Од памтивека до данас бројни мислиоци се питају зашто је Господ уопште створио човека. Која је сврха постојања људи у природи и у "царству земаљском"? Има и оних који су тврдили, или и данас тврде, да не постоји никакав разлог за постојање човека.

По њиховом мишљењу, човек је једна случајна појава у природи. Са друге стране, када неки човек учини неко добро дело ми кажемо да је он "човек" и да је тако требало да уради. За онога који учини неко лоше дело кажемо да је "нечовек". Самим тим ми потврђујемо да постојање човека има своју сврху која може да буде добра или лоша. То је разлог што се питамо каква је сврха постојања човека као творевине Господа, каква му је судбина и каква му је будућност?

Шта је, уствари, човек? Од свих познатих проблема са којима се људи сусрећу ово је најосновније и најпроблематичније питање, у односу на све проблеме са којима се људско биће сусреће. У неку руку може се узети да је човек само једна мала честица у васељени, или само једно створење међу другим живим бићима. Но ипак, човек није један обичан предмет или нека обична творевина управо зато што је сам свестан да постоји. Једино је човек способан да размишља о сврси свога постојања и једино је човек тај који се труди да проникине у тај основни проблем и да трага за његовим решењем. Колико год је тачно да је човек само једна јединка у целокупном животињском свету, једино је човек способан, за разлику од животиња да размишља о проблему свога постојања и путевима који су му намењени у животу...

Могуће је навести много примера који говоре по чему се човек разликује од других живих бића. Знамо да је човек способан да прави оруђе и оружје, да производи и ствара, да сеје и жање итд., али је најважнија особина да човек поседује веру у Бога или богове и идоле. Изгледа да човек није у стању да постоји без вере, нарочито вере у Бога, па чак и они који себе сматрају атеистима увек наказе неки предмет или имају неку идеју коју обожавају. Произлази да сваки човек поседује некакав свој идол коме се клања. У САД људи тако обожавају најновији модел својих кола. Углавном по навици иду недељом у цркву, јер све комшије тако раде, али све своје мисли упућују своме идолу - аутомобилу. Ако знамо у шта неко верује и какав му је идол, онда знамо и какав је он човек. Свако креира свога идола према своме лику и потребама. Они који су у старом веку веровали у свирепога бога Малоха, сами су бацали у ватру своју децу, приносеци му жртву, јер су сматрали да он то од њих захтева. Тако је било у древној Картагини. За разлику од њих римокатолици Хрвати су у Јасеновачком систему хрватских концентрационих логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома бацали живе људе и децу у гротло Пацилијеве пећи, касапили их и од њихових тела кували сапун, клали их, пили им крв и убијали. Вадили су и нерођену децу из утроба мајки. Убили су преко 700 000 Срба, 23 000 Јевреја и 80 000 Рома, од тога преко 110 000 мале деце, а све у жељи да "очисте" католичку Хрватску од оних који нису римокатоличке вере.

Највише су им сметали православни "јеретици". У садашње време САД и "цивилизована" Европа показују нешто другачије лице бруталности. Изгубили су веру у Бога и постали су нељуди. Сада убијају децу у другим земљама бомбама НАТО савеза у име "државних" интереса, или у име интереса Новог светског поретка, глобализације, борбе за демократију и сличних "разлога". Богате земље света, штитећи своје интересе пуштају милионе гладних људи у свету да умиру без икакве помоћи. Умиру од глади док богате земље, попут, на пример, Француске, САД итд. пуштају вишкове својих намирница да пропадају, али их себично, не дају гладнима, јер то није у интересу светске трговине и светског економског поретка. Човек се све више удаљава од хуманости када постави себе и своје личне интересе у центар збивања и живота уопште. Човек заборавља да прави хуманизам не лежи у њему - човеку већ у Господу. Нажалост, природа човека је таква да је он у стању да се свесно одрекне своје хуманости, па да тако често доводи себе на на ниво животиња, од којих би требао да се разликује. Господ је подарио човеку способност да доноси моралне одлуке, да бира између добра и зла и по томе се он разликује од других живих бића...

...У новије време (као и у средњем веку), на Западу се појављују нека настрана мишљења и објашњења. Западни свет је открио "нове" светове са друге стране океана. Открио је и многе тајне свемира. Проширио је своја знања из физике и математике, из хемије и билологије, и других наука. Разбио је атоме и пронасао многе ситне честице. Продро је у тајне генетике и сл. Па ипак, човек на Западу, као усталом ни човек било где у свету, није успео да одговори на суштинско питање: "Шта је човек?" Бројна открића у науци навела су човека да поверује да је он господар света и своје судбине. Помислио је да сви проблеми који постоје у свету произлазе из погресног понашања, недостатка знања, тираније властодржаца, а не схвата да у суштини све лежи у оном првобитном греху човека.

Постоје и друга мишљења која говоре о томе да оно што хришћани називају грехом произлази из непознавања суштине да све оно што оптужује природу човека може да се избегне и избрише пуем образовања. Често говоре: вероваћемо само у оно што својим очима видимо. Сви такви мислиоци са свим својим тврдњама могли су да виде распетог Господа Исуса Христа, па ипак, не верују својим очима. Њима је познато да Црква поседује два миленијума старо искуство у образовању, док све друге друштвене појаве нису дугог века. Самој Цркви је познато да не лежи све у образовању, већ у вери. Чак ни најбоље и најдубље образовање није у стању да објасни све контрадикције у науци, у природи, па чак ни онда када нам пружа најбоље путоказе за размишљање. Проблеми човека на леже у тешкоћи стицања знања, већ у тешкоћи коришћења тих знања у своју корист и корист целукупног човечанства...

...Познато је да су утицаји природног окружења понекад толико велики да их осећа више генерација и пре и после нас. О томе говоре и књиге у Светом писму када наводе да ће грехе очева осетити више генерација њихових потомака. Злочиначко бомбардовање НАТО савеза и САД пројектилима са "пречишћеним" уранијумом осечаће у Србији, у Метохији и на Косову много следећих генерација. Већ сада се запажа повећано оболевање од рака код становника насилно озрачених, као и код НАТО војника који су учествовали у нападу...

...Постоји веровање да свака особа поседује одређене бескрајне могућности и особености да се уздигне верујући у оно чему нас је научио Господ Исус Христос. Разлика између правог хришћанина и савремених тзв. хуманиста и новотараца не лежи у о убјашњењу природе човека, већ у томе како схватају и како се односе према самом Господу. Хришћани верују да прави хуманизам проистиче из односа човека према Богу и Бога према човеку. Хуманизам који се не заснива на хришћанској традицији није у стању да преживи у садашњем свету. Управо се то десило у Немачкој за владавине Хитлера, у СССР за време диктатуре комуниста и Стаљина или у Хрватској где је католичка црква подлегла својим наопаким доктринама и навела своје свештенике (према америчким изворима били их је преко 1400) да предводе заслепљени хрватски народ у вршењу геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима...

...Уколико желимо да постанемо добри људи у пуном смислу речи, онако како је била жеља нашег Творца, морамо да постанемо прави људи од крви и меса. Морамо бити људи који знају да воле, чак и своје непријатеље, који се труде да разумеју друга људска бића, који знају да смеју и да трпе, да се надају и очајавају, који умеју да се одупру искушењима и свесно, дигнуте главе сачекају крај свога живота. Прави човек мора бити у стању да учини оно што праотац Адам није учинио. Он мора да буде у потпуности послушан и одан Господу, и то по својој слободној вољи, а не из страха од казне или неког другог разлога. Слободно и својом сопственом вољим човек мора да се у потпуности преда вољи Свевишњег и да му ода захвалност путем своје послушности као спровођењем Његове воље, по сопственом избору и сасвим слободно.... Само на тај начин ћемо можда доћи и до одговора на постављено питање: „Шта је у ствари човек и каква је сврха његовог постојања".

Текст преузет из књиге проф. др Србољуба Живановића „Теолошка антропологија“, која је у издању издавачке куће „Пешић и синови“ недавно изашла из штампе.