СВЕТА РЕВНОСТ - Архиепископ Аверкије

Лакомисленост- или.. ?

Стражите, дакле, јер не знате
у који ће час доћи Господ ваш-
будите спремни, јер у који час не мислите
доћи ће Син Човечији-
Ако ли тај рђави слуга рече у срцу своме:
Неће мој господар још задуго доћи-
Доћи ће господар тога слуге у дан када се
не нада и у час када не мисли и расећи ће
га напола и даће му удео са лицемерима.
Онде ће бити плач и шкргут зуба.
(Мт. 24, 42-51)

        Одавно већ позната је књига која је 1912. године издата на Атосу и која је насловљена "Посмртна завештања преподобног Нила Мироточивог Атонског". Она садрзж, осим духовних поука и опомена монаштву, пророчанства овог великог подвижника о последњим временима, о светском зацарењу Антихриста и о невољама које ће затим постићи свет. Сада смо добили руски превод предсказања светогорског отселника, која се превасходно односе на 20 век, а која до данас нису била преведена са грчког и стога су нам непозната. То су поразна пророчанства која заправо само допуњују и развијају оно што смо и раније знали. Ово је њихов дословни текст:

        "Од око 1900. године, па до средине 20. Столећа, људи тога доба постаће такви да ће се једва моћи препознати. Када се приближи време Антихристова доласка, разум људи помражиће се од плотских страсти и само ће се бесчашће и безакоње разрасти. Свет ће бити непрепознатљив, измениће се изглед људски, захваљујући бестидности у одевању и чешљању неће моћи јасно да се разликују мушкарци од жена. Ти ће људи бити дивљи и зверски сурови због саблазни Антихристових. Неће бити поштовања према родитељима и старијима, љубав ће нестати. А пастири хришћански, епископи и свештеници, постаће људи сујетни који савршено не разликују десни пут од левога. Тада ће се хришћански морал и предање изменити. Међу људима ће нестати скромности и целомудрија, а зацариће се блуд и распуштеност. Лаж и среброљубље превазићи ће сваку меру, а тешко онима који гомилају благо. Друштвом ће загосподарити блуд, прељуба, мужелоство, тајна дела, крађе и убиства.

         И у то будуће време, захваљујући сили огромнога злочинства и распусности, људи ће се лишити благодати Светог Духа коју су добили на Светом Крштењу, а уједно ће изгубити и грижу савести.

          Цркве Божије остаће без богобојазљивих и благоччестивих пастира и тешко тада онима хришћанима који остају у свету и који ће савршено изгубити веру, пошто ће бити лишени могућности да ма од кога виде светлост познања. Тада ће се они удаљавати од света, тражећи у свештеним прибежиштима олакшање од душевних страдања, али свугде ће наилазити на препреке и тегобе. И све ће то бити последица тога што ће Антихрист успети да господари свима и да постане владар целе васељене и што ће творити чудеса и невероватна знамења. Он ће уз то дати порочну мудрост несрећном човеку, тако да ће овај начинити таква открића да може један човек са другим да разговара са једног краја земље на други. Тада ће људи летети по ваздуху као птице и просецаће морске дубине као рибе. И када све то достигну, бедни људи ће у удобности проводити живот, не знајући, несрећници, да је то - обмана Антихристова. А он ће, зликовац, захваљујући човековој сујети тако усавршавати науку, да ће то људе скренути са пута и привести неверовању у постојање Троипостаснога Бога.

         Тада ће Свеблаги Бог, видећи погибао људскога рода, скратити дане ради оних мало-бројних који се спасавају, јер ће Антихрист хтети да саблазни, ако је могуће, и изабране "тада ће се изненада појавити мач казне и убиће опсенара и слуге његове."

          Може ли још коме да не буде јасно да је у овом поразном пророчанству пред нама јасна слика свега што се данас догађа у свету?

          Неки потпуно узалудно и неосновано настоје да нас увере како је "увек тако било" и да "ничег новог сада нема". Свакако, греха и безакоња свагда је било, али никада још у историји хришћанског човечанства све то није попримало тако уистину чудовишне размере као у наше време- људи су одувек грешили, али никада још тако безочно, тако јавно и дрско, без ма каквог наговештаја покајања, као данас.

         Вредно је помена и то да је све о чему се говори у овоме пророчанству попримило још веће размере у последњих пола века- откако се сурвала наша православна Русија са "оним који задржава" као њеном главом и који је, по речима наших духоносних светилника, епископа Теофана Затворника и светога Јована Кронштатског, "задржавао безбожничко смућивање и мрско учење", не дајући Антихристу да се појави.

         Нема више никога ко би се његовом појављивању могао супротставити и зато је сасвим природно очекивати његов долазак и зацарење у свету који је сасвим погружен у сваковрсне грехе и безакоња. И не само да га сада нико не спречава да дође, него напротив- многи су се посвећено укључили у посао око припреме његовог скорог зацарења, укључујући, страшно је рећи- чак и неке хришћанске свештенослужитеље, па и највише цркване јерархе, који су сатрудници безбожника и јавних и тајних непријатеља нашег Господа и Спаситеља. Они са њима преговарају, склапају различите компромисе и саглашавају се и у овоме што се неретко граничи са издајом наше свете вере и Цркве.

          "Апостасија" или "отпадниство", о чему је прорицало Слово Божје у личности Светог Апостола Павла (2. Сол. 2. глава), сада је у пуном замаху и тешко ономе ко то не види или, што је вероватније, не жели да види, ко из неопростиве лакомислености затвара очи на све што се догађа у свету и умирује себе и друге како "ничега посебног сада нема", како је "све природно". Но, је ли то тек лакомисленост? Не крије ли се иза тога још нешто, мисао о чему се сама намеће када се слушају таква наивна уверавања? Антихрист и његове слуге нипошто нису заинтересовани за то да се о његовом доласку и зацарењу превише говори и разглашава: он ће доћи као велики доброчинитељ човечанства и чак покровитељ вере и Цркве, очекујући свеопште признање и свенародно поклоњење. А из светоотачких пропоштва ми знамо да ће Антихриста да приме и да му се поклоне не само сасвим неверујући, него и они које он обмане као наводно верујуће, па чак и хришћански свештенослижитељи, укључујући ту и носиоце и највиших црквених чинова.

          Је ли време појаве Антихриста већ дошло?

          Ми то не тврдимо.

          Само кажемо да се дух антихристов у свету већ јасно осећа, као да је његово јављање већ близу, пред вратима, по речима Христа Спаситеља Који нам је дао мноштво знакова близине краја.

         А осим тога, што је најважније, ми желимо да све упозоримо на обману тим духом антихристовим. Он већ и сада, у лику својих слугу које припремају његов долазак, веома лукаво и вешто врбује своје присталице и следбенике, мамећи их различитим привлачним паролама и саблазњивим обећањима. И многи се већ хватају на његову удицу и у његове вешто разапете мреже".

         Одбацивати мисли о доласку Антихристовом- у његовом је интересу И веома је опасно. Онај ко то чини већ је напола у његовим рукама и јасно је да ће му се поклонити кад дође, прибројавши се његовим верним слугама.

          А шта ће бити са предсказањима о наводном предстојећем васкрсењу Русије и тријумфу Православља у њој и у целом свету?

          Сви бисмо ми, разуме се, веома желели да видимо нашу несрећну Отаџбину Русију где васкрсава у нови живот и да ужчствујемо у тријумфу наше свете вере- чему речи! Али такву неисказиву милост Божју ваља заслужити. Иначе, тек тако, тога бити неће и надати му се, без икаквог основа- узалуд је.

         Уз то, неопходно је знати да су сва предсказања увек релативна и да уопште нису безусловна. И сам пророк Јона, по допуштењу Божијем, предсказивао је погибао и пропаст великог града Ниниве, но то се пророчанство није испунило. Нинива није била разрушена- Бог ју је поштедео због свенародног покајања њених житеља, почев од самог цара.

         Тако и ми треба да гледамо на савремена збивања у свету: мач казне већ виси над светом, но блага десница Божја још га може уклонити, уколико у свету буде тог "свеопштега моралног очишћења, свенародног дубоког покајања и двига од незнабожачких настројања ка хришћанским", на шта је- авај!- залуд својевремено позивао руски народ наш дивни пастир-чудовторац, свети праведни Јован Кронштатски.

        "Без покајања нема спасења"- то је света истина знана сваком правом хришћанину и стога је више него наивно надати се да ће до спасења и препорода Русије и целога света доћи без покајања.

         У својим беседама из 1906 и 1907. године свето праведни Јован Кронштатски је говорио дословно овако: "Како се види, убрзо ће доћи дан Другог Доласка Христова- јер наступило је у Светом Писму предсказано одступништво од вере" Шта да се даље очекује, уколико се продужи овакво безверје, оваква морална исквареност, овакво безвлашће? Треба ли Христос поново да дође на земљу, да се поново распне и умре за нас? Не! То би било ругање Богу и гажење Његових Светих Закона. Он ће убрзо доћи, али да суди свету и да свакоме да по делима" Може бити да ћемо убрзо зажути страшну вест: "Ево, женик долази у поноћ и блажен је кога нађе где бди" "Ако у руском народу не буде покајања, крај света је болизу".

         Ето зашто сви ми треба сада да мислимо пре свега на покајање, одложивши далеко на страну све друго- све сујетне бриге, планове и идеје.

          Има ли пак у савременом свету таквог покајања, таквог свеопштег обраћања Богу, које је једино кадро да уклони карајућу десницу Божју од у бездан моралнога пада све дубље погуженог света?

         Нема.

        У околностима у којима данас живимо поменуто пророчанство преподобног Нила Мироточивог није ништаа мање актуелно. За све нас једнако су обавезујућа упозорења и опомене Христове о Његовом Другом доласку и о безусловној неопходности нашега сталног припремања за то.

Бдите! - заповедио нам је Христос Спаситељ- јер у час у који не мислите доћи ће Син Човечији (Мт. 24, 44).

          Управо тако настројење јесте наш закон, уколико смо истински хришћани и ако се нисмо продали слугама долазећег Антихриста.