header image
Храм Светог Саве изнутра Штампај Е-пошта
недеља, 05 август 2012

 На пројекту ће радити 60 руских и српских стручњака

Русија ће дати свој допринос завршетку изградње српског чуда – Храма Светог Саве у Београду. Очекује се да ће се наши стручњаци бавити унутрашњим уређењем једне од највеличанственијих светиња у православном свету. Мозаиком треба да буде покривено више од 15 хиљада квадратних метара површине храма.

Протокол о руском учешћу у унутрашњем уређењу храма на пролеће 2012. потписали су министар иностраних послова РФ Сергеј Лавров и министар иностраних послова Србије Вук Јеремић. Ипак сама идеја руског учешћа у изградњи храма Светог Саве одавно је наилазила на подршку и разумевање руског руководства, разматрана је ова тема и за време посета Владимира Путина и Дмитрија Медведева Србији.

Како је говорио Патријарх Српски Павле, Свети Сава је духовни отац, просветитељ и учитељ нашег народа. Сећамо се још како је истакнути песник Васко Попа одређивао метафорично значај ове фигуре: Путује без пута и пут се за њим рађа. Заиста, јер Свети Сава је оснивач и први Поглавар аутокефалне СПЦ, величанствене светиње без које би била незамислива српска државност.

Дозволите нам да вам представимо учеснике нашег данашњег округлог стола – главни протонеимар храма Светог Саве, професор Војислав Миловановић и старешина храма, протојереј-ставрофор Радивој Панић.

Оче Прото, дајемо вам реч:

"Као што су многи народи кроз историју своје одређене личности из историје покушали, да ли споменицима културе или неким другим начинима, да обележе у својој историји, тако је и српски народ желео да Светог Саву постави на место које му припада. Наравно да кроз историју није могло бити сигурно на који начин ће то бити. Ви знате да смо од 1389., а касније још из XV века, 1459. падом деспотовине, били под турским ропством, све до половине XIX века. У том времену дух очувања свести о значају слободног живота управо је живео кроз дух Светога Саве. Српска црква је кроз време наравно покушала да тај дух одржи и очувала га. И наш народ благодарећи том духу светосавском временом се држао управо те идеје о српској држави коју је Свети Сава имао. И немерљив допринос, дакле, велику улогу Светога Саве у историји српски народ никада није могао да заборави, и онда је наравно требало да постоји неко време када ће се и на који начин одужити према Светоме Сави."

Оче Радивоје, хајде да се priсетимо историје подизања храма, по којој, у ствари, може да се прати читава историја двадесетог века. Друштво које је требало да одговара за изградњу било је основано још 1895. године, триста година после спаљивања моштију Свеног Саве од стране отоманских власти. Али до почетка 20. века конкретних пројеката није било, било је само јасно да изградња треба да буде монументална и изведена у византијском стилу. Убрзо су започели Балкански ратови, започео је Први светски рат. Изградња је започела тек тридесетих година. Реците о томе детаљније.

"1935. године је тадашњи патријарх Варнава заједно са властима тадашње Краљевине Југославије донео једну конкретну одлуку да се почне са градњом. 1935. године је почела градња. 1939. је практично почео да се уграђује први и основни темељ храма Светога Саве благодарећи тадашњем патријарху Гаврилу. Међутим и то су биле прилике врло нестабилне и не само у Србији. 1939. већ је почео Други светски рат. И, наравно, тај талас запљускује и Југославију. И практично темељи и одређене висине основних зидова од негде 7 до 11 метара уграђени су до 1941. године, а затим храм прекида са радом, односно, даља градња се зауставља. И 1941. године, тачније 6. априла је почело бомбардовање Југославије, односно, Београда. И Београд је тада доживео једну тешку несрећу, био је скоро сравњен са земљом. Много хиљада људи је овде страдало, град је био заиста потпуно уништен, и даља градња храма није могла да се настави по практично немогућности да се уопште одржи било какав живот у овоме граду па и у читавој земљи.

За време Другог светског рата унутар храма, у његовом основном простору су немачке нацистичке трупе држале аутопарк својих јединица. То се исто десило и после Другог светског рата, када су нове комунистичке власти исто то чиниле. Дакле, у том простору где су Немци држали свој аутопарк и они су свој неки простор за себе узели, тако да нове власти су већ биле противне било каквом верском и религиозном напретку, и нису дозволиле да се храм настави све до 1985. године. Дакле, од 1939. немамо градњу све до 1985."

А још неколико година касније нестала је сама земља, уследили су крвави конфликти, санкције... Како је тада говорио Патријарх Српски Павле, ми нисмо могли да молимо за помоћ, пошто народ није имао од чега да преживи. Тек пред крај прве децније 21. века храм је био практично дограђен – али остаје још огроман посао уређења интеријера, није ли тако, Оче?

"Биће потребно много времена да се то учини. Ми сами живимо у таквом времену и таквој ситуацији, као што и сами видите, па и цео свет, а Србија посебно, да је тешко да сами издржимо и црква пре свега, а онда и држава, да доведемо градњу до самог краја, ако не будемо имали помоћи са стране. У том смислу је учињен један корак даље, а то је да се тај уговор и договор учини таквим да се са обе стране, а у овом случају да Руска Федерација благонаклоно гледа на потребу завршетка градње храма Светога Саве. Ми сматрамо да ова градња храма Светога Саве у Београду није само питање Срба и Српске Цркве, него је значај мало шири, подразумева све православне. Као што ми знамо за Христа Спаса у Москви, поносимо се сви да он тако велелепно изгледа и да је та његова грандиозност заиста огромна. У том смислу покушавамо да дамо на значају да и помоћ Руса није само ради Срба него упоште помоћ у неком свеправославном и свесловенском смислу. Тако да нам је драго да се до тога дошло. Оно што је и раније обећано, можда тај споразум између господина Лаврова и господина Јемерића је само круна онога што је господин Путин који је већ био у посети Србији и обећао тада да ће Русија, односно Руска Федерација и руска држава, можемо рећи, и руски народ и српски народ који имају изузетне везе, на тај начин се, тим писаним уговором, још више обавезати да нам помогну у даљем осликавању и завршетку храма Светога Саве."

Велико хвала, Оче! А о техничким детаљима изградње разговараћемо са професором, главним протонеимаром Храма Светог Саве Војиславом Миловановићем. Господине професоре, како се очекује, на пројекту ће радити 60 руских и српских стручњака, као и њихови помоћници. При томе ће водећу улогу, како разумем, имати руски стручњаци.

"Техника мозаика је у Русији развијена, техника мозаика је у Русији позната. Не треба забораити да Русија има то империјално богатство, империјално наслеђе, а мозаици су се радили у богатим земљама. Србија нема неку мозаичку традицију. Ја бих можда још додао да наша сарадња, мислим на сарадњу храма Светог Саве са Русијом, има врло дугу традицију. У расписивању првог конкурса и другог конкурса, пошто Срби традиционално међусебно врло тешко могу да усагласе мишљења, била је позвана управо Империјална художествена академија да учествује у жирирању и избору пројекта за храм Светог Саве и њихов допринос је и у тим критичним тренуцима био изузетан, исто као што је и сада.

А ово је један од најлогичнијих и најбољих предлога. Храм Светог Саве по својој величини спада међу највеће активне храмове на свету. Нама је жеља да он буде и у духовном значењу велики. Јер храм Светог Саве превазилази један мали српски народ и наша је жеља да то буде један свеправославни храм. И посматрајући то тако и помесне цркве су дале свој допринос у изградњи храма Светог Саве. На пример, Грчка црква је у виду донације помогла да се уради фасада храма, а руска страна се определила да учествује у изради ентеријера, што је мени посебно драго, јер молитвени амбијент управо ствара ентеријер, а српски народ је везан са руским народом, поред свега осталог, у најјачој мери управо кроз православље."

У штампи се називају различити датуми завршетка радова на унутрашњем уређењу. И Ви сте, господине Миловановићу, сами говорили да мозаик тешко да ће бити готов пре 2020. године.

"И то је 15 хиљада квадратних метара или да кажемо популарније хектар и по мозаика. И то ће вероватно бити један од већих мозаика у свету. Ја бих вас подсетио да је тренутно један од највећих православних мозаика у свету, вероватно ће се наши слушаоци изненадити, у цркви Светог Николаја, руској цркви али у Токију. Кад год то кажем људи се мало зачуде."

И тако је пројекат византијског мозаика Храма Светог Саве завршен, утврђен је избор и редослед композиција са 1500 ликова, све до најситнијих детаља. Одређени ће бити сви важни православни сижеи, сви важни догађаји: од првог кршетња у седмом веку и до страдања којима је подвргнут српски народ у 20. веку. Тачније мајстори имају сву теоријску базу.

"Онај ко буде учествовао у конкурсу он ће добити све: на којим местима, шта и како треба да буде приказано. Али то је онај теолошко литургијски и архитектонски аспект, који јесте велики посао. Али у овом случају је највећи посао који следи и који тек треба да нам да уметник мозаичар, а то је тај креативни део. Храм Светог Саве као један од значајнијих православних храмова у свету после израде овог мозаика ће бити репер и у осликавању других православних храмова не само у Србији, него и изван Србије. Због тога храм по својој величини, сада физичкој и у будућем духовној величини, треба да има оригинална, креативна и надахнута решења, тако да би био и узор за многе друге. Храм Светог Саве не заслужује да у себи има реплике, као што је то урађено у цркви на Опленцу, где су руски мајстори 1933. године урадили реплике из средњевековних српских манастира и произведен је мозаик површине 7,5 хиљада квадратних метара. За једну такву цркву то је прилично, то је једна меморијална црква династије Карађорђевић. А пошто је ово заветна црква Светом Сави и све укупно не само српска православна, она заслужује да има потпуно нов креативни приступ и да та решења буду у креативном смислу потпуно оригинална и да то буде неки репер и за будућност. Ја очекујем да заједно са нашом браћом из Русије, који ће учествовати овде са нама у изради мозаика, управо тај степен и постигнемо."

Сада треба да буде формирана радна група у коју улазе чланови две владе и две цркве. Са своје стране радна група треба да именује комисију за расписивање конкурса међу руским мајсторима. Како схватам, сада се процес одвија не тако активно, јер пво се формирала влада у Русији, сада се исто дешава у Србији. Господине Миловановићу, шта мислите, да ли је за сада рано прогнозирати датум почетка интензивних радова у Храму Светог Саве?

"Руска страна, колико сам ја информисан, врло активно на томе ради. Али тренутно нема с ким да прича са српске стране, да једноставно то кажем. Ја сам се сад видео са председником републике Николићем неколико пута, јер он сад по функцији постаје председник главног одбора за подизање храма Светог Саве, и он има изузетно интересовање да све то се убрза и да се ради на најбољи, најквалитетнији начин. А његова наклоњеност партнерима из Русије је опште позната."

Хвала вам велико, господине професоре. Данас у нашем округлом столу учествовали су главни протонеимар Храма Светог Саве, професор Војислав Миловановић и старешина храма, протојереј-ставрофор Радивој Панић. 

Тимофеј Алексејев, Дејан Митевски,

Извор: Голос России, фото: РИА Новости

http://www.vostok.rs/

Последњи пут ажурирано ( недеља, 05 август 2012 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 32 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.