possible just to imagine the physical and mental torture that they have suffered before and at the time of their execution and final passing away. Roman-catholic Croats and Muslim murderers made the victims to suffer as much as possible, because they actually enjoyed to torture them. They used various methods to kill the victims. Forensic investigation in Donja Gradina and Jasenovac established more than 40 ways they used to kill the victims. Let me mention please some of these terrible methods.

1. Killing by starvation of victims or by total deprivation of food and water. Unbearable suffering of the victims was described by survivors who witnessed mass death of tens of thousand of prisoners, many of them children. Some of them managed to stay alive for days and weeks, but died eventually.

2. Death of infection or infestation. Survivors described how prisoners died suffering infection and infestation, after starvation and lack of any sanitary facilities, drugs or treatment.

3. A special, very severe method of killing of some of the victims was by nailing them alive, using long masonry nails, to trees, leaving them to die slowly, sometimes for days. During our investigation we found a number of trees, with nails still hammered in.

4. Stabbing by sharp, pointed object, usually knife. Many survivors described how murderers used to stab victims, usually in the chest, or as a method of torture, anywhere in the body or in the limbs. They used knifes to extract eyeballs from eye sockets of the victims. There were many cases of pregnant women who have been stabbed in the womb, or when the womb was opened, the foetus was removed and stabbed. In some cases breasts were cut and hands pushed inside the wounds.

5. There was a huge furnace – Pacilli furnace in Jasenovac. Victims were thrown alive and burned to death.We couldonly find some remains of cremated bones, and it will never be possible toestimate the number of victims who were killed in this furnace.

6. Killing by hard labor and torture. Many survivors described how prisoners were forced to work hard without food or water, and those who fell existed were buried on the spot, still alive.

7. Survivors also describe thousands of victims being thrown into the Sava river still alive, and drowned.Some of them have been slaughtered before their bodies were thrown into the river. It was impossible to descover traces of various methods of killing, on examining remains of skeletons, and we had to rely on vitness reports, photographs made by murderers and their statements in the court of justice at the end of the war.

8. Croatia was the only country in the world that has established a special concentration camp to exterminate children. Children were tortured in various ways. The most sever murderers were Roman-catholic nuns in charge of the children camp.Nuns used to kill those children who have cried or who could not control their bowels over night. They would take them by legs and smash their little heads on the wall, killing them ih such way.

9. Hanging. A relatively small number of victims were executed by hanging. There is a number of photographs taken by the murderers showing the hanging.

10. Killing by firearms. Croatian murderers tried to save ammunition and seldom used shooting to kill victims.We managed during our investigation to find some mass graves where victims were shot and buried.

11. Slaughter. A common way of killing by Croatian murderers. They have used ordinary knifes or specially devised knifes called “srbosek” ( or knifes tom kill Serbs), which was crescentshaped and tied to the wrist of the killer to enable him to cut the throat of the victim without much movement of his hand. Very often this method was not efficient. Murderers who were used to kill animals in this way, were not skilled enough in using these methods to kill human beings. It was quite easy to kill children, because their neck was not very resistant, but it was more difficult to slaughter an adult. In many instances , the murderer would cut the skin, subcutaneous tissue and open the trachea without much damage to the major arteries. Their would be a huge bleeding from the superficial veins, but the victim would not die instantly. Very often, the victim, still alive, would be thrown into the mass grave. He would not be able to survive.

12. Head injuries and skull fracture caused by hitting victims on the head by a bar or a mallet. Croatian murderers used to beat victims using any kind of wooden or metal bar. If the impact on the head was strong enough, it would break the skull and cause instant death.. Very often, the bar would slid aside, causing injuries to the soft tissues, without causing the skull to fracture.. The victim could be unconscious and fall into the pit, but after a period of time, he would wake up, to find himself under a pile of dead bodies, unable to move. There were cases when the victims were not pushed very deep inside the pit, and later on, they managed to pull themselves out and escape. The most common weapon used by Croatian murderers was a mallet. Only occasionally they used a hammer. Examining skulls found in mass graves, we found out that in a majority of cases, the injury was on the left, or on the right side of the skull, in the temporal or parieto-temporal region or in the parieto-occipital or occipital area.We have seen fractures in the frontal region only occasionally. We know from the testimonies of survived victims that Croats would take victims two by two, tied together. At the edge of the pit, one murderer would hit one victim with the mallet, on one side of the head, and the other murderer would hit the other victim in the same way, on the other side of the head.In most cases there were complete fractures of the skull involving lamina externa, spongy layer and lamina interna.Fractured bones would penetrate deep into the brain tissue and probably cause an instant death. There were cases when the skull was not deep fractured. In such cases the lamina externa with some of the spongy tissue was fractured.In same cases just small cracks were noted on skull bones.That was due to a lesser impact of the mallet because the murderer was either tired or the mallet was not heavy enough.Also, some skulls are more resistant to an impact. In some cases, the victim could move his head, and the mallet would slide aside. In such cases the death was not instant.It could cause internal bleeding, which could be very slow. The victim could wake up, with a severe pain in the head, and covered by a pile of dead bodies. He would die after some time in most inhuman way.In a large number of skulls we found remains of brains reduced in size by desiccation. In most cases signs of traumatic bleeding could be detected. Remains of brains were sent to the Department of Forensic Medicine of the Faculty of Medicine, University of Ljubljana. I have never seen their report.

Croats used to separate adult males from women and children.Children had to suffer tortures together with their mothers, being left without food, water or even space to lie down. They were left naked in the open field, exposed to cold, rain or snow. A large number of children died in such conditions., but some of them had been killed at the will of Croatian torturers. Roman-catholic nuns used to poison some children. A number of children were separated from their mothers and sent to the concentration camp for small children.

The International Commission for the truth on Jasenovac found that two, out of three roman-catholic priests, most of them of the Franciscan order were killers, torturers or leaders of groups of other murderers. According to the American sources, more than 1400 roman-catholic priests were the actual killers. Roman-catholic bishops, arch bishops and even pope Pius not only knew about the atrocities performed by their clergy, but supported the murderers, used to promote them and give them rewards. The policy of the Vatican state and the Roman-catholic church was to destroy and exterminate non-catholic Serbs, Jews and Roma. No roman-catholic priest has ever been punished for killing or raping small children, for taking unborn children from the wombs of their mothers , for seducing and raping of young girls, for raping young women, assaulting women who have been deprived of their clothes and then left naked to be observed by ogling priests and male Croat torturers. The bestiality of roman-catholic nuns towards small children is difficult to understand. They used to smack children’s heads against walls, to tear up their limbs, to strangle them with their own hands, to help in slaughtering them, to poison them, to deprive them of food, water etc.

All that I have said so far, may seem to some people as a result of my sick mind, or as a result of my criminal tendency to accuse the Roman-catholic church or Croats for such unbelievable atrocities. This is the reason why I am going to present to you a number of testimonies of victims who somehow managed to survive, some testimonies of Roman-catholic priests who personally committed tortures and murders and recorded them in their diaries, or testified in the Courts of Justice after WW2. It would take many hours or even days and weeks to quote all that the International Commission for the truth on Jasenovac managed to collect, but I am going to quote only a small number of these testimonies.

In his book “Serbian Youth of Perusic County victims of genocide 1941-1945” Dane Lastavica quotes a letter of an Italian officer in which he said the following: “What have these poor Serbs done to them? Is it human to pull out unborn children from the wombs of their mothers and then to hang them on a wall with inscription: Serbian flash – one dinar per Kilo”. “They killed the fathers of those children…They took Serbian mothers with their children from their homes, so that immediately after that, Croats, including their own children started to loot property of their neighbours… These Croats used to snatch small children from their mothers, take them by legs and smash their heads against trees and stones and then they would throw them into a pit.”

Dusan Bursac in his book “Angels in the hell” wrote that according to his investigation of the 365 villages at the foot of mountain Kozara, Croats killed 23 858 children from day one to 14 years of age.According to the data of the Federal Department of Statistics, 73 360 children have been killed. The same author described in the book Croatian genocide of Serbs 1941 – 1945 on page 26 how roman-catholic nuns were poisoning small children.

Another victim of Croatian torture and slaughter of her family, who managed to survive, Mrs Zorka Delic-Skiba gave a vivid description of her suffering, when Croats killed all her family. She was held by hair by a roman-catholic nun who tried to expose her neck to the Croatian killer who tried to cut her throat. But she looked him directly in his eyes and he could not complete the slaughtering , so he simply pushed her alive into the mass grave. She wrote about this crime in her book “Saved by my kind eyes”. At the 4th International coference on truth about Jasenovac, Mrs Zorka Delic-Skiba came and showed to the audience the skar on her neck.

Egon Berger in his testimony “For the future generations to remember” wrote the following:

“ In summer of 1942, every day, men, women and children were transported to Gradina to meet their end. 45 000 Roma lost their lives. . In 1942 , several hundred thousand innocent people were killed at Gradina… Serbian, Jewish and Roma children were brought from 1107 places to be killed in Jasenovac.”

In his book “The uprooted family tree of Danon’s”, Cadik Danon who himself was a witness of torture and slaughtering of women and children wrote: “The children were snatched from their mothers in the most rough manner. Crying of children and mothers were enormous…the children were taken to the edge of a mass grave. The murderer would take one child by one, smash his head with a hammer, and push the body into the pit. All that, he (Danon) and other inmates witnessed looking from the distance of 30 meters.”

The book “The largest present day crimes” by Dr.Dragoslav Stijakovic, on more than 500 pages gives descriptions of Croatian and Muslim atrocities , giving names of the torturers, killers, rapists and also the names of places where victims have been buried.The most striking are descriptions of slaughtering of pregnant women from whose wombs the unborn children were taken and slaughtered, or the description of rapes of very small girls, school girls and young women. All these crimes were committed by ordinary Croatian and Muslim men.

Radomir Bulatovic writing about “Concentration camp Jasenovac” gives a vivid description how small children aged 6 months to 6 years were cut in half at Vranogorsk on 30th August 1941. He also witnessed in 1941 when 700 Jewish children from Osjek were taken and sent to Auschwitz. Slaughtering of children occurred in Sisak on 3rd August l942 and it lasted until 8th of January 1943.

In his book “The Independent state of Croatia” Vasa Kazimirovic quotes a number of comments in the reports of German officers. For instance: Capiten Heffner von Glez Horstenau wrote on the 14th June 1941: “In a beastly way they killed even the newborn children…many children and women had the plain stone as their bed…naked skeletons…the commanding officer is a savage beast…they raped women, torturing them and killing at the end…they killed children.”

J.Wuescht in the book “Jugoslavien und das dritte reich” wrote that Croats murdered 11 194 children under 14 years of age at the Kozara region… at Susnjar Croats put 20 children in a hut and burned them alive on 14th September 1941…on 4th August 1941 Croats raped girls forcing their mothers to watch…”

Writing abut Croatian atrocities Dusan Babic explained that in the 5th camp in Jasenovac for extermination of small children, children were separated into four groups . In the first group were newborn children up to the age of one., in the second group were children aged one to four years, in the third were children aged four to eight years and in the fourth group were sick and disabled children.. It is estimated that more than 75 000 children lost their lives just in this camp.

A very important book “Jadovno Complex of Croatian Concentration Camp 1941” was recently published by Croatian author Djuro Zatezalo. He wrote the following:The Croat Ustasha State, all its agencies, from the Ustasha organisation , political and military and police organs, to the State Administration, Juridical and other organs were engaged in organised genocide.”

Serbs and Jews were brought with the aid of state military police and Party organs to be destroyed.

Incarceration and destruction of people in concentration camps started even before this system was “legalised” on 25th November 1941. Men, women and children were captured at their homes, in the fields, at their working places, in churches, at the funerals, at schools, on trips and all they were tortured and killed in the most atrocious way, just because they belonged to another faith or nationality. Leaders of the Communist Party said: ”these crimes disturbed the fillings of the Croat people and stirred hatered between the brotherly Serbian and Croat people…for instance, members of the Propaganda department of the Communist party in Karlovac, who have written about massacres of Serbs were put before Partisan Court Marshal and sentenced to death on 13th and 14th July, 1944 and executed… an important role in spreading and strengthening Ustasha organisation in Croatia was played by collaboration of Roman-catholic church, in particular the “Catholic action” and its organisations like “Crusaders” etc… The Archbishop of Zagreb Alojzije Stepinac issued a circular on 28th April 1941 welcoming the establishment of Independent State of Croatia, not only as a son of the Croat people but even more as the representative of the Holy Roman-catholic church… Croatia must be a pure Croat living space. Serbs and Jews must be exterminated because they are the greatest enemies of the Croat people, for whom there is no room in Croatia.”

According to the American resources, more than 1400 Roman-catholic prtiests and nuns personally used to kill, slaughter, poison, torture, rape and forcefully convert into Catholicism Serbs, Jews and Roma. Dr.Milan Bulajic, the late coo-

rdinator of the International Commission for the truth on Jasenovac collected 1171 name of Roman-catholic priests who were murderers.

It is not possible to give here all the names of these criminal priests who were murderers but I shall mention only some of the names :

Rev Dragutin Kukolj

Rev Nikola Masic

Rev Josip Bujanovic – pop Jole

Rev Mihovil Marber

Rev Stjepan Gabric

Rev Krsto Jelinic

Rev Ljubo Magas

Rev Vladimir Stuparic

Rev Josip Banic

Rev Grga Starcevic, and more than 1100 other priests.

Dr Nikola Nikolic, Croatian physician and inmate of Jasenovac in his book “Jasenovac camp” described many atrocities of Friar Tomislav Filipovic-Majstorovic, fully dressed as a priest, who used to slaughter small children. Fra Dr Srecko Peric standing in front of the altar at his church ordered:”Croats, go and slaughter all Serbs, but first of all kill my own sister who is married to a Serb. When you finish killing, come back to the church and all your sins will be forgiven. On that 20th of August 1941 more than 5000 people lost their lives. Fra Dr.Petar Berkovic dressed as a priest used to kill Serbs with a gun. In a letter that he sent to the Croatian government Ministry, which was found after the WW2 , he described in detail crimes that he commited

The Italian newspaper “Il Temp” published on 1st May 1941 that Fra Simic approached the Italian general of the Sisari Division and told him that Croatian government appointed him to take over civilian administration. He said that that his main policy would be to kill all Serbs as soon as possible.He also said that he received the same order from the Roman-catholic church in Rome.

A large number of Roman-catholic priests were sexual perverts. They enjoed to strap women naked, to watch them, to torture them, to rape them and then to kill them. Some used to rape and then to kill school girls and even small girls. They raped women and forced them to watch rape of their daughters . It was recorded on4th August 1941.

Dane Lastavica describes the rape of girls while their mothers had to watch. During his inerogation in the court after the end the war Fra Jozo Borovac admitted that he had forced Mrs Stojanka Bulat to hold her 13 year old daughter Mileva while he raped her. Further on he said that a school teacher Ms Stana Arnaut was raped by her Croatian schoolboys. Fra Jozo Felinovic in his personal diary wrote the names of women who have been raped, dates when they have been raped and names of Croats who have raped them.

Dr.Dragoslav Stijakovic writes that the bestial crimes against Serbs were commited by ordinary C roatian population, peasants, workmen, craftsmen , tradesmen, clerks, intellectuals etc, and even their children aged 8 to 10 years. In Gospic the most severe were students of the teacher training college. It become customary to force girls to strip naked so that everyone could watch them. Croatian soldiers used to rape them at will. The girls were forced to work naked and serve soldiers. Even the girls 10 to 15 years old were raped. All the rapes occurred openly so that everyone could watch the rape. Boys were forced to rape their mothers. Parents were forced to watch the rape of their daughters. They used to take virginity of girls of 14 and under.

It is not possible to mention all the documented and recorded atrocities of the ordinary Croatian people and their priests, but the International Commission for the truth on Jasenovac keeps them in its possession. Its duty is to research, to tell the truth and to prevent the present day generation of Croats to be under the influence of Roman-catholic policy oh hatred of all who do not belong to their church.

I must say that I am really sorry for all that I said so far. I must now be on a more positive side.The International Commission for the truth on Jasenovac insists on a new and systematic multidisciplinary investigation of the huge mass graveyards at Jasenovac and Donja Gradina. Most of the artefacts and documents kept at the Jasenovac museum were destroyed by Croats during the last civil war. The New museum built by the Croatian government does not show anything about the murderers and victims. It is a false representation of Croatian genocide against Serbs, Jews and Roma. All the traces of the concentration camp have been removed and all the area of the camp is a plain field. A museum should be built at Donja Gradina so that visitors can see how the camp looked like. Displays in the museum must illustrate the truth and drow attention to the suffering Serbs, Jews and Roma. We must isist for the compensation to the victims and their families.It is well known that Croats robbed innocent victims of all their possessions and that an enormous amount of gold coins, jewellery, golden teeth etc. was sent to Vatican to pay for the escape of Croatian criminals to USA and Latin America. Most of that gold belonged to Jewish and Roma population., Serbian part was much smaller, but still significant. It is our duty to inform general public in the worldabout Croatian atrocities and genocide. The Fifth International conference on Jasenovac , for the first time, passed a Declaration on Croatian genocide against Serbs, Jews and Roma in the Independent state of Croatia during WW2. This Declaration in 8 languages has already been sent to all the countries in the world. A well known film maker and artist Mr Spasoje Jovanovic is currently making a semi-documentary film on Jasenovac. He already managed to record testimonies of many victims which will be included in the film.He realy needs financial support to complete his film. The amount needed is apr. 40 000 dollars.

The building of a church with a large kript for burial of uncovered human remains from exposed mass graves is going to be built this months. A well known architect from USA Mr.Oton Urban just completed construction plans for the church. He is a Serbian Orthodox and already built a number of churches in Serbia and USA. The International Commission for the truth on Jasenovac would very much like to support The Fund “Dr.Milan Bulajic” for study of genocide in Belgrade, Serbia which desperately needs more money to finance its projects..

Thank you very much for your attention.

Professor Srboljub Zivanovic, Chairman of the International Commission for the truth on Jasenovac and Chairmen of “Dr.Milan Bulajic” Fund for genocide research in Belgrade.

+++

ЈАСЕНОВАЧКИ СИСТЕМ ХРВАТСКИХ КОНЦЕНТРАЦИОНИХ ЛОГОРА ЗА ИСТРЕБЉЕЊЕ СРБА, ЈЕВРЕЈА И РОМА – 1941 – 1945

Господине председавајући, часни оци, даме и господо, сестре и браћо, драги пријатељи!

Велики број особа, преживеле жртве, сведоци, научници, политичари, свештеници и многи људи добре воље су говорили и писали о геноциде који су починили римокатоличка црква и Хрвати против Срба, Јевреја и Рома у току Другог светског рата да је веома тешко рећи нешто сасвим ново.

Према налазу Међународне комисије за истину о Јасеновцу, у Јасеновачком систему концентрационих логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома Хрвати су убили више од 700 000 Срба, 23 000 Јевреја и 80 000 Рома. У тај број је урачунато и више од 110 000 мале деце која су такође убијена. Према томе, сада је веома тешко дати неки бољи опис зверстава која су починили Хрвати и њихови римокатолички свештеници и часне сестре, или пак пружити неко боље објашњење ових злочина против хуманости и геноцида који су починили. Целокупно српско, јеврејско и ромско становништво у Независној држави Хрватској претрпело је геноцид и истребљење од стране Хрвата. Римокатолички свештеници, часне сестре, а нарочито Фрањевачки ред утицали су у припреми Хрвата да мрзе и да истребе све оне који нису били римокатолици. Ја данас говорим као судски медицински стручњак који је ископавао масовне гробнице жртава у Јасеновцу и у Доњој Градини још 1964. године. Ја јесам лекар по професији, али сам ја такође и обичан човек, један од оних који је претрпео зверства Хрвата, Муслимана и Немаца у току Другог светског рата. Већ више од пола века, још од почетка моје професионалне каријере, а нарочито после ископавања масовних гробница у Јасеновцу и на Доњој Градини 1964.године, покушавам да саопштим свету истину о невероватно свирепом клању недужних жртава Хрватског и Муслиманског геноцида. Губитак преко 700 000 Срба, 23 000 Јевреја и 80 000 Рома, хладнокрвно убијање 110 000 мале деце, младих особа, старих, немоћних, обичних људи, само зато што су били, по римокатоличком схватању, и по схватању Хрвата, погрешне вере, погрешне етничке припадности или припадности погрешном народу. Комунистичке власти које су сарађивале са хрватским усташким покретом, покушавале су да ућуткају мене и да спрече да се сазна истина о злочинима римокатолика и Хрвата, да о томе нико у Југославији не сазна, а све то у име политике “братства и јединства”, као и мирне коекзистенције жртава терора и убијања и њихових мучитеља и убица. Извештај комисије судских антрополога који су ископавали масовне гробнице у Јасеновцу и на Доњој Градини који је поднет властима још 1964 године држан је у тајности дуже од пола века. Само један део тог извештаја је објављен тек 1992.године. Чак и данас после такозваних демократских промена у земљама Балкана, после уништења и расцепљења Југославије ништа се није променило. Сада има много нових масовних гробница невиних људи убијених у току криминалне агресије САД и земаља НАТО пакта, да људе далеко више погађају ти нови гробови него они у којима су сахрањене жртве у Јасеноцу и на Доњој Градини. Чини ми се да се становништво у бившој Југославији налази у стању шока, пошто су преживели све те нове злочине од стране САД, НАТО пакта и Европске уније, које су се умешале у грађански рат у Југославији.

Римокатолички и Хрватски злочинци који су планирали, организовали и спровели злочине против хуманости и геноциде против Срба, Јевреја и Рома у Јасеновачком систему хрватских концентрационих логора за мучење и истребљење, као и садашњи следбенцици тих злоцинаца, стално покушавају да смање број  истребљених жртава, мислећи својим злочиначким мозгом да је мањи злочин уколико је убијено 70 000 наместо 700 000 жртава. А злочин је исти ако је убијено само једно једино нерођено дете исчупано из утробе мајке. Међународна комисија за истину о Јасеновцу је закључила 2008. године да је број жртава побијених у Јасеновачким логорима нешто преко 700 000 Срба, 23 000 Јевреја и 80 000 Рома, међу којима је према закључку комисије из 2010. године било 110 000 мале деце испод 14 година старости. Масовне гробнице се налазе још увек на истом месту. Остаци скелета жртава су само 120 цм испод површине земље. Ко год жели може увек извршити поновно бројање костију. Али, нико није у стању да поброји жртве бачене у реку Саву, нити оне спаљене у Паћилијевој пећи, нити пак оне скуване да би се од њих правио сапун итд.

Чини ми се да данас има доста људи, а било је доста таквих и у прошлости, који се боје да сазнају истину, јер би та истина могла да избаци на видело нихове себичне и злочиначке намере и дела, њихове лажи, њихове грехе, њихову мржњу и њихове страхове. Неки од њих, бар на изглед, подржавају вршење истраживања на Доњој Градини и у Јасеновцу, али су многе препреке постављене на путу истине. Они чине све што могу да спрече нова истраживања, јер желе да остану у добрим односима са садашњом владом Хрватске. У исто време Хрватска и даље спроводи политику геноциде према Србима која се нимало не разликује од онога што се збивало у Другом светском рату. Оваква политика Хрватске је довела до недавног избеглиштва милион Срба у току протеклог грађанског рата. Морали су да побегну из Хрватске да би спасли голи живот, остављајући за собом сву своју имовину и све што су икада поседовали. Истовремено је председник Хрватске јавно изјавио да је захвалан Богу што његова жена није ни Српкиња ни Јеврејка. Садашња Хрватска држава не жели да дозволи да се у њу врати један милион избеглих Срба у куће својих предака у Хрватској. То је резултат намерног скривања истине о геноциду који су Хрвати починили у Јасеновачким логорима. Многе књиге су написане о страдањима у Јасеновачким логорима, али су скоро све повучене из библиотека и уништене. Патње и страдања жртава нико није у стању да опише. Једино се може замислити физичко и ментално мучење жртава које су претрпели пре и за време убијања. Римокатоличке хрватске и муслиманске убице и џелати гледали су да нанесу што више мучења и патњи жртвама, јер су у ствари уживали у њиховим мукама. Користили су разне методе за убијање жртава. Судско-медицинско истраживање у Доњој Градини и Јасеновцу пронашло је преко 40 начина на које су жртве убијане. Дозволите ми да поменем само неке од тих метода убијања.

1. Убијање путем изгладњавања жртава, којима је била ускраћена било каква храна или вода за пиће. Несносне патње жртава су описали многи преживели логораши који су били сведоци масовног умирања више десетина хиљада заточеника, од којих је било много мале деце. Неки од њих су успевали да се одрже у животу данима и недељама, али су на крају ипак умрли.

2. Смрт услед инфекције или инфестације. Преживели логораши су описали како су жртве умирале услед разних инфекција или инфестација, после гладовања, као и услед недостатка било каквих хигијенских услова и без лекова.

3. Посебна, веома свирепа метода убијања појединих жртава било је закуцавање жртава помоћу столарских клинова за дрвеће. Тако су остављани да лагано умиру, понекад и више дана. У току наших истраживања нашли смо известан број дрвећа у којима су још увек постојали закуцани клинови.

4. Убадање зашиљеним, оштрим предметом, обично ножем. Велики број преживелих логораша је описао како су убице забадале нож у тело жртве, обично у грудни кош, или су пак у циљу мучења жртава убадали било који део тела или удова.

Нож су користили и да изваде очне јабучице из очних дупљи жртава. Било је имного жена којима би убадали ножем трбух, или пак уколико су распорили материцу вадили би дете па би њега набадали на нож. У извесном броју случајева засецали су дојке жена и набијали им руке у направљене ране.

5. Постојала је и огромна пећ – тзв.Паћилијева пећ у Јасеновцу. У усијано гротло пећи бацали су живе жртве које су тако умирале спаљене. Приликом наших истраживања успели смо да нађемо само остатке спаљених костију. Никада нико неће моћи да сазна број жртава које су тако изгубиле живот.

6. Убијање мучењем и тешким радом. Преживели заточеници су описали како су жртве теране да тешко раде, без икакве хране или воде. Особе које су биле исцрпљене на тај начин закопавали су живе на месту на коме су радили.

7. Преживели су говорили како су видели хиљаде жртава које су живе бацали у воде Саве, где су се удавили. Поједине жртве би предходно распорили пре него што би их бацили у реку. Није било могуће открити трагове убијања на појединим скелетним остацима, па смо морали да се ослонимо на сведочења преживелих логораша, или пак на фотографије које су снимале убице, као и на њихове изјаве на суду после рата.

8. Хрватска је била једина земља у свету која је имала концентрациони логор за истребљење мале деце. Децу су подвргавали мучењу на различите нацине. Најсвирепије су биле римокатоличке часне сестре које су радиле у концентрационом логору за децу. Уколико би се неко мало дете умокрило или укакило у току ноћи, или уколико би плакало часне сестре би га убијале. Дограбиле би дете за ноге, замахнуле и разбијале лобању ударцем о зид и тако их убијале.

9. Вешање. Релативно мали број заточеника је убијен вешањем. Нађен је известан број фотографија које су снимиле убице, на којима је приказано весање жртава.

10. Убијање ватреним оружјем. Хрватски кољаци и убице желели су да штеде муницију па су ретко пуцали на жртве да би их убили. Успели смо приликом наших истраживања да откријемо известан број масовних гробница у којима су сахрањене жртве убијене из ватреног оружја.

11. Клање жртава. Ову методу су најчешће користиле хрватске убице. За клање су употребљавали обичне ножеве, или пак нарочито направљене ножеве зване “србосек” који су били српастог облика и могли су да се вежу за подлактицу. Помоћу овог ножа убица је могао да закоље жртву без сувишних покрета руке. Често овај метод клања није био сасвим ефикасан. Кољачи који су били обучени да кољу животиње, нису имали искуства са клањем људи. Лако је било клати децу, јер њихов вртић није био отпоран. Много теже је било заклати одраслу особу. Било је више случајева када би кољач засекао кожу, поткожно ткиво и отворио гркљан, али је пропустио да оштети веће артерије. Изазвао би знатно крвављење из површних вена, али жртва не би одмах издахнула. Тако су цесто јос увек зиве зртве бацали у масовну гробницу. Те жртве нису успевале да преживе.

12. Разбијање лобање ударцем по глави жртве неком полугом или маљем. Убице Хрвати ударали су жртве било каквом дрвеном или металном полугом или маљем. Уколико би ударац био довољно снажан, лобања би прсла и наступила би моментално смрт. Веома често полуга би склизнула по страни главе, повређујући мека ткива, али без ломљења лобање. Таква жртва би изгубила свест и пала у јаму, но после извесног времена особа би се будила и схватила да се налази испод гомиле мртвих тела која не може да одгурне. Тако би лагано поново губили свест и умирали. Било је и случајева када си такве неубијене жртве гурнуте ближе површини јаме.

Они су успевали да се извуку из гробнице и побегну. Најчешће средство за убијање жртава које су користили Хрвати био је маљ. Много ређе су користили чекић. Проучавајући лобање нађене у масовним гробницама видели смо да је у највећем броју случајева прелом лобање био са леве или са десне стране и то у темпоралном, парието-темпоралном или парието-оципиталном пределу. Ретко би налазили преломе у чеоном пределу. Захваљујући сведочењу преживелих логораша знамо да би Хрвати везивали по две жртве заједно и тако их доводили до ивице раке. Ту би један убица ударио маљем жртву по једној страни главе, док би други убица ударио маљем другу жртву по другој страни главе. У већини случајева прелом лобање је био потпун укључујући спољашњи слој кости, сунђерасто ткиво и унутрашњи слој компактне кости. Поломљени делови костију би се зарили у ткиво мозга и довели до тренутне смрти. Било је и случајева када није дошло до дубоког ломљења костију лобање. У таквим случајевима долазило је до ломљења спољашњег дела костију и евентуално сунђерастог слоја, али без повреде унутрашњег компактног слоја. Било је и случајева када су запажене само пукотине на костима лобање. До тога је долазило када ударац маљем није био довољно јак јер је убица вероватно био уморан или пак маљ није имао довољну тежину. Поред тога било је и лобања отпорнијих на ударац. Било је и случајева када је жртва померала главу, па је тако маљ склизнуо са стране. То су све случајеви у којима смрт није моментално наступила. Вероватно је долазили до унутрашњег крварења, које је било лагано и трајало дуго. Жртва се обично будила из несвести, са огромним болом у глави, а особа је лежала под огромном масом мртвих тела и тако полако умирала без могућности да се извуче из гробнице. У великом броју лобања нађени су остаци мозгова који су били смањени услед сушења. Остаци мозгова су послани у Завод за судску медицину Медицинског факултета Универзитета у Љубљани. Никада нисам успео да видим њихов извештај.

Хрвати би обично одвајали одрасле мушкарце од жена и деце. Деца су мучена заједно са њиховим мајкама. Остављана су без хране и воде, на отвореној ледини где није било места ни да се лежи. Остављена су нага, на хладноћи, киши или снегу. Велики број деце је преминуо у таквим условима. Док су један број деце убијали хрватски кољачи кад год би им то пало на памет. Римокатоличке часне сестре су тровале ту децу обично раствореном каустичном содом. Један део деце је одузет мајкама и послан у посебан логор за истребљење мале деце.

Међународна комисија за истину о Јасеновцу је утврдила да су два од свака три римокатоличка свештеника, од којих је већина припадала Фрањевачком реду лично били убице, мучитељи или предводници група које су вршиле убијања. Према америчким изворима, више од 1400 римокатоличких свештеника у Хрватској су лично убијали. Римокатолички бискупи и надбискупи, па чак и папа Пије не само да су знали за зверства која су чинили њихови свештеници, већ су помагали убице, давали им унапређења и награде. Политика државе Ватикана и римокатоличке цркве је била да се искорене Срби и остали некатолици Јевреји и Роми. Ниједан римокатолички свештеник никада није био кажњен чак ни за убиства и силовања мале деце, за вађење нерођене деце из утроба мајки, за силовање малих девојчица, силовање младих жена, за мучење жена које су биле скинуте наге да би их перверзни свештеници и други Хрвати могли да гледају. Животињско понашање римокатоличких часних сестара према малој деци тешко може да се разуме. Имале су обичај да разбијају главе деци ударцем о зид, да им откидају руке или ноге и да их задављују голим рукама. Помагале су при клању мале деце, тровале их и остављале да умиру без хране воде. итд.

Све ово што сам рекао до сада може многима изгледати као резултат моје болесене маште, или пак као резултат неке злочиначке намере да оптужим Римокатоличку цркву Хрватске за вршење невероватних злочина. Због тога сам приморан да вам изложим известан број сведочења жртава које су на неки начин успеле да преживе, затим известан број сведочења римокатоличких свештеника који су лично чинили злочине мучећи жртве и убијајући их, па су то бележили у својим дневницима, или су пак говорили приликом суђења после Другог светског рата. Требало би ми много сати или дана и недеља да изнесем све до чега је успела да дође Међународна комисија за истину о Јасеновцу, па ћу зато да изнесем само мали број ових сведочења.

У својој књизи “Српска младеж среза Перушић, жртве геноциде 1941 до 1945” Дане Ластавица цитира писмо једног официра италијанске војске који је рекао следеће: “Шта су им учинили ови несретни Срби? Да ли је људски да се ваде нерођена деца из утроба мајки, па да се онда вешају на зид са натписом: Српско месо – један динар килограм”. “Убили су очеве те деце… истерали су српске мајке са децом из њихових кућа и домова, да би одмах Хрвати, укључујући и њихову децу пљачкали имовину својих суседа… Ти Хрвати су отимали малу децу из загрљаја мајки и разбијали њихове главе држеци их за ноге, о дрвеће и камење, да би их затим бацили у јаму”.

Душан Бурсаћ у својој књизи “Анђели у паклу” је написао да су, на основу својих истраживања у 365 села у подножју Козаре, Хрвати убили 23 858 деце од једног дана до 14 година старости. А према подацима Савезног завода за статистику убијено је уствари 73 360 деце. Исти овај аутор у својој књизи о Хрватском геноциду против Срба 1941. до 1945. године пише на 26 страни како су римокатоличке часне сестре тровале српску децу.

Једна друга жртва хрватског терора, која је посматрала када су јој поклали целу вишечлану породицу, а која је успела да преживи, госпођа Зорка Делић-Скиба дала је ужасан опис свега што је преживела када су јој побили целу породицу. Њу је вукла за косу римокатоличка часна сестра која је покушавала да истакне њен врат да би је убица Хрват лакше заклао. Она га је међутим гледала директно у очи, па он није успео да заврши клање. Само ју је засекао и бацио у масовну гробницу. Она је описала тај догађај у својој књизи “Спасле ме умиљате очи”. На 4. Међународну конференцију о Јасеновцу дошла је госпођа Зорка Делић-Скиба и показала аудиторијуму ожиљак на њеном врату.

Недавно се појавио известан број жртава којима су Хрвати одсекли три прста десне руке да не би многли да се прекрсте на православни начин. Показали су своје осакаћене руке.

Егон Бергер у свом сведочењу “За будуће генерације да се сећају” написао је следеће: “У току лета 1942. године, сваки дан, људи, жене и деца превожени су у Градину да би били побијени. Тада је 45 000 Рома изгубило живот. У току 1942. године више стотина хиљада невиних људи побијено је у Градини… Српска, Јеврејска и Ромска деца довожена су из 1107 места да буду убијена у Јасеновцу.”

У својој књизи “Искорењено породично стабло Данонових” Цадик Данон који је био лично сведок мучења и клања жена и деце написао је: “Отимали су децу од мајки на најгрубљи могући начин. Вриска деце и мајки је била узасна…децу су доводили до ивице масовне гробнице. Убица би хватао једно по једно дете и разбијао му главу чекићем, а затим бацао тело у раку. Све то је он (Данон) заједно са другим заточеницима посматрао са растојања од око 30 метара.”

У књизи “Највећи злочини данашњице” Др.Драгослав Стијаковић на више од 500 страница описује злочине Хрвата и Муслимана, наводећи имена мучитеља, убица, силеџија као и имена жртава и места где су жртве сахрањене. Најужаснији је опис клања трудних жена из чијих су утроба вађена нерођена деца која су такође клана, или пак описи силовања малих девојчица, ученица из школа и младих жена. Све те злочине су чинили обични људи Хрвати и Муслимани.

Радомир Булатовић, пишући у књизи “Концентрациони логор Јасеновац” даје јасну слику клања мале деце старе од 6 месеци до 6 година коју су секли напола у Враногорску 30. августа 1941. године. Он је такође био сведок када су 1941. године покупили 700 јеврејске деце из Осјека и послали за Аушвиц. Клање деце у Сиску је вршено од 3. августа 1942. године и трајало је до 8. јануара 1943. године.

У својој књизи “Независна држава Хрватска” Васа Казимировић наводи известан број коментара у извештајима немачких официра. На пример: капетан Глез фон Хорстено (Glez von Horstenau) је написао 14. јуна 1941. год.: ”На животињски начин они су убијали чак и новорођену децу… многа деца и жене су лежали на голом камењу… голи скелети… командант логора је свирепа животиња… силовали су жене, мучили их и убили на крају.”

Ј.Вуст (J.Wuescht) у својој књизи “Jugoslavien und das dritte reich” написао је да су Хрвати убили 11 194 деце испод 14 година старости у подручју Козаре… У Шушњару су Хрвати затворили у једну колибу 20 деце и живе их спалили 14. септембра 1941. године. 4. августа 1941. године Хрвати су силовали девојчице терајући њихове мајке да то гледају…”

Пишући о злочинима Хрвата Душан Бабић је описао да је 5. логор у Јасеновцу служио за истребљење мале деце и у њему су деца била подељена на четри групе. У првој групи су била новорођена деца до једне године старости, у другој групи су се налазила деца од једне до четри године, у трећој групи су била деца старија од четри године, а у четвртој оболела и изнемогла деца. Процењено је да је више од 75 000 деце изгубило живот у том логору.

Једну веома значајну књигу објавио је недавно хрватски писац Ђуро Затезало. Написао је следеће: ”Хрватска усташка држава, све њене агенције, од организација усташа, политичких, војних и полицијских органа до државне администрације, судских власти и других органа вршили су организовани геноцид.” Србе и Јевреје су доводили уз помоћ државне војске и полиције, као и органа партије на власти да би били убијени.

Заточење и уништавање људи у концентрационим логорима далеко пре него што је држава “легализовала” тај сyстем уништења 25. новембра 1941 год. Људе, жене и децу хватали су у њиховим домовима, на пољима, на њиховим радним местима, у црквама, на сахранама, по школама, на екскурзијама па су их све мучили и убијали на најзверскији могућ начин само зато што су били друге вере или народности. Истовремено су вође Комунистичке партије говорили да: ”Ти злочини вређају осећања хрватског народа и потстичу мржњу између братског српског и хрватског народа… Тако на пример када су чланови Пропагандног оделења Комунистичке партије у Карловцу написали чланак о масакрима Срба, изведени су пред Партизански Преки Суд, осуђени на смрт и погубљени 13. и 14. јула 1941. годне.

Значајну улогу у ширењу усташтва и јачању организације устача имала је римокатоличка црква, а нарочито “Католичка акција” као и организације “крсташа” итд… Загребачки надбискуп Алојзије Степинац разаслао је 28. априла 1941. године циркулар у коме поздравља успостављање Независне државе Хрватске и то не само као син хрватског народа већ и као представник римокатоличке цркве… Хрватска мора да претставља чист животни простор само за Хрвате… Србе и
Јевреје треба истребити јер су они највећи непријатељи хрватског народа, па за њих нема места у Хрватској.”
Према америчким изворима више од 1400 римокатоличких свештеника и часних сестара лично је убијало, клало, тровало, мучило и насилно покрштавало у католицизам Србе, Јевреје и Роме. Др. Милан Булајић, покојни први координатор Међународне комисије за истину о Јасеновцу прикупио је имена 1171 ромокатиличког свештеника који су лично убијали.

Уопште није могуће навести овде све оне злочинце који су вршили убијања. Ја ћу овде да поменем само неколико имена:

Фра Драгутин Кукољ;

Фра Никола Машић;

Фра Јосип Бујановић – поп Јоле;

Фра Миховил Марбер;

Фра Стјепан Габрић;

Фра Крсто Јелинић;

Фра Љубо Магаш;

Фра Владимир Ступарић;

Фра Јосип Банић;

Фра Грга Старчевић, и преко 1100 других католичких свештеника.

Др Никола Николић, лекар Хрват и заточеник јасеновачког логора у својој књизи “Јасеновачки логор” описао је многе злочине Фрањевца Томислава или Вјекослава Филиповића или Мајсторовића, који је обучен у одежду католичког свештеника својом руком клао малу децу. И Фратар Др. Срећко Перић је стојећи на олтару своје цркве говорио: ”Хрвати, идите и покољите све Србе, али прво убите моју рођену сестру која се удала за Србина. Када завршите клање вратите се у цркву и сви ће вам греси бити опроштени”. Тога дана, 20. августа 1941. године, висе од 5000 Срба је изгубило живот. Фратар Петар Берковић у свештеничкој одежди убијао је Србе револвером. У писму које је послао једном министру у влади Хрватске, које је нађено после свршетка рата описао је детаљно злочине које је извршио.

Италијанске новине “Ил Темпо” објавиле су 1. маја 1941. да је Фратар Симић дошао код италијанског генерала, команданта дивизије Сисари и рекао му да га је влада Хрватске овластила да преузме грађанску управу. Рекао је да му је најважнији задатак да побије све Србе и то што брже.Такође је рекао да је добио идентичан налог од Римокатоличке цркве из Рима.

Велики број римокатоличких свештеника је био у сексуалном погледу перверзан. Уживали су да скидају жене голе, да их гледају, да их муче, да их силују, а потом да их убијају. Неки од њих су силовали чак и мале девојчице и ученице из школа, па их потом убијали. Силовали су жене и приморавали их да посматрају силовање њихових ћерки. Ово је забележено 4. августа 1941. год.

Дане Ластавица такође описује силовање девојчица док су њихове мајке морале то да гледају. За време саслушања у Суду по свршетку рата фратар Јозо Боровац је признао да је приморао госпођу Стојанку Булат да држи своју тринаестогодишњу ћерку Милеву док ју је силовао. Надаље, рекао је да су учитељицу госпођу Стану Арнаут силовали њени ученици Хрвати. Фратар Јозо Фелиновић је у своме дневнику записивао имена жена које су силоване, датуме када су силоване и имена Хрвата који су их силовали.

Др Драгослав Стијаковић је написао да су животињске злочине против Срба чинили обични људи Хрвати, сељаци, радници, занатлије, трговци, чиновници, интелектуалци итд., па чак и њихова деца стара од 8 до 10 година . У Госпићу су према писању овог аутора најсвирепији били ученици учитељске школе. Редовно су приморавали девојке да се скину наге тако да би свако могао да их гледа. Потом су хрватски војници силовали по жељи те девојке. Наге девојке су примораване да служе хрватске војнике. Силоване су чак и девојчице старе 10 до 15 година. Сва силовања су вршена јавно, тако да је свако то могао да гледа. Дечаци су приморавани да силују своје мајке. Родитељи су приморавани да посматрају силовање њихових ћерки. Узимали су невиност девојчицама старим 14 година и мање.

Није могуће изнети сва документа и све пописе жлоцина обичних људи Хрвата и њихових римокатоличких свештеника, али Међународна комисија за истину о Јасеновцу чува сва та документа. Наша је дужност да истражујемо, да проучавамо и да говоримо истину да би спречили садашње генерације Хрвата да поново под утицајем римокатоличке цркве мрзе све оне који не припадају тој цркви.

Морам да признам да ми је јако тешко што сам био приморан да вам кажем све наведено. Мислим да бих надаље требао да будем више позитиван. Међународна комисија за истину о Јасеновцу инсистира да се обаве нова, систематска и мултидисциплинарна истраживања огромног броја масовних гробница у Доњој Градини и Јасеновцу. Већина предмета и докумената који су чувани у Музеју у Јасеновцу уништили су Хрвати у току прошлог градјанског рата. Нови музеј који је подигла Хрватска не говори ништа ни о убицама ни о жртвама. То је лажни приказ Хрватског геноцида против Срба, Јевреја и Рома. Сви трагови јасеновачких логора су уклоњени, па је цео простор сада једна празна пољана. Треба подићи нови музеј у Доњој Градини у коме би посетиоци могли да виде како је јасеновачки логор изгледао. Изложба у музеју треба да приказе истину и да привуче пажњу на страдања Срба, Јевреја и Рома. Такође се мора инсистирати да Хрватска држава исплати компензацију жртвама или њиховим наследницима. Познато је да су Хрвати отимали од жртава све што су поседовали. Огромна количина златника, накита, златних зуба итд. отета од жртава послана је у Ватикан да би се платило пребацивање хрватских злочинаца у САД и земље Латинске Америке после свршетка рата.

Највећи део тога злата припадао је Јеврејима и Ромима. Удео Срба је био знатно мањи, али ипак значајан. Наша је дужност да кажемо истину свакоме, о злочинима геноцида који су починили Хрвати.

Пета Међународна конференција о Јасеновцу одржана прошле године по први пут је донела Декларацију о геноциду Независне државе Хрватске против Срба, Јевреја и Рома у току Другог светског рата. Декларација је написана на 8 језика и већ је разаслана у све делове света.

Познати филмски уметник и продуцент господин Спасоје Јовановић управо снима полу-документарни филм и серију телевизијских емисија о Јасеновцу. До сада је већ успео да сними сведочења великог броја жртава која ће бити укључена у филм. Њему је потребно још 40 000 долара да заврши тај пројекат.

У Доњој Градини ће бити подигнута црква са великом криптом за смештај остатака скелета који су избачени на површину гробница. Градња ће почети овог месеца. Познати архитекта из САД, господин Отон Урбан је управо завршио планове за изградњу цркве. Он је православац, који је већ изградио низ цркава у Србији и у САД.

Међународна комисија за истину о Јасеновцу би јако желела да се пружи помоћ Фонду “Др. Милан Булајић“ за истразивање геноцида из Београда. Њима је јако потребна помоћ за остваривање својих пројеката.

Најлепше вам захваљујем на стрпљењу и пажњи.

Напомена: Предавање за српску заједницу у Киченеру  било је 27. априла, у Торонту 29. априла за српску заједницу, и у Торонту 30. априла за Јевреје и Роме.

Проф. Др. Србољуб Живановић, Председник Међународне комисије за истину о Јасеновцу и Председник Фонда “Др Милан Булајић” за истраживање геноцида, Београд.