Московска Патријаршија ће можда преиспитати свој став према „јекатеринбуршким остацима“. Ради се остацима сахрањеним 1998. у царској гробници храма светих апостола Петра и Павла у Петрограду, за које се сматра да су тела светих царских мученика, цара Николаја II Романова и његове породице. Руска Православна Црква тада није признала аутентичност остатака због недостатка доказа.
„Желео бих да саопштим веома важну информацију, коју смо добили из Њујорка и која се тиче околности смрти царске породице. Верујем да ће нам ове околности помоћи да одредимо свој став, између осталог, и према такозваним ‘јекатеринбуршким остацима’. Представићу вам релевантне материјале о којима ћемо морати разговарати и донети неопходну одлуку“, казао је Патријарх московски Кирил на отварању заседања Светог Синода Руске Православне Цркве у Кијеву, у четвртак 26. јула. Патријарх је, такође, приметио да би у току рада требало размислити о сазивању Светог Архијерејског Сабора. „Приближавамо се времену када је пожељно одржати заседање Сабора“, казао је он. Породица последњег руског цара и лица из њиховог најближег окружења, укупно 11 особа, убијени су по одлуци Уралсовјета у раним часовима 17. јула 1918. године. У јулу 1991. године на путу Стара Коптјаковска, близу Јекатеринбурга, пронађени су остаци девет особа, који су идентификовани као тијела цара Николаја, царице Александре, њихових ћерки Олге, Татјане и Анастасије, и њихових дворјана Евгенија Боткина, Ане Демидове, Алојзија Трупа и Ивана Харитонова. Приликом археолошких ископавања 70 километара јужно од места првог открића, 29. јула 2007. нађени су остаци још две особе. Бројни експертизе указале су на то да се ради о остацима царевића Алексеја и царевне Марије. Президиум Врховног суда Руске Федерације 1. октобра 2008. донео је одлуку о рехабилитацији цара Николаја и његове породице, које је Руска Православна Црква 2000. године прославила као Свете царске мученике. Радио Светигора |