Николај Малишевски

У Холандији на ТВ већ пробају „људетину”

Руше се фундаманталне вредности два миленијума цивилизације Запада која се изрођава у трошну и разорену културу смрти

Анимализација је - морална деградација човека и помоћу простих подстицаја његово претварање, из господара слободне воље „лика Божјег“, у лако манипулисану, животињску прилику. Нешто налик на сексуално узнемиреног мајмуна.

Може се говорити о злонамерности оних који теже да хришћане потчине греху, али гледајући помахниталост промо-будала, које себе називају „Pussy Riot” (енглески жаргон може се превести као „Побеснели полни органи“ или „Побеснеле мачкице“), морамо се сетити мудрих речи јеромонаха Макарија о присиљавању људи да пређу границу која човека одваја од животиње.

„Из дана у дан све више људи се у животу не руководи публикацијама у научним часописима, ни апстрактним принципима, чак ни верским учењима, већ нормама. Засноване на овим или оним принципима и учењима, Норме се, са своје стране, могу мењати, слабити, учвршћивати итд., што и јесте главни фронт културног рата. Сваке године, из дана у дан, запажамо како „код људи нестаје појам норма као таква; полна изопаченост само је једна од многобројних етапа у том процесу“.

Још почетком ХХ века руски филозофи су писали да је човек који не уме да види зло пред њим беспомоћан, будући да се „личност кује у разликовању добра и зла, у успостављању  граница зла. Када се те границе бришу почиње деградација личности“.

Очигледна је илустрација технологије - и изненадно интересовање светских гласила према неукусима који годинама по сваку цену трагају за популарношћу, и нешто налик на суд који су се потрудили да претворе у ПР-акцију, и пренемагања редовних гостију „плавог екрана“ који наметљиво приказује гримасе солидарности према западним клоновима руских „Побеснелих мачкица“.

У односу на савремено западно друштво, Римски папа Јован Павле II унео је 1995. у своју енциклику појам „култура смрти“. Суштину овог феномена уверљиво је описао амерички професор физиологије Џон Вилијам Дрепер у студији „Историја интелектуалног развоја Европе“: “... за друштво наступа црни дан кад као једини критеријум друштвене одлике призна богатство. И тај дан је убрзо довео у Рим своје неизбежне последице – владу формирану на два сродна начела: на миту и тероризму... Концентрација власти и богатства изазвала је општу порочност. Закон је изгубио свако значење. Тужилац је морао да дâ мито да би добио суђење. Друштвени механизам се претворио у масу трулежи која се распада. Народ је постао светина, аристократија – демон, град – пакао. Ниједан злочин који се помиње у хроникама људске порочности није изостао: хладнокрвна убиства, обмањивање родитеља, мужева, жена, пријатеља, тровања, системски уведен разврат који је доводио до инцеста и преступа неприличних за описивање. Жене су до те мере биле бестидне, развратне и опасне да мушкарце није било могуће приморати да ступе у брак; брак је заменио конкубинат. Чак су и девојке западале у несхватљиве скарадности...„

Дело америчког научника, објављено на руском језику далеке 1866. г., веома прецизно описује „културу“ наметнуту не само данашњем западном друштву, чију су душу, како је умесно рекао Александар Неклеси, прожету тежњом за индивидуалним комфором и личном сигурношћу, „духови тржишта“ оставили да трули и постепено претвара у опште корито свеопштих потрошачких сваштоједа и анимализма.   

Та тенденција је светска и инфективна. Чак је и у Вијетнаму прошлог месеца одржана прва у историји те земље „геј-парада“, на којој су активисти – хомосексуалци подржали изјаву владе о могућности законодавне легализације „истополних бракова“!

Не тако давно, сличне изјаве су дале власти Британије и САД, које су такође одлучиле да законом забране коришћење термина „муж и жена“ и „мајка и отац“, „ради поштовања права сексуалних мањина“. У Француској су ове године из сличних разлога забранили коришћење термина „мадмоазел“, а Европски парламент је 2009. г. забранио обраћање са „мис“ и „мисис“, јер ,то наводно, „вређа достојанство жене“.

Због тога што су лидер хришћанских демократа и епископ Тампереа, града другог по величини, иступили против „истополних бракова“ и усвајања деце од стране хомосексуалаца, у Финској се активно пропагира одрицање од Цркве, за коју су содомисти – људи који чине преступ против Божијег Закона.

У Аустрији се отворени хомосексуалци у сутани већ бирају у парохијске савете. У САД њихове противнике осуђују затворском казном „због избегавања пореза“, као што је то било, например, са Бразилцима који су у својој земљи организовали масовне акције против хомосексуалаца, у којима су учествовали милиони људи протестујући против „геј-парада“.

Ове године у војсци САД званично су дозвољени сексуални односи са животињама пошто је прихваћен одговарајући амандман на Јединствени кодекс војног правосуђа, чији је 125. члан раније забрањивао разврат и садржао параграф о содомији. И председник Барак Обама, не само да се изјаснио за легализацију „истополних бракова“, него је и директиву о „борби за права сексуалних мањина“ у иностранству прогласио за специјалну и „приоритетну у спољној политици САД“ (!)

Пре две године у главном граду Норвешке одржан је први дечји „геј-фестивал“. Та манифестација је реализована у оквиру пропаганде дечје хомосексуалности организоване у форми „проучавања“ теме и књиге која је објављена на основу тих резултата. За организаторе и пропагаторе манифестације педофилија је „апсолутно нормална појава“!

Из белешке уз ову књигу: „... ово је књига о хомосексуалној љубави међу децом и омладином. Али и одрасли, посебно родитељи и учитељи, такође ће имати велику корист од ове књиге, која шаље на прави пут резултате вишегодишњих истраживања из области хомосексуализма у Норвешкој. Ова књига ... која је садржи свеобухватно и обимно описивање живота и положаја омладине и одраслих заљубљених у особе свог пола, може бити основа за обезбеђивање сигурности, толеранције и поштовања у односима између деце и одраслих“.

У Холандији је регистрована политичка странка „Милосрђе, слобода и различитост“ (Charity, Freedom and Diversity), која штити права и слободе педофила. Њени чланови се боре за легализацију содомије (зоофилије), дечје порнографије и смањење старосне границе од које се може „легално“ ступати у сексуалне односе са децом (са 16 на 12 година). Без обзира што је појављивање такве партије изазвало талас масовних протеста и тужби, чак и код Европљана навикнутих на много тога, Хашки суд је одлучио: странка педофила апсолутно је легална, будући да је „право на оснивање политичке партије једно од основних права демократије“...

У склопу тих „поживотињених“ страсти некако незапажено пролази информација о томе да у Европи и САД канибализам – људождерство постаје норма, и то не само на телевизији, иако се пропагира не мање од будалаштина „Pussy Riot”. Например, недавно су водитељи холандске тв-шоу емисије Proefkonijnen („Заморче“), Денис Сторм и Валерио Зено ручали месо један другог у директном преносу тв канала BNN. Пре почетка емисије обојица су имала малу операцију: Сторму су одсекли парче тела са задњице, а Зену са стомака. Затим је кувар те парчиће испржио на уљу без додавања зачина пошто је „суштина огледа“ била у томе да се „осети прави укус „људетине“. На крају су пред очима милиона гледалаца у студију за постављеним столом и уз свеће Сторм и Зено „пробали укус један другог“, после чега су изјавили да поједена „људетина“ нема ништа посебно“.

За разлику од европских „шаљивџија“ америчке корпорације и чиновници односе се према људождерству на послован начин, озбиљно и замашно. Например, федерална комисија САД за хартије од вредности и берзе (SEC) већ је фактички одобрила компанији PepsiCo да производи нови газирани напитак са појачаним укусом на бази ћелија људских ембриона добијених приликом абортуса. Прехрамбеном гиганту биће дозвољено да закључи уговор са компанијом Senomyx специјализованом за биотехнологију, која користи ћелије бубрега мртвих ембриона (НЕК 293 - Human Embryonic Kedney) за припрему појачивача укуса који се додају прехрамбеним намирницама. Без обзира што су неки од акционара Pepsi ужаснути намером руководства написали резолуцију која гласи да „корпоративна политика компаније у оквиру поштовања људских права и етичких норми сматра неприхватљивим коришћење људских посмртних остатака како у приватним, тако и у заједничким истраживањима“, према решењу SEC од 28. фебруар споразум PepsiCo са Senomyx за произвођача напитака потпада под одредбу „типични пословни односи“...

Какве везе има све горе речено са мајмунисањем „Pussy Riot” у храму Христа Спаситеља, које усиљено распредају „поседници дискурса“ „побеснелих мачкица“?

Најдиректније. Одбацивање Божије слободе у име слободне „побеснелости маца“ и упорна пропаганда тог одбацивања, код људи којима се људождерство и бруталност намећу као норма, руши фундаменталне вредности два миленијума цивилизације Запада. А та цивилизација и сама у основи подривена, убрзано се креће према изрођавању у трошну и разорену културу смрти.

У свету подиже главу нихилистички поглед на свет, који зрачи смрћу и брише границе добра и зла, одбацује конзистентност света, само право човека на постојање. А главни фронт културног рата за опстанак човека као „лика и обличја Божијег“ чак више није Русија, већ душа сваког ко схвата чиме прети  безумље у Храму Христа Спаситеља.

        Превела: КсенијаТрајковић

http://fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/u-holandiji-na-tv-vec-probaju-ljudetinu