ОБРАЋАЊЕ НА ПРОМОЦИЈИ КЊИГЕ ТУМАЧЕЊЕ ЈЕВАНЂЕЉА ЕПИСКОПА МЕТОДИЈА МУЗДЕКЕ У ЛОНДОНУ

(Архимандрит Методије Муздека, Ректор богословије у Призрену - Тумачење Јеванђеља, Издавач: Духовна заједница Св. Алимпије Столпник, Лондон - Приредио протопрезвитер-ставрофор Радомир Д. Аћимовић, парох Лондонски)

Даме и господо, драги пријатељи,

Увек се налазим у празничном расположењу када ми се пружи прилика да говорим на промоцији неке нове књиге, Вечерас осећам то празнично расположење на највишем могућем нивоу. Пружила ми се прилика да говорим о једном изванредном делу, поучном, разумљивом и приступачном сваком читаоцу, каквом нема премца у нашој издавачкој делатности. То је књига коју имате вечерас пред собом ТУМАЧЕЊЕ ЈЕВАНЂЕЉА по предавањима архимандрита (потоњег епископа) Методија Муздеке, некадашњег ректора Призренске богословије, великог духовника, великог педагога и изванредног познаваоца и тумача јеванђеља.

Сви ми који читамо Свето писмо и који се трудимо да разумемо и прихватимо учење Господа Исуса Христа изречено у јеванђељима, како оном најстаријем  по Марку (како је тврдио Алберт Швајцер, добитник Нобелове награде) или у јеванђељима по Метеју и Луки, или пак у најновијем по Јовану, добро знамо колико је тешко правилно схватити речи Господње, а како је лако површно и погрешно разумети оно што је написано у јеванђељима. Зато нам је потребан неко ко добро познаје Свето писмо, неко ко је надахнути духовник и добар учитељ, неко ко је способан да нам указе на прави пут и да нам скрене пажњу на речи Христове, тако да их правилно схватимо. Потребан нам је неко који ће нам помоћи да избегнемо пропусте које  невољно правимо, површно или пребрзо читајући јеванђеља без потребне концентрације  и дубљег размишљања.

Призрен је некада био престоница српске државе. Величанствени српски град. Турци су га потом свели на малу касабу, па се многи питају како је било могуће да из једне богословије у том заосталом месту изађе у народ толико добрих и способних свештеника. Они који буду прочитали ову књигу Тумачење Јеванђеља, по речима предавача и ректора Призренске богословије Методија Муздеке  разумеће да то није никакво чудо, па ће им бити јасно зашто је богословија у Призрену ишколовала толико добрих свештеника. Они који су као ђаци имали такве професоре и учитеље, и такве духовне вође као што је био архимандрит (потоњи епископ Тимочки) Методије Муздека. Зато топло препоручујем свакоме ко узме ову књигу у руке да је пажљиво прочита. Посебно треба обратити пажњу на уводни део који веома поучно говори о животу и раду аутора, Методија Муздеке, надахнутог духовника, педагога и предавача.

Када сам писао своју књигу Теолошка антропологија, много сам размишљао о разним појмовима, као што је на пример шта је смисао и сврха постојања човека на земљи и зашто је Господ створио човека. Штета што тада нисам поседовао ову књигу која би ми помогла да разумем многе појмове. Сваки свештеник који се припрема да одржи проповед после Свете литургије, посебно се осврћући на речи из јеванђеља које су прочитане тога дана, лако ће да добије надахнуће за своју проповед баш у овој књизи. Јасно, разговетно и приступачно дато је  свако објашњење и то на веома разумљив начин прикладан сваком човеку вернику.

Дозволите ми да посебно препоручим садашњим студентима Богословског факултета у Београду да више пута пажљиво проуче ову књигу. Њима сада предају поједини "преучени" наставници некакву настрану "науку". Они су следбеници Јована Зизјуласа, титуларног (а не стварног) митрополита Пергамског, чија је погрешна схватања одбацио хришћански свет. О томе је недавно писао и епископ Калистос, професор Универзитета у Оксфорду, који нам је свима добро познат. Шта могу студенти теологије у Београду да науче од наставника као што је на пример Игњатије, епископ Браничевски који говори да "десет Божјих заповести и оно што је говорио Господ Исус Христос више не пије воду". Он  их упућује на тзв."учења" митрополита Зизјуласа. При том одбацује оно што су говорили светитељи Православне Цркве Свети Сава, Свети Јован Шангајски, Свети Николај Српски и преподобни Ава Јустин Ћелијски. Они су говорили да је највећа јерес римокатоличка и да је највеће зло на свету Ватикан. Зато савремени богослови могу да нађу право тумачење јеванђеља баш у овој књизи, а не у предавањима Зизјулисових ученика, тзв. екумениста и новотараца.

Архимандрит Методије Муздека је био велики духовник и велики педагог и изврстан познавалац јеванђеља. Он је истовремено био и веома скроман човек. Прави духовни просветитељ, који је лепо говорио, још боље проповедао и држао предавања. Нажалост, он та своја предавања није записивао, нити их је уобличио у виду једне књиге или уџбеника. Његови ученици су помно пратили његова предавања и поуке и бележили сваку његову реч. Заслуга је проте Радомира Аћимовића што је прикупио све те забелешке, што их је средио и што их је сачувао од заборава. Припремио их је за штампу у овој књизи која је изванредно опремљена. Свих 328 страна одштампано је уз много труда и добре воље, на уметнички нацин. Сада свима препоручујем да читају ову књигу са уживањем и разумевањем. Учимо се, памтимо речи нашег Господа Исуса Христа, које су тако лепо наведене и објашњење.

Проф. Др. Србољуб Живановић, Лондон, Велика Британија