ПОВОДОМ ЧЛАНКА НА САЈТУ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ О ПРЕНОСУ МОШТИЈУ СВЕТОГ ДЕСПОТА СТЕФАНА У ХРАМ ПОКРОВА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У СРЕБРЕНИЦИ На сајту СПЦ објављено је да је Епископ Зворничко-тузлански г. Василије пренео делове моштију Св. деспота Стефана Лазаревића у храм Покрова Пресвете Богородице у Сребреници. Ово је велика обмана православног народа и велики грех, који је вољно или невољно направио г. Епископ Василије.
Познато је да се ћивот са моштима Св. деспота Стефана Лазаревића налази у манастиру Копорину код Велике Плане. Нико није узео делове моштију Св. деспота Стефана из његовог ћивота у Копорину, нити их је предао г.Епископу Василију. Делови скелета које је неко послао владици Василију као честице моштију Св. деспота Стефана потичу из манастира Манасије. Неко их је подметнуо г. Епископу Василију, вероватно злонамерно. Те честице су узете са скелета непознате особе сахрањене у гробници Лазаревића у манастиру Манасији. ДНК анализа тога скелета извршена у лабораторији Института за Судску медицину Медицинског факултета у Београду није утврдила сродност особе којој је тај скелет припадао са Св. кнезом Лазаром. Истовремено, ДНК анализом је утврђено да је одсечена глава нађена поред наведеног скелета припадала сину кнеза Лазара, највероватније Вуку, коме су Турци одсекли главу. Изгледа да је изасланик Св. деспота Стефана, Ејудин, који је имао налог да пренесе тело Вука Лазаревића из Пловдива у Србију, ради сахране, извадио из јаме у коју су Турци бацили тела посечених особа главу Вука Лазаревића, коју је сигурно препознао, а да је погрешно извадио тело неке друге особе за које је мислио да је тело Вука. Није никакво чудо што је Ејудин направио такву грешку када се узму у обзир тешки услови под којима је радио и ужасан задах који се ширио из јаме. Све ово је описано у књизи коју је објавио Европски институт за проучавање древних Словена у Лондону под насловом "Нерешена тајна владарске гробнице Лазаревића у манастиру Манасији". Није нам јасно ко је и зашто подметнуо г. Епископу Василију честице скелета непознате особе, као делове моштију Св. деспота Стефана, али је бесмислено такво поигравање са једним епископом СПЦ и православним народом, упркос научно доказаним чињеницама и налазима више научника. Ко је обмануо епископа Василија?
Приликом конзервационих радова које је вршио Завод за заштиту споменика културе Србије из Београда, у манастиру Манасији откривена је једна гробница за коју се претпоставља да је "гробница Лазаревића". Руководилац археолошке екипе која је радила у Манасији, Марин Брмболић, је произвољно тврдио да је у тој гробници сахрањен наводно Св. деспот Стефан. Научне анализе то нису доказале. Марин Брмболић је онда јавно вређао оне који се нису сложили са његовим претпоставкама, па га је Први општински суд у Београду прогласио кривим и осудио, изрекавши му казну. Нажалост, изгледа да још увек има оних, посебно у манастиру Манасији, који верују у Брмболићеве претпоставке. Доношење "честице моштију светог деспота Стефана Лазаревића" После објављивања на сајту СПЦ обавештења о преносу честица моштију Св. деспота Стефана, био сам приморан да напишем ово образложење не зато да бих евентуално осудио г. Епископа Василија или упутио замерку СПЦ, већ да бих упознао православни народ, у првом реду Сребренице, са учињеном преваром и неистином која им је подметнута. Проф. др Србољуб Живановић, Лондон, Велика Британија Осврт Уредништва „Борбе за веру“: Наш уважени сарадник, академик Србољуб Живановић, пита се у свом тексту ко је и зашто подметнуо г. Епископу Василију честице скелета непознате особе, као делове моштију Св. деспота Стефана. Одговор на ово питање налази се у беседи владике Василија, изговорене на празник Преподобне мученице Анастасије Римљанке, 4. новембра 2012. године, у Сребреници, поводом прослављања два јубилеја: 780 година Митрополије сребреничке и 600 година од почетка управе деспота Стефана. Ево, дакле, одговора: „Ево, данас, након шест вијекова, кроз доброту Његовог Преосвештенства, Господина др Игњатија, Епископа браничевског, који нам је подарио дјелић моштију Светог Стефана, које ће трајно остати у овоме светом храму, он се трајно настањује у своју Сребреницу; да јој поново буде заштитник и да је духовно чува, а свом вјерном народу који му буде долазио на поклоњење биће на духовну окрепу и јачање у вјери...“ Дакле, уважени сарадниче, професоре Живановићу, као што видите, ова подметачина је (не)дело „доброте“ епископа браничевског Игњатија. Али то ништа не чуди, пошто овај екумениста и новотарац не верује у мошти светитељске, па му је, стога, свеједно делове чијег скелета је, као честице моштију Св. Деспота Стефана, послао у Сребреницу. Игњатију браничевском ништа није свето осим јеретичких учења његовог духовног оца и учитеља, титуларног (без пастве) митрополита пергамског Јована Зизјуласа и (евро)екуменизма (јер највећа тајна српских екумениста је – „Евро“). |