Ја сам обичан православац, човек рођен у православној култури, крштен по рођењу у православној Цркви, којом приликом сам, као крштено, односно име по знамењу, добио име Теодор, јер сам рођен на дан који је у православном календару обележен као дан Теодора Тирона.

Нисам никакав теолог, нити имам икакав свештенички чин.

У раној младости сам, признајем, као и онолики помало кокетирао са атеизмом, док сам истовремено завршавао Библијску дописну школу… Младост-лудост, лутање, истраживање…

То ме није спречавало, мислим тај привремени атеизам, да сваке године са радошћу очекујем дан Крсне славе, Светог Николу, када смо се окупљали и махом у весељу, а неретко и уз тамбурашки оркестар, проводили тај дан, односно ноћ.

Кажем: обичан сам православац, као и милиони мени сличних.

Ни већи, ни мањи од других.

Богу хвала, немам ни спор са осталим  конфесијама, црквама, па ни са исламском верском заједницом. (Они не воле да их се зове „црквом“.)

Међутим, своје православне вере или културе бих се могао одрећи само ради Царства Божијег, као и свог српства, односно србства (мени оба израза одоговарају), а никако због неке друге вере, односно културе, па ни због екуменизма.

Колико је мени, обичном православцу познато, екуменизам је некакав покушај приближавања различитих хришћанских цркава, а са њим је започела протестантска црква.

Католичка је дуго одбијала да тако нешто узме у обзир, мада је сад, колико знам, врло активна на плану спровођења екуменизма.

Својом простом, обично-православном памећу ја резонујем овако:

Ако је циљ екуменизма да се све хришћанске цркве стопе у једну, онда то разумем, бар са становишта логике, иако ми се ни то не допада.

Међутим, то и није циљ екуменизма.

Па шта је онда?

Што се мене тиче, и то говорим и као обичан православац, али и као Србин и онај ко ће у предстојећим збивањима у Србији, по одлуци вође подухвата под именом Народни Одговор,  имати видну улогу, одговор на питање које сам сам поставио гласи:

ЦИЉ ЕКУМЕНИЗМА ЈЕ ДА НЕКО ПРЕУЗМЕ ПРИМАТ.

Сви показатељи упућују да је тај „неко“ католичка црква.

Е то не може.

Па макар ја био и остао само обичан православац.

И као такав, а поготово као неко ко ће ускоро у Србији имати и још „улога“, поручујем садашњим челницима Цркве које се нећу одрећи осим због Царства Божијег, дакле челницима Српске Православне Цркве: 

Не играјте се.

Екуменизам је корак према унијаћењу.

И ви то добро знате.

Српска Православна Црква је увек била уз народ.

Ред је да буде и сада, иначе ће ово недавно извиждавање патријарха бити само увод у жешће протесте обичних православаца против не толико СПЦ, колико против њеног врха.

А то неће ваљати.

 http://saborsrba.com/zapisi/115