Митрополит Месински Хризостом (Грчка Православна Црква) оштро је иступио против „освећења“ новооткривене субатомске честице – такозваног "Хигсовог бозона" („Божије честице“). Митрополит Хризостом је изјавио: „Сматрам неприхватљивим свако поређење између експеримената за откривање бозона Хигса, у Европском центру за нуклеарна истраживања, са учењем Цркве односно Божијег стварања света“.
Други православни јерарх Грчке Цркве - митрополит Серафим Пирејски, поводом открића је изјавио: Митрополит пирејски Серафим
„Иза таквих застрашујућих и срамних пројава човекове делатности, у историји људског рода и људској „филозофији“ скрива се гнусно лице демонизма, јер само демони или људи ђавоимани могу говорити такве бесмислене ствари“. Напротив, познати модерниста отац Всеволод Чаплин, председник Синодалног одељења за односе Цркве и друштва Руске Православне Цркве, радује се том открићу и желео би да поводом тога научницима упути честитку. Отац Всеволод Чаплин
Отац Всеволод је агенцији „Интерфакс“ изјавио: „Несумњиво, оно (откриће - прим. "Борба за веру") још једном намеће питање: да ли је материја увек била таква, каква је данас, или се она у самим својим основама развијала по одређеном сценарију, те да уопште није вечна и неизменљива, како су покушавали да представе стар пре неколико деценија“. +++ На сајту „Антимодернизам.ру“ постављено је питање: „Каква је веза између открића субатомске честице и богословља“? Главни уредник овог сајта, Роман Вершило, одговорио је: „Веза је директна. 'Научна слика света' неспојива је с библијским учењем о свету. Зашто? Зато што је савремена наука идеолошки мотивисана, односно она претендује на тако свеобухватно објашњење света као и Свето Писмо“. По материјалу са сајта „Антимодернизам.ру“ приредило Уредништво „Борбе за веру“ +++ Научници открили честицу налик Хигсовом бозону Белгијски физичар Франоса Енглерт (лево) Ролф Хуер (десно) генерални директор ЦЕРН-а и британски физичар Питер Хигс ( у средини); Фото: EPA:STR Научници Европске организације за нуклеарна истраживања (ЦЕРН) добили су поуздане доказе о постојању нове субатомске честице која би могла да буде "Хигсов бозон", честица која стоји у средишту објашњења зашто материја има масу Честица је била предмет 45-огодишњег лова са циљем утврђивања како материја постиже своју масу. Оба независна тима физичара који трагају за "Хигсовим бозоном" саопштила су у среду у Женеви да су добијени подаци достигли ниво поузданости потребан за "откриће". Ипак, они још нису потврдили да је нова честица сићушни "Хигсов бозон", познат и као "Божја честица". Налажење те честице дало би увид зашто друге честице имају одређену масу и допринело развоју физике. Питер Хигс, научник који је 1960-их година предвидео постојање честице као недостајуће везе велике теорије материје и енергије и по којем је честица добила назив, са сузама у очима је испратио крај презентације у ЦЕРН-у. Професор Хигс има 83 године и британски је физичар који је 1964. године заједно с још пет научника објавио рад у којем је предвидео постојање "Божје честице". Могући изглед Хигсовог бозона Фото: Бета
"Нисам очекивао да ће се то догодити током мог живота и сместа ћу јавити породици да расхлади шампањац", рекао је он са сузама у очима. Хигс, који је радио на Универзитету у Единбургу, седео је поред белгијског физичара Франсоа Англера (79), који је, одвојено, допринео теорији о "Божјој честици" и који је, такође, данас имао сузе у очима. Метафору "Божја честица" исковао је добитник Нобелове награде за физику Леон Ледерман, али физичари је избегавају и углавном је користе лаици како би објаснили на који начин функционише субатомски универзум. Учесници семинара у седишту Европске организације за нуклеарну физику (ЦЕРН), на којем је обелодањено откриће, оценили су да је ово историјски тренутак који отвара врата новим сазнањима. "Открили смо недостајући комадић слагалице у физици честица", изјавио је генерални директор ЦЕРН-а Ролф Хојер. Хојер је рекао да је новооткривена честица бозон, али није желео експлицитно да тврди да је то Хигсов бозон, који због карактеристика називају и "Божјом честицом" због улоге у стварању универзума. "Као лаик, рекао бих да смо успели, али као научник морам да кажем 'шта смо то открили?'", казао је он на конференцији за новинаре: "Открили смо бозон, али сада треба да установимо какве је врсте тај бозон. То је отворено питање." Ово је историјски камен темељац, али то је тек почетак, додао је Хојер. Професор Стивен Хокинг се придружио честиткама научном тиму и изјавивши да се ради о важном резултату који би Питеру Хигсу требао да осигура Нобелову награду, преноси ББЦ. “Међутим, то је штета на неки начин, јер су велики помаци у физици постигнути преко експеримената који су дали неочекиване резултате”. Велики хадронски колајдер у ЦЕРНУ-у, огромни подземни акцелератор честица чији рад кошта 215.000 швајцарских франака на сат, креиран је како би створио услове за Велики прасак и омогућио честицама, попут Хигсовог бозона, да буду примећене и проучаване. Уколико би постојање бозона било потврђено, то би зацементирало сазнања о честицама као што су електрони и фотони, али би доказ да не постоје угрозило основе прихваћених теорија о стварању универзума. Велики хадронски колајдер Фото: Бета
Хигсов бозон је хипотетичка елементарна честица којом се, према стандардном моделу физике, објашњава маса других честица и одговара на питање зашто неке од њих имају масу, а фотони светлости не. Теорију о постојању бозона поставио је шкотски физичар Вар Хигс са Универзитета у Единбургу, међутим она све до данас није експериментално доказана. Према идеји шкотског физичара, свемир је прожет Хигсовим пољем, а честица која се креће кроз њега ствара дисторзије које јој дају масу. Он је предложио модел према којем су све честице после Великог праска биле без масе. Како се универзум хладио и температура опала испод критичне вредности, невидљива сила тада названа "Хигсово поље" је образована с "Хигсовим бозоном". То поље се раширило космосом и свака честица која је била у интеракцији с њим добила је масу преко "Хигсовог бозона". Честица представља кључни део Стандардног модела који се користи у физици да би се описао начин на који се граде честице и атоми. Физичари верују да проналазак Хигсовог бозона може да објасни како су објекти добили масу и енергију након стварања универзума пре 13,7 милијарди година, због чега је назван и “Божја честица”. Ова идеја дала је задовољавајуће решење и уклапа се у прихваћене теорије, али је проблем било то што нико до сада није опазио "Хигсов бозон" у експерименту како би се теорија потврдила. Засебан је проблем што физичари не знају колика је маса "Хигсовог бозона" што је отежавало његово откривање. Неопходно је још доста времена и података да би се са сигурношћу одредиле карактеристике нове честице. Ипак, без обзира на форму у којој се она јавља, научници процењују да је реч о великом кораку у познавању фундаменталне структуре материје. http://www.e-novine.com/svet/svet-licnosti/67516-Naunici-otkrili-esticu-nalik-Higsovom-bozonu.html |