СПЦ неће трампу за шуме на Фрушкој гори

Национални парк тражи изузимање из процеса реституције, позивајући се на међународне конвенције, а Црква подсећа да су поседи купљени још у време Арсенија Чарнојевића

 Манастири на Фрушкој гори неће одустати ни од једног захтева, све док им се не врати и последњи квадратни метар одузете имовине, поручују из Епархије сремске, поводом захтева Јавног предузећа „Фрушка гора” да Влада Србије изузме из процеса реституције шуме које се налазе у оквиру националног парка на овој планини.

– Црквена имовина је после 1945. године одузимана на зборовима наоружаних људи. Кроз моје руке је прошло хиљаде записника месних народноослободилачких одбора и зборова аграрних интересената из којих се види како се то догађало – прича Стева Зивлак, правобранилац Епархије сремске.

Члан правног тима Патријаршије каже да зато СПЦ процес реституције види, не само као приближавање европским стандардима, већ и као питање исправљања велике историјске неправде нанете Цркви.

– Имовина коју Црква поседује у Срему купљена је златом са Косова у време када је Арсеније Чарнојевић дошао на ове просторе и та историјска права потврдио је и цар Леополд – објашњава Зивлак.

Национални парк „Фрушка гора” је Влади Србије упутио још 18. фебруара захтев у којем тражи да се примени члан 11. Закона о враћању имовине црквама и верским заједницама, али одговора још нема.

У међувремену, Дирекција за реституцију је манастиру Беочин вратила нешто више од четири хектара, али изван националног парка, а у току су поступци за повраћај имовине манастирима Гргетег (336 хектара), Крушедол (369 хектара), Јазак (756 хектара) и Велика Ремета (293 хектара). Иначе, 16 манастира тражи око 10.000 хектара својих поседа који се налазе на Фрушкој гори коју је држава 1960. године прогласила за национални парк.

– Враћање шума и шумског земљишта Цркви битно ће пореметити функционисање спровођења режима заштите овог законом заштићеног добра које се простире на више од 25.000 хектара – истиче Радоје Дурутовић, руководилац за опште и правне послове Јавног предузећа „Фрушка гора”.

Дурутовић наглашава да се мора водити рачуна, не само о нашим законима, већ и о међународним конвенцијама о заштићеном добру Фрушке горе, према којима је држава одговорна за очување биолошке разноврсности и коришћење биолошких ресурса на одржив начин.

– Зато би било најбоље да држава изузме ове поседе из реституције, а да се са Епархијом сремском, на основу члана 11. Закона о повраћају имовине црквама и верским заједницама, направи поравнање, односно да јој понуди у замену имовину на другим локацијама или новац – предлаже Радоје Дурутовић.

У Епархији сремској и не помишљају да прихвате било какву трампу и поручују да ће Црква када јој буде враћена имовина поштовати све законе и конвенције које се односе на заштићена добра.

– Злонамерна је теза да ће национални парк нестати када шуме буду враћене Цркви. Нико не пита како је Црква успела да очува ту имовину вековима. Наравно да наши монаси неће носити моторне тестере. Са националним парком ћемо склопити уговор који ће регулисати одржавање и евентуалну експлоатацију манастирских шума. На Фрушку гору, осим љубитеља природе, све више људи долази у склопу верског туризма да виде наше светиње. Тако да је и нама циљ да парковске површине око наших манастира буду одржаване и лепо уређене – каже Зивлак.

Поводом оспоравања повраћаја фрушкогорских шума Цркви, пре месец и по дана одржан је и састанак свих заинтересованих страна са Оливером Дулићем, министром животне средине и просторног планирања. Како се сазнаје, Министарство не жели да кочи процес реституције, али је заинтересовано да се национални парк, не само сачува, већ и унапреди договором заинтересованих страна.

У Дирекцији за реституцију кажу да је Епархији сремској до сада враћено само оно што није обухваћено националним парком.

– Познат нам је захтев Јавног предузећа „Фрушка гора”, али они су само корисник шума, док је држава Србија њихов власник. Све што је предмет државне својине и што није изузето по члану 11. Закона о реституцији ми третирамо као предмет враћања – каже Владимир Тодоровић, директор Дирекције за реституцију.

Први човек Дирекције објашњава да им из Националног парка „Фрушка гора” до сада нису стигли аргументи који би доказали да би повраћајем имовине манастирима дошло до немерљиве штете у овом заштићеном добру што би активирало примену члана 11. Закона о повраћају имовине црквама и верским заједницама.

Миленко Пешић

[објављено: 05/12/2008]

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/SPC-nece-trampu-za-shume-na-Frushkoj-gori.sr.html