Светска ажиотажа поводом суђења учесницама панк-групе Pussy Riot је средином августа постигла врхунац. У солидарности с глупавим поступком несрећних девојака спојили су се крупне политичке личности Запада, ветерани рок-н-рола и попa, популарни страни уметници и музичари. На позадини њихових изјава о подршци радикалних активисткиња у Русији и суседним државама подигао се невиђени вал антиправославне хистерије.

Оскрнављују се зидови храмова, светска мрежа ври од ругања према свештеницима и парохијанима православне цркве. Иначе постаје помодан презриви однос према религији. Безусловно, такву ситуацију користе различити пустоловци и провокатори. Уочи изношења пресуде естонски ресурс вести delfi.ee разместио је чланак директора центра за људска права талинске школе права Евгенија Цибуленка. Аутор је изнео хистеричне протесте против подизања на тргу Алексија Другог у Талину споменика покојном патријарху. Цибуленко је назвао Алексеја Другог издајицом вере, каријеристом и малтене учесником комунистичког терора. При томе су једино образложење естонског «борца за правду» били тобоже реални доекументи из архива обавештајне службе РФ.

Међутим, ако се сагледају реални резултати делатности патријарха, постаје јасно: отворена јерес су управо речи егзалтованог прибалтичког публицисте. За 18 година служења Алексеја Другог као првојерарха било је поново отворено много цркава и манастира, саграђено много нових цркава, православље је прихватило хиљаде нових парохијана.

Према мишлењу познатог црквеног и друштвеног делатника оца Димитрија Смирнова, данас се против Русије, руског народа води необјављени рат. Оружјем у том рату су постале провокације, наметање младима аморалних вредности и срамоћење вере.

- Реч је о томе да од свих структура нашег друштва највећи реjтинг има Црква. На другом месту је војска. Без колебања те структуре, без поткопавања поверења ништа нам није немогуће учинити. Зато, док црква постоји, народ је још жив, постоји нека нада. Просто се води обичан рат. Све је усмерено на дискредитацију – потребно је да се дикредитују три ствари. Прва је црква, друга је власт, трећа је породица. Већ постоје грађански и једнополни бракови, породица није обавезна. Свакако, црква иступа против тога. Црква иступа за породицу. Хришћанска породица у Европи је разорена – зато што сметамо светском процесу либерализације света. С нама се за сада не може поступити као са Сиријом, али је могуће младе одвојити од цркве – све су те акције усмерене на младе.

Међутим, шта је натерало естонског грађанина украјинског порекла на руском језику да оцрњује једног од кључних делатника савременог руског православља? Можда, Цибуленко све до сада плаши фантомом совјетске окупације? На то питање је Гласу Русије покушала да одговори руководилац оделења дијаспоре Института земаља ЗНД Јекатерина Шибајева.

- Укратко, ова шема није сложена. У Талину, као и у Летонији и Литванији, прихватили су концепцију да је Естонија била окупирана, те су Руси, који у њој живе, окупатори. Они, који су остали, морају да буду кажњени. Активирање напада на РПЦ видимо и у Русији. Могуће је да није сложена ситуација око РПЦ у Русији, ни они не би обухватили ту тему. Иначе, у обичном животу тога нема. Пратим то већ у току неколико година. Антируско расположење одржавају одређене политичке снаге.

Дакле, публикација Цибуленка је само непоштен покушај ситног конјунктуристе да прикупи политичке бодове. Код људи, који мисле самостално, независно од тога да ли су верници или атеисти, такав став може да изазове само ироничан осмех.

Извор: Голос России, © Коллаж: «Голос России»   

http://www.vostok.rs