У историји читаве Сасељенске цркве никада није било таквих масовних, свеобухватних и дуготрајних гоњења, као у Русији у 20. веку. После револуције 1917. године совјетска власт је поставила задатак – у потпуности да уништи Православну цркву у земљи. План је почео да се реализује практично одмах, рекао је у интервјуу за радиокомпанију Глас Русије шеф катедре за историју цркве Московске духовне академије Алексеј Светозарски.
- Гоњења су била непрекидна. Може се издвојити почетни период од 1917. до 1922. године. Затим је ипак био период релативног затишја, мада су се ове репресије испољавале. Али не таквом снагом. Још увек су постојали манастири, мада у виду радионица, остало је недирнут живот парохија, нису дирали цркве. А 1929. године започела је нова етапа тоталног уништења цркве. И врхунац је пао 1937-38. године: ова етапа је позната под називом Велики терор, када су се физички елиминисали не само свештеници, већ и верници.
1937. године било је ухапшено скоро 163 хиљаде људи који су били на неки начин везани за цркву. Стрељано је око 70 хиљада. Ако је до 1917. године Московска патријаршија имала око 80 хиљада цркава и више од хиљаду манастира, до почетка 80-их година на читаво м простору тадашњег СССР било је највише 7000 цркава и свега 16 манастира.
Индикативно је да је о гоњењу цркве и о борби за веру и религију професор Светозарски говорио управо у Московској цркви пророка Илије у Черкизову. Ова црква је чудом успела да преживи сва гоњења. Ни на један дан, чак у најтеже време, она није затварала врата за вернике. То је редак случај када су цркву успели да одбране сами парохијани, објашњава Алексеј Светозарски.
- Требало је да се човек не плаши да се потпише. Свака црква која је тада била осуђена на затварање у току две недеље је могла да буде сачувана. Једноставно требало је упутити молбу тадашњем председнику Президијума Врховног Савета СССР Михаила Каљинина, и што је више потписа било на папиру, то боље. Требало је указати телефон, радно место и адресу. То је био велики ризик. Ја сам видео протоколе и документа када су крајем 20-их година и почетком 30-их специјални органи дневно доносили одлуке о затварању до десет цркава. По том питању заседали су чак и у новогодишњу ноћ.
Данас је Черкизовска парохија једна од најактивнијих. Овде ради недељна школа, развија се омладински правац, покренут је културно-просветитељски програм. Идеја да се држе предавања на разне теме под називом Иљински салон појавила се неочекивано, говори настојник Иљинске парохије архимандрит Сава Тутунов.
- Наша омладина је врло радознала. Она ми је долазила неколио пута и говорила: баћушка, хајде да приредимо некаква предавања. Такође сам мислио о томе. Живот цркве је разноврстан, а људи често доалзе у храм да се моле, слушају Јеванђеље и проповед. На томе се њихово учешће у животу цркве често завршава. А људима треба да буде занимљиво и цркви. Актуална тема предавања се појавила зато што је сада у Москви отворена изложба посвећена периоду гоњења цркве. Хтео бих да одведем тамо нашу омладину, а пре посете решио сам да треба неко да им исприча о том тешком времену.
Никада није касно сетити се периода гоњења цркве и хришћана, подвига и жртава верника. Ипак, уверен је шеф катедре за историју цркве Московске духовне академије Алексеј Светозарски, данас је настало време када треба преосмислити период црквених репресија и учинити све да се ништа слично у историји хришћанства не понови.
Извор: Глас Русије, фото: РИА Новости
http://vostok.rs
