Већ одавно су људи (не само православни хришћани) уочили да време убрзава; што је мање песка у гоњој посуди, то брже истиче ка дну. Људи, који су остали без Бога (а, како рече блажени Августин, без Бога нико не остаје никад, осим оног ко се Бога одриче) и устали против Бога, почињу да дрхте: савест их подсећа на чињеницу да живе без Онога Који је извор живота.

Антихришћанске силе су све јаче, и оне стреме успостављању свог Новог поретка. Глобалистички сатанисти се више уопште ни не крију. Рецимо, средином деведесетих година 20. века у САД појавиле су се тзв. „карте илумината“, за једну врсту стратешке игре. На њима су се, пола деценије пре 11. септембра 2001.године, појавиле слике рушења кула близнакиња и напада на Пентагон.

Они који прате ову проблематику, већ су уочили на тим картама нешто што личи на рушење Биг Бена у Лондону, и панику која том приликом настаје.

На интернету се већ појављују спекулације да ће илуминатска антихристова елита на Олимпијским играма у Лондону 2012. направити неки терористички чин (документи фондације Рокфелер предвиђају 13000 мртвих; више о томе погледати овде:), који би могао да буде увод у Трећи светски рат, рат за истребљење човечанства и свођење истог на „златну милијарду“.

Сасвим је могуће да су то размишљања уплашених умова. Али, да се Трећи светски рат спрема, знао је и Александар Панарин (умро 2003.), генијални руски социолог и философ, који је, у свом огледу, „Агенти глобализма“, записао: “Шта може бити архаичније, супротстављеније просветитељском идеалу новог светског поретка, него што је то нови светски рат? Изгледа да баш он данас улази у систем тајни глобалног езотеризма. Једнополарни свет, уместо обећаног полицентричног, заснованог на праведном усаглашавању интереса Истока и Запада, неумитно срља у нови светски рат. Доследна једнополарност, у којој САД добијају монопол на управљање светом, неускладива је са постојањем великих суверених држава, ма где се оне налазиле. Постепена демонтажа тих држава очигледно је део замисли архитеката једнополарног света.“

Међутим, шта ће бити после Трећег светског рата, који не може а да не буде нуклеарни? Очито је – о томе се може говорити само из перспективе есхатолошког учења Богом откривеног Цркви Христовој. Требало би укратко изнети основна знамења последњих времена, и пре Армагедона, да би их читалац имао у виду кад се суочава с добом у коме живимо.

1.Многи ће доћи у име Христово и обмануће многе (Мт. 24,5; Мк. 13, 6; Лк. 21,8). Дакле, у том периоду појавиће се лажни пророци,лажне месије, оснивачи нових секти и јереси, и многи ће поћи за њима, често у смрт (сетимо се само вођа секте „Храм народа“ Џима Џонса, који је, 1979. године, навео своје следбенике да изврше колективно самоубиство у џунглама Гвајане).

2. Биће ратови и гласови о ратовима између народа и царстава (Мт. 24,6-7); наравно, то неће бити неки мали и безначајни ратови, него догађаји од светско – историјског значаја. Први и Други светски рат, са својим милионским жртвама и коришћењем оружја за масовно уништење, таква су знамења. Глобалистичка елита светских сатаниста, како већ рекосмо, сада спрема Трећи светски рат, јер је њихов циљ да човечанство сведу на тзв. „златну милијарду“. Остале треба побити.

3. Биће велике невоље по свету: глади, помори, земљотреси, различита небеска знамења (Лк. 21,11); у наше дане, умножење разних природних катастрофа (од којих су неке, можда, изазване људском руком, помоћу система какав је HAARP и слично) такође је јасан сигнал свега онога што се збива.

4. Православни хришћани ће бити гоњени и убијани, а сви ће их народи мрзети (Мк. 13, 12-13); довољно је сетити се изгона преко милион православних Грка из Мале Азије двадесетих година прошлог века, ужасних покоља над Србима у Јасеновцу и другде (само зато што су православни), крвавих жртава комунистичког терора (по званичним подацима руска државне комисије, објављеним 1995, комунисти су у доба Совјетског Савеза убили преко 200 хиљада само свештених и монашких лица Руске Цркве).

5. Људи ће мрзети и издавати једни друге (Мт. 24,10); грађански ратови, терор нацизма, комунизма и либералног капитализма, оличеног у империји САД и Европске Уније, довели су до невиђеног бујања мржње и насиља у свим видовима, и свуда у свету.

6. Због пораста безакоња, љубав многих ће охладнети, а спасиће се само они који претрпе до краја (Мк, 13,13); то се пре свега односи на умножење неморала, које води легализацији грехова попут утробног чедоморства (абортуса) и содомије (хомосекусализма). Због таквих греха, човечанство се озверава и не може да нађе пут из мрака у који је зашло, јер га не обасјава благодат Божја.

7. Јеванђеље ће бити проповедано широм света, за сведочанство свима (Мк. 13, 10). Сви су крајеви света чули православну проповед: од Јапана до Аустралије, од Аљаске до Аргантине. То не значи да ће сви прихватити православну веру – само значи да ће она бити проповедана и посведочена.

8. После великих ратова и несрећа, свет ће се ујединити у једну државу, којом ће владати сатанин лажни месија, антихрист, који ће за себе тврдити да је „христос“. Он ће, помоћу технологије и магије, чинити лажна чуда, каква никад до тада нису била виђена. Тражиће од свих да му се клањају као богу и буду жигосани његовим жигом. Ко одбије, биће гоњен. Обновиће храм Соломонов у Јерусалиму (где су сада џамије, које, очито, морају бити срушене), одакле ће владати (Мт. 24,15 – 24; Сол. 3,11; Прва Јов. 2,18; Откр. 13, 1-8 ). Јевреји ће га прво примити, а затим ће се разочарати и пригрлиће Христа Истинитог, због чега ће бити гоњени (Рим. 11, 25-28 ).

 9. Велики знаци биће на небу и на земљи: сунце и месец ће се помрачити, звезде ће падати, биће хука мора и океана, и покретање небеских сила (Лк. 21, 25-26).

10. На небу ће се појавити Крст Господњи, и Господ ће у великој сили и слави доћи да суди живима и мртвима. Сама Његова појава уништиће антихриста (Мт. 24, 30 – 31).

Све ово треба гледати, и о свему размишљати, али се, изнад свега, молитвено спремати за доба које долази. Јер, историја има смисла само док је у њој могуће наћи вечност, и док у њој има оних који траже Бога и живот непролазни. Кад тога не буде било, историја престаје да буде сврховита, и онда долази крај. Једина могућност њеног продужетка људима се даје кроз покајање, као свецелосно обраћање личности Ономе Који је извор живота. Зато је патријарх Павле говорио да ће Бог помоћи ако буде имао коме да помогне.