Mедијски линч против протојереја Перановића постаје све жешћи, а сада је на удару његова породица, све у циљу да Перановић буде приказан као садиста.

Данашња главна вест је да Перановићева деца нису похађала школу у оквиру формалног образовног система Србије. Носиоци медијског линча над Перановићем су осули паљбу како су деца расла изолована од света, осакаћена за цео живот, препуштена самовољи оца, иако ништа од тога није тачно.

Перановићева деца, Петар, Василије, Ана, Марина и Марија, нису похађала школу у оквиру формалног образовног система Србије, јер Перановић нема поверења у домаћи образовни систем, који не штити младе људе од лошег друштва и осталих искушења.

Опште је познато да је школски систем Србије у расулу, да су школе у Србији постале места ширења наркоманије, насиља и над ученицима и над наставницима, док Министарство просвете поручује да ђацима није потребно да знају правопис.

Уместо да се баве проблемом основног образовања у Србији, и школама у којима деца трпе насиље, а из њих излазе полуписмена, носиоци медијског линча су се окомили на Перановићеву децу, за коју се може рећи да су натпросечно образована. Саговорници београдских медија истичу да су Перановићева деца препаметна, и да нису показивала никакве знаке изолованости, за које их медији оптужују. Једна Перановићева кћерка је инструктор јахања у Шапцу, док је мали Василије изузетно музички образован.

За њихово образовање је задужена мајка Миланка, која је куповала књиге и учила са њима оно градиво које је за њихов узраст. Иначе, Миланка је факултетски образована жена са дипломом инжењера агрономије. Перановић је у својој породици спроводио концепт кућног школовања – концепт образовања који је широко распрострањен у најразвијенијим земљама света, као што су САД, земље ЕУ и Русија, и који даје најбоље резултате.

Свештенство шабачке епархије подржава Перановића, врх се ограђује

Протојереја Бранислава Перановића подржава свештенство шабачке епархије, док је владика Лаврентије почео од њега да се ограђује, иако га је одликовао пре три недеље.

Шабачки свештеник Војислав је за Прес рекао да је протојереј Перановић број један што се тиче лечења наркомана. „За оно што је он радио треба снаге и воље, то не може свако да поднесе психички. Погледајте шта се сада дешава, имамо на слободи 50 људи који су се лечили код Перановића, а питам се колико ће проћи да некоме од њих одржимо опело“, додао је свештеник Војислав.

Епископ шабачки Лаврентије, под чијим благословом је центар „Сретење“ радио, је пре три недеље одликовао Бранислава Перановића чином протојереј ставрофор. Епископ Лаврентије је доделио највиши чин Перановићу, што је за њега представљало велику част. То је највиши чин у Српској православној цркви који се може доделити једном свештенику. У Српској православној цркви овим највишим црквеним одликовањем награђују се угледни старији свештеници, обично при крају своје службе, који су се својим животом и радом посебно истакли и себе и свој живот уградили у Цркву. Ово одликовање значи право ношења златног крста на грудима. Отуда и назив протојереј ставрофор (носач крста, крстоносац). Чин даје Свети архијерејски синод Српске православне цркве на предлог епархијског архијереја, а свечано се уручује одликованом на Светој архијерејској литургији уз пригодан говор и честитку. Перановића је устоличио епископ Лаврентије, пошто је он уживао углед у шабачкој епархији.

Данас, епископ Лаврентије се ограђије од Перановића, а чак је и привремено забранио Перановићу свештенодејство до окончања кривичног поступка.

Извор: “Србел“