ПРОРОЧАНСТВА О БУДУЋНОСТИ РУСИЈЕ И АПОКАЛИПСИ

Три љута ига, зло расте…

“О судбини државе Руске било ми је у молитви откривено, о три љута ига: татарски, пољски и онај који ће доћи – јеврејски. Јевреји ће као шкорпијоном бичевати земљу руску, грабити њене светиње, затварати цркве Божије, казнити најбоље људе руске. Ово је допуштење Божије, гнев Божији за одрицање Русије од светог цара.

Но тада ће се испунити надања руска. На Софији, у Цариграду засијаће крст православни, дима тамјана и молитава напуниће се Света Русија и процветаће као крин небески”.

                                                                                           Монах-пророк Авељ, 1796.год.

+ + +

“Доћи ће цар, који ће мене прославити, после чега ће бити велика смутња у Русији, много ће крви потећи због тога, што ће устати против тог цара самодршца, но Бог ће цара узвеличати…

До рођења Антихриста биће велики, дуготрајни рат и страшна револуција у Русији, превазилазећи и оно што човек замислити може, јер ће бити ужасно крвопролиће. Доћи ће до погибије монаштва, верних људи, отачества, разграбљања црквеног и манастирског блага; оскрнављења цркава Господњих; уништавања и отимања богатства добрих људи, проливаће се реке руске крви. Но Господ ће помиловати Русију и привешће је путем страдања ка великој  слави…”

“Мени, убогом Серафиму, од Господа Бога је одређено да пребивам у гробу много више од 100 година. Но, тако што ће се у то време архијереји руски веома покварити, да ће нечистијем својим превазићи архијереје грчке у време Теодосија Млађег, да ће чак изгубити веру у најважнију догму Христове вере – Васкрсење Христово и свеопште васкрсење. Због тога ће Господу Богу бити угодно да, када дође време, мене убогог Серафима из привременог живота узме и затим на утврђење догме Васкрсења васкрсне, и васкрсење моје ће бити као васкрсење седам младића из пештере охлонске у време Теодосија Млађег. По мом васкрсењу, ја ћу прећи из Сарова у Дивејево где ћу проповедати о свенародном покајању”.

“Мени, убогом Серафиму, Господ је открио да ће у земљи Руској бити велике невоље. Православна вера ће бити сатрвена, архијереји Цркве Божије и друга духовна лица одступиће од чистоте Православља и зато ће их Господ тешко казнити. Ја убоги Серафим, три дана и три ноћи сам молио Господа, да Он боље мене лиши Царства Небеског, а њих да помилује. Но Господ је одговорио: “Нећу их помиловати јер се они уче учењима људским, и језиком Ме поштују, а срца њихова су далеко одступила од Мене”…

Свака жеља да се унесе измена у правила и учење Свете Цркве јесте јерес…хула на Духа Светога која се неће опростити завек. По том путу иду архијереји руске земље и духовство (свештенство, монаштво), и гнев Божији ће их поразити…”

“Но неће се Господ да краја гневити, и неће допустити да се до краја разруши земља руска, што се једино у њој још чува Православље и остаци хришћанског благочешћа. У нашој Православној вери, Црква нема никаквог порока. Ради ових добродетељи Русија ће свагда бити славна и непријатељима страшна и непобедива, имајући веру и благочестије – и сва врата пакла јој неће одолети”…

“Пред крај времена Русија ће се слити у једно велико море са осталим земљама и племенима словенским, па ће начинити једно море или громадни океан весељенски, о ком је Господ Бог у давнини устима свих светих говорио: “Страшно је и непобедиво Сверуско царство, свесловенско Гога и Магога, пред којим ће сви народи у страху стајати”. И све то, то је као два и два четири, и непромењено као што је Бог свет, од давнина су прорекли о њему и о његовој страсшној владавини на земљи. Заједничким снагама Русије и других народа, Константинопољ и Јерусалим биће ослобођени. При подели Турака, сва слава ће остати Русији…”

                                                      Преподобни Серафим Саровски 1825-32.год.

+ + +

“Европски народи су увек завидели Русији и старали се да јој нанесу зло. Природно је да ће и у будуће време они бити исти такви. Но велики је Руски Бог. Молити се следије великом Богу, да би Он сачувао духовно-природну силу народа нашега – Православну веру… Судећи по духу времена и успаљености умова, потребно је подржавати ово здање Цркве, која се одавно колеба, поколебаће се страшно и брзо. Понекад ће стати и успротивити се…”

Садашње отступништво је допуштено Богом: немој покушавати да га утврдиш твојом немоћном руком. Устани, сачувај се од њега сам и то је за тебе довољно. Упознај се са духом времена, изучи га да би по могућности избегао његов утицај… постојано страхопоштовање пред судовима Божијим неопходно је ради правилног духовног живљења. У то страхопоштовање и покорност Богу потребно је приводити себе вером. Над судбама света и свакога човека будно бди Промисао Свемогућег Бога, - и све што се дешава, дешава се или по вољи или по допуштењу Божијем… предопредељење Промисла Божијег о Русији нико не може изменити. Свети Оци Православне Цркве (нп. Св. Андреј Кесаријски у тумачењу Апокалипсе, гл 20) предсказује Русији необичан грађански развој и моћ…А невоље наше боље да буду природне и духовне”.

                                                                Светитељ Игњатије Брјанчанинов 1865.год.

+ + +

Ако и у Русији, ради презрења Заповести Божијих и ради ослабљења правила и одредаба Православне Цркве, и ради других разлога буде оскудно благочешће, тада се већ примичемо крају и испуњењу онога што је речено у Апокалипси Јована Богослова”.

                                                               Преподобни Амвросије Оптински 1871.год.

+ + +

 “Садашњи руски народ налази се у умној пустињи. Срдачно размишљање је изчезло, свако живи је источник пресахлог надахнућа… Само крајње екстремни видови једностраних западних мислиоца смело се издају за последњу реч просвећености…

Колика је знамења показао Господ над Русијом, избављајући је од веома силних непријатеља и покоравао јој народе! Па ипак зло расте. Упецавши се да ли ћемо се уразумити? Западом нас је кажњавао и казниће нас Господ, а нас за то није брига. Заврзли се у западна гледања до ушију, и све је добро. Имамо очи, а не видимо, имамо уши ,а не чујемо, и срцем не разумемо… Удахнувши у себе тај адски смрад, ми идемо у круг као да смо поремећеног ума, не знајући ни за саме себе”.

“Ако се не вратимо, послаће на нас Господ иностране учитеље, да би нас привели памети… Зашто и ми не пођемо путем револуције. То није пуста реч но дело утврђено гласом Цркве. Знајте Православни, што Бог сатре то неће постојати”.

“Зло расте, зловерје и невера подижу главе, вера и Православље слаби… Да ли да се седи скрштених руку? Не! Пастири ћуте – шта треба да раде? Потребне су му ватрене књиге као заштита против свих зала. Треба укинути слободу мисли… Изјавити неповерење онима који врше материјалне злоупотребе. Материјалистичку идеологију забранити под претњом смртне казне!”

Светитељ Теофан Затворник 1894.год.

+ + +

“Богоматер је много пута спасла Русију. Зато што Русија до сада постоји треба само да благодаримо Царици Небеској. А сада какво тешко време ми преживљавамо! Сада су нам универзитети напуњени Јеврејима, Пољацима а места за Русе нема! Како може помагати Царица Небеска таквим људима? До чега смо ми дошли!

Интелигенција наша – просто глупа. Неразумно заглупише људе! Русија, у лицу интелигенције и делу народа, постала неверна Господу, заборавила сва Његова добра дела, отпала од Њега, начинила штету свакој иноплеменој и незнабожачкој народности. Ви сте заборавили Бога и оставили Га, и Он је оставио вас својим отеческим промислом и дао вас у руке необузданих, дивљих, самовољних. Хришћани, који не верују у Бога, који са Јеврејима дејствују заједно, којима је све равно, каква вера: са Јеврејима они Јевреји, са Пољацима они Пољаци, - те нису хришћани, и погинуше, ако се не покају…”

“Управитељи – пастири, шта сте ви урадили у свом стаду? Тражиће Господ овце Своје из руку ваших!… Он првенствено гледа делатност архијереја и свештеника, на њихову просветитељну делатност, свештенодејствену, пастирску.. Садашње страсно слабљење вере и морала у свему много зависи од охладнелости многих пастира, многих јерарха и уопште свештеничког чина”.

“Колико сада има непријатеља у нашој Отаџбини! Ви знате ко су наши непријатељи Јевреји… Да прекрати наше невоље Господ, по великој милости Својој! А ви пријатељи, чврсто будите уз Цара, поштујте га, волите га, волите свету Цркву и Отечество и упамтите да је Самодржавије – јединствен услов добробитија Русије: не буде ли Самодржавија – неће бити Русије; биће власт Јевреја који нас силно мрзе!”

“Но свеблаго провиђење не оставља Русију у  том жалосном и погубном стању. Оно ће је праведно казнити и водити ка препороду. Праведни судови Божији се врше над Русијом. Њу кују невоље и напасти. Не без разлога Онај који исправља све народе, искусно метал ставља на Свој наковањ подвргавајићи га силном ударцу. Јачај Русијо! Но и кај се, моли се, плачи горким сузама пред твојим небеским Оцем, Кога си ти неизмерно прогневила!… Руски народ и друга племена која су населила Русију дубоко су се развратили, огањ искушења и невоља неопходан је за све, и Господ Који не жели да ико погине, све прекаљује у том огњу.

Но не бојте се и не плашите се, браћо, пуштени су завереници – сатанисти на минуту да се утеше у својим адским успесима: суд им од Бога не касни и од погибли које Бог наводи нико се не спасава (2. Петр, 2,3). Десница Господња ће пронаћи све који нас мрзе и осветити се за нас праведно. Тада се нећемо предавати унинију, јер Му је познато све што се сада дешава у свету…”

“Ја предвиђам установљање моћне Русије, силније и моћније него што је била. На костима мученика, као на јаком темељу, биће подигнута Русија нова – по старом образцу: силна својом вером у Христа и у Свету Тројицу! И биће по завету светог краља Владимира – као једина Црква! Почели су осећати руски људи да је Русија: подножје Престола Господњег! Руски човек треба то схватити и заблагодарити Богу сто је он Рус”.

        Свети праведни отац Јован Кроштантски 1906-1908.год