header image
Валаам: химна лепоти Севера Штампај Е-пошта
уторак, 31 јул 2012

 С правом се може рећи да су у Валаамском манастиру православна архитектура и духовност испевале химну лепоти у природи руског Севера. Велики уметници и научници 19. и 20. века долазили су овамо да осете чари северне природе и испуне се благошћу овога краја.

Валаам је највеће острво истоименог архипелага Ладошког језера. Специфична геолошка грађа и географски положај чине да архипелаг има посебну микроклиму. Узрок се крије у стеновитој подлози и самом Ладошком језеру – највећем језеру у Европи.

Како доћи

Данас је острво Валаам обавезан део туристичког крстарења бродом по Ладошком језеру. Да би се посетило острво, треба купити карту за крстарење на линији Москва–Санкт Петербург или за бродове који полазе из Речне луке у Петербургу.

Дводневне посете Валааму организује поклоничка служба манастира са седиштем у Санкт Петербургу. У стандардни програм улази путовање аутобусом до Приозерска и даље бродом до острва, смештај у поклоничком хотелу „Мансарда“ са једним ноћењем, ручак у монашкој трпезарији, екскурзија по централном комплексу Валаамског манастира, посета Никољском скиту и Игуманском гробљу, свеноћно бденије у доњем храму Спасо-Преображенске цркве, одлазак до Скитског острва, други ручак и повратак у Санкт Петербург.

Валаам је познат пре свега захваљујући Спасо-Преображенском мушком манастиру са величанственом црквом и звоником високим 72 метра. Око манастира и на острвима архипелага монаси су током векова оснивали скитове, градили капеле и постављали поклоничке крстове. Посебно место у историји манастира имају инжењеријске конструкције: извори на литицама, пловни канали и системи за исушивање.

 

Монаси су у прошлости сами себи обезбеђивали све врсте пољопривредних производа: воће, поврће и месо. На острву су у топлим баштама сазревале лубенице тешке и по осам килограма и диње од три килограма. Гајили су и лековито биље, а код овдашњих лекара долазили су пацијенти чак из престонице Руске Империје. У више наврата манастир су посећивали руски цареви и чланови царског дома. Од 1842. године, када је почео да саобраћа пароброд на линији Петербург–Валаам–Сердобољ (Сортавала), почеле су и редовне посете поклоника. У дане верских празника манастирске гостионице примале су и по 4 хиљаде гостију.

Посетилац Валаама може да ужива у његовим стрмим стеновитим обалама и боровим шумама. Овде су налазили инспирацију сликари Иван Шишкин, Архип Куинџи, Николај Рерих и Роквел Кент, а у 19. веку су питомци Санкт-Петербуршке ликовне академије овде сликали своје дипломске радове. Валаам су посећивали писци и песници, као на пример Фјодор Тјутчев, Николај Лесков, Александар Дима (отац), композитори Петар Чајковски и Александар Глазунов, путописац Николај Миклухо-Маклај и аутор таблице хемијских елемената Дмитриј Мендељејев.

 

 

Поред програма стандардне једнодневне екскурзије са посетом централног манастирског комплекса, као и Васкресенског и Гетсиманског скита, гости у договору са мештанима могу да изнајме чамац за риболов, или да се по ветровитом времену провозају моторним чамцем између острва и по каналима, да се искупају и од овдашњих рибара купе мало сушене или димљене рибе. Овде је природа изузетно лепа, а вода је пуна рибе. Није чудо што су први људи дошли овамо још много пре појаве хришћанства. Зато на острву има и древних кругова, обложених камењем, и рунских натписа.

Хришћанско братство се први пут помиње у изворима из 10. века, где се говори о преподобним грчким монасима Сергију и Герману, који су дошли са Истока проносећи реч Божју. Њихову улогу у оснивању монашког братства нико не доводи у питање, али зато око времена изградње првог манастира и данас постоје различита мишљења: по једнима је то било у 10-11. веку, а по другима у 12-14. веку. То није ништа необично, јер је овуда пролазила граница између Русије и шведске краљевине, тако да је ова територија често била захваћена ратним дејствима и уништењима. У тим ратовима је нестало и житије преподобних вааламских подвижника Сергија и Германа, али су зато њихове мошти, сахрањене у храму, до данас сачуване.

Поуздано се о Валаамском манастиру може говорити почев од 1407. године, када се он помиње у писаним изворима. Тада је на архипелагу већ живело око 600 монаха. У то доба манастири нису били само упоришта вере и центри просвећења, него и тврђаве на северним границама тадашње Новгородске кнежевине, а касније, када је после похода Ивана III ова територија припојена Русији, и на границама руске државе. Валаамски манастир, међутим, није постао тврђава у правом смислу. Почетком 17. века он и није био више на граници, али је године 1617. закључен Столбовски договор којим је цео архипелаг, заједно са манастиром, прешао у руке Швеђана.

Када је 1721. године окончан Северни рат, према Ништатском мировном споразуму Западна Карелија је враћена Русији. Стрпљиво и упорно монаси почињу да обнављају стари манастир, тачније да га изнова граде. На острво се довози плодна земља за гајење воћака и јагодастих плодова. Захваљујући острвској микроклими и топлим баштама, овде почиње успешно да се гаји бостан.

Где одсести

Они који желе неко време да бораве на Валааму, могу да одседну у хотелу „Зимски“, који се налази у сеоцету Валаам недалеко од манастира, поред Знаменске капеле. Хотел је смештен у једном крилу зграде подигнуте још 1900. године, тако да у њему влада атмосфера стогодишњег здања: високи сводови и уске собе подсећају на монашке келије. Двокреветна келија кошта 2 хиљаде рубаља (50 евра) или више, у зависности од врсте смештаја. По истим ценама нуди смештај и хотел „Игумански“, који се налази у централном комплексу Валаамског Спасо-Преображенског манастира, близу пристаништа у Манастирском заливу.

Обитељ доживљава процват за време игумана Дамаскина, настојатеља Валаамског Спасо-Преображенског манастира. Он је управљао манастиром 42 године, почев од 1839, и управо он је довео на острво петербуршког академика, архитекту Алексеја Горностајева. Он је пројектовао и започео изградњу централног Спасо-Преображенског храма који може да прими 3 хиљаде верника. Манастир је чак имао и своју малу флотилу. Манастирски пароброд „Свети Никола“ вукао је по језеру сплавове и чамце са поклоницима. Узгред, до 1917. године гости су по острву могли да се крећу само путем, и то под присмотром монаха.

Након Октобарске револуције западни део Ладошког језера са Валаамским архипелагом припао је Финској. После Другог светског рата архипелаг и западна обала Ладоге враћени су Совјетском Савезу, али за оних 30 година, колико се налазио у иностранству, манастир је опустео. У послератном периоду овде је било основано цивилно насеље, а тек 1989. године је одлучено да се манастир и неке грађевине врате Руској православној цркви. 13. децембра исте године, на дан апостола Андреја Првозваног, на острво је допутовало првих шест монаха, а 13. децембра 2005. године на старом звонику поново је одјекнуло звоно „Андреј Првозвани“, тешко преко 16 тона.

Обзиром да у манастиру живе монаси, у кругу манастира мушкарци треба да буду без капе, а жене у сукњама и марамама. 

Алексеј Хованов,

Извор: Руска реч, РИА Новости

http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=0&idnovost=24500/Valaam:/himna/lepoti/Severa#.UBgU8aDAYVQ

 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 5 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.