 Патријарх Павле упокојио се на данашњи дан пре три године. У цркви манастира Раковица патријарх Иринеј служио је свету архијерејску литургију, а на гробу патријарха Павла служен је помен.
Поводом трогодишњице смрти патријарха Павла, организовано је молитвено сећање. Патријарх српски Иринеј служио је свету архијерејску литургију у Храму Успења пресвете Богородице у манастиру Раковица, а уз саслужење митрополита црногорско-приморског Амфилохија и епископа хвостанског Атанасија. На гробу блаженопочившег патријарха Павла служен је помен. Литургији и помену присуствовао је и председник Србије Томислав Николић и велики број верника. У беседи над гробом свог претходника, патријарх Иринеј рекао је да је патријарх Павле био пример док је био жив и да ће и даље бити пример за све вернике, јер је живео скромно, без луксуза, са једином мишљу да служи Богу, цркви и свом народу. "Духовно је увек са нама. Његове молитве нас и данас прате у свакодневном животу. Народ свакодневно обилази његов гроб, да се помоли и обрати му се као некада. Иако овде није телом, увек ће остати духом са нама", рекао је патријарх Иринеј. "Будимо људи - то је често понављао. То је база, темељ за све, све остало је надградња. Важно је бити човек", истакао је патријарх. Патријарх Иринеј је истакао да патријарх Павле никада није правио компромис између добра и зла, политике и истине, политике и цркве, да се држао начела цркве, имао храбрости да каже оно сто је мислио, а да је говорио увек и само истину. "На истини је почивао његов живот. Он је велики дар нашој цркви", навео је патријарх Иринеј. Четрдесет четврти патријарх на трону светог Саве упокојио се на данашњи дан 2009. године на Војномедицинској академији. Рођен је као Гојко Стојчевић, 11. септембра 1914. године у селу Кућанци, код Доњег Михољца, у Славонији. На ванредном заседању Светог архијерејског сабора 1. децембра 1990. године, којем је председавао загребачко-љубљански митрополит Јован Павловић, заменик тада оболелог патријарха Германа, биран је нови патријарх између тројице кандидата тајним гласањем. Како ниједан од кандидата није добио довољан број гласова избор је обављен жребом на тзв. "апостолски начин", тако што је архимандрит троношки Антоније извукао име будућег патријарха. Тако је Павле постао 44. поглавар СПЦ. Устоличен је 2. децембра 1990. у Саборној цркви светог Архангела Михаила у Београду. Патријарх Павле бавио се научним радом, а међу његовим објављеним делима су Монографија о манастиру Девичу, Студије из литургике објављене 1972. у Гласнику СПЦ од које је касније настало тротомно издање "Да нам буду јаснија нека питања наше вере", објављено 1998. године. Исте године објављена је збирка његових беседа "Молитве и молбе". Поглавар СПЦ дуго је био председник комисије Светог Синода за превод Новог завета Светог Писма којег је црква званично одобрила и објавила 1984, а потом објавила и исправљено издање 1990. године. У заслуге патријарха Павла убраја се рад на обнови и оснивању нових епархија, обнови Богословије на Цетињу, отварању Духовне академије Светог Василија Острошког у Србињу. У његово време основана је Академија СПЦ за уметност и конзервацију, враћена је веронаука у јавне школе, а Богословски факулетет у окриље Београдског универзитета. Имајући у виду многобројне заслуге патријарха Павла, посебно његов научни и богословски рад, Богословски факултет СПЦ у Београду, доделио му је 1998. године звање почасног доктора богословља. http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/ |
