Богата је библиографија историје Српске православне цркве. Јавности су позната дела академика протојереја Радослава Грујућа, Ђоке Слијепчевића (Историја Српске православне цркве, 1-3), блаженопочившег епископа Саве Вуковића (Српски јераси од деветог до двадесетог века)... Постоји и мноштво филмског материјала и казивања духовника који су презентирани на глобалној мрежи кроз видео записе. Захваљујући свему томе духовност и мисија Српске православне цркве шири се кроз глобални свет Интеренета и постаје доступна широм гледалишту, нарочито млађем по годинама.
По први пут јавност је добила видео животопис и хронику српских патријарха у 20. веку од стране др Вељка Ђурића Мишине историчара и специјалисте за изучавање новије историје наше Српске православне цркве. Јавност је добила на увид два врло вредна видео материјала. Реч је о филмско-докуметарном и историјско-научном делу у ДВД издању „Патријарх у обезбоженом времену“ посвећено блаженопочившем патријарху Герману из 2011. године у продукцију Радио Телевизије Краљево (дужина 75 минута). Друго дело је „И живот за православље“ посвећено животу блаженопочившег патријарха Варнаве из 2012. године у продукцији Српског културног центра „Патријарх Варнава“ из Пљеваља (дужина 55 минута). Вредно је истаћи да су оба пројекта имала благослов патријарха Иринеја. Историчар др Вељко Ђурић Мишина се латио храброг подухвата да данашњој, пре свега младој генерацији, православних Срба исприча кроз животопис патријарха Германа и Варнаве тешку и трагични историју Срба и Српске православне цркве и историјских превирања које су обележиле страдање и тежак „ход по мукама“ у време комунистичког и атеистичког доба у Србији и Југославији од 1944. до 1990. године. На веома уверљив и докуметарни начин др Ђурић „увезује“ документарну и филмску грађу, износи веродостојна историјска документа и „спаја“ са оценама познавалаца Српске православне цркве. Бритки сценарио стручно и једноставно је испичао „житије“ патријарха Германа и Варнаве у динамичним и драматичним околностима по српски народи његову Цркву. Живот патријарха Германа обухвата цео његов живот, са освртом на период његове владавине као првојерарха Српске православне цркве од 1957. до 1990. године, као и тешком позицијом Цркве у комунисточком периоду. Патријарх Герман је дао важан допринос својим мудрим владањем очувању и обнови Цркве и успешно је „балансирао“ пред комунистичким режимом Јосипа Броза Тита. Патријарх Герман је у стручној обради др Ђурића представљен реално са мноштвом демистификација и са критичним погледима који на истроријски начин расветљава улогу патријарха Германа у смутним и за Цркву тешким данима „нове вере“ – атеизма. Живот патријарха Варнаве др Ђурић је веома уверљиво и драматуршки добро обрадио уз приказ опште, политичке и националне историје живота и владавине тог архијереја од 1930. године и његове „мистериозне смрти“ 1937. године. Вредност овог дела др Ђурића је што је „укрстио“ различите изворе и тумачења улоге патијарха Варнаве у тешким данима Краљевине Југославије после атентата на краља Александра Карађорођевића у Марсеју 9- окотбра 1934. године, владавини кнеза Павла Карађорђевића, као и и владе др Милана Стојадиновића и такозваној „Конкордатској кризи“ и односа Краљевине Југославије према Ватикану и ставу Српске православне цркве. Филм верно преноси догађаје који су уздрмали нашу Цркву, разне политчике сплетке и могуће завере власти према патијарху Варнави као и превирањима у самој Цркви, нарочито међу архијерејима, и отварању разних опција око мистриозне болести и још мистериозније смрти патријарха Варнаве. Оба филма су допринос историји Српске православне цркве и животу српских патријарха. Зато би дело др Ђурића требало да се настави у документарној историји Српске православне цркве и њених патријарха у 20 веку, тачније од обнављања Патријаршије 1920. до распада комунистичке Југославије 1991. године. На тај начин др Ђурић би наставио у свом „стилу“ да младој генерацији прикаже и покаже трновит пут Српске православне црвке у тешком ходу кроз бурни и за Србе ни мало срећан 20. век. Нека траје ова племенита мисија др Вељка Ђурића Мишине уз подршку архијереја и верних, а за корист и ползу српског народа, нарочито младог нараштаја и наше свете Српске православне цркве и њене будућности. Амин Боже! Напомена: На слици у наслову проф. др Вељко Ђурић Мишина |