Као што смо рекли, народни епски геније не спава. Сви знају да је Вук Караџић у народу налазио различите верзије истих песама, па их је објављивао под насловом „Опет то, само мало друкчије“. Трагајући по Шумадији, неки наши посетиоци наиђоше на још једног народног гуслара од кога чуше и забележише и ову народну песму о докторирању проте Велибора Џомића из Подгорице.

Прота је, иначе, родом од Краљева, али, од када је отишао у епску Црну Гору, прича ијекавски с црногорским нагласком као генерал Никола Љубичић, родом од Ужица, који је говорио полукајкавски да би имитирао свог омиљеног маршала из  Кумровца. Кога имитира прота Џомић, закључите сами.

 Да кажемо и ово – неки су нас читаоци питали ко је аутор песама. Ко је читао чланак Вука Караџића о јуначким песмама, видео је да он  каже да свако ко више епских песама зна напамет, лако може нову саставити, али да сваки отура од себе да је он то учинио, баш и ако јесте. Како онда, тако и данас – из главе је цијела народа.

 Уредништво

(КОМАДИ ОД РАЗЛИЧНИЈЕХ ПЈЕСАМА)

Шта се чује посред Крагујевца,

 Крагујевца, зеленога венца?

 Да л је свирка, или је попевка,

Да л играју кола виловита,

Или језде кићени сватови?

Нити је свирка, нити је попевка,       

Нит играју кола виловита,

Нити језде кићени сватови,

Но је слава Правног факултета

славног стана Пеђе харамбаше,       

и његових на избор јунака,

што продају испите код ђака,

а код ђака, младих студената,           

јер је мала професорска плата.

Баш на славу стиже њима свита,

невиђена још од друга Тита,

све у пратњи дичног харамбаше

што на ату премудрости јаше.

Митрополит Амфилохије Радовић

Ко то стиже бјелом Крагујевцу,

Крагујевцу, шумадијском венцу?

Пошо Џома да нам докторира,

без титуле њему нема мира,

 ту га чека славна комисија

што им образ испод паса сија,

сија образ испод паса, с леђа,

 те  дружине што је скупи Пеђа,

 декан славни Правног факултета,

неосуђен на многаја љета.

Ко нам води чету накићену,

омиљену у српском племену?

На челу је Сердар из Мораче,

што му алат све у пропац скаче,       

од Његоша и Петра с Цетиња

он је, кажу, још већа светиња.          

Тако га је Таса похвалио     

код Сердара када се гостио

на јубилеј морачког Сердара,

Радовића, што му нема пара.

Иза овог славнога Сердара

јаше јунак што грдњом обара,

 тај кад пљуне, ту трава не расте,

речи су му ружне као красте

Кога Таса речима наружи,

 тај остане да довека тужи.

Епископ Атанасије Јевтић звани "Таса"

Иза Тасе ето нам Јована,     

коса му је фино колмована,

шумадијски тај епископ дичан,

богословљу правом он је вичан,      

Литургију нову да одслужи,

 он се с Тасом и Сердаром дружи,

 од њих купи премудрости многе,

 на гозбу му увек брзе ноге.

 То сироче родом од Ариља

није хтело да пешице гиља,

па пут нађе да дође циља

 па је онда посто и владика,

   Шумадији и понос и дика.

Епископ Јован Шумадијски

 Да је осто он у своме селу,

   живео би као на пепелу,

 а сад двор у Крагујевцу гради

обложи га драгијем каменом,

 од оникса, тог камена чиста,

   па сад дворац нашег Јове блиста.

   Иза Јове јаше Тодосија,

 од Дечана духом грдосија,

   што продаде духовнога оца

   ради оних с коца и конопца,

   рад Бајдена и ради Тачија

њега следи дечанска братија,

   духовна су чеда Јањић Саве,

   спремни кече на главу да ставе.

 Хилари Клинтон и Епископ липљански Теодосије

   Тодосија задужио Џома

   кад је оца гонио из дома,

   клевећући старог Артемија –

   зато Џоми ево Тодосија.

   Иза Тода, оцеукољице,

   ево јоште једне узданице:

   владика је Јово падобранац,          

 из Крајине загребачко ђаче

   што слушаше звуке понајјаче

те музике што је роком зову –

   викар Јова на равном Косову

у питомој оној Метохији,

   Сердару је жбир у Пећаршији.      

   Славни онај Јован Ћулибрче

   што за троном владичанским црче

на крају је постао владика,

 а Крајини и понос и дика,

 са Крајине крило соколово –

то је витез падобранац Јово.

Епископ Јован Ћулибрк (фото: Вечерње новости)

 А ко јаше, ал се покуњио,

 и под себе ноге подавио?

 Ко је дошо где му место није,

 па сад поглед мора да сакрије?      

То је онај кнез од Подгорине,

 а владика, црни Милутине,

   што му руше беле Грачанице,       

а он ћути и сакрива лице.

   Руше њему цркву ради бране,      

а он не сме ни речцу да лане,

   Милутине, Бог те миловао,

 у Ваљево зар би столовао

   код Јустина и код Николаја

   кад од тебе плача ни аваја

   док ти руше цркву Грачаницу,

   потапају ваљевску равницу?

 Ко те позва у друштво хајдука

   Каква тебе нагоњаше мука

Да код Џоме у сватове пођеш           

на докторат Барону да дођеш?

 Кад су стигли све до факултета,       

дочека их професорска чета,

   чета мала, али одабрана,

   све дружина по Индексу знана,

   комисија Веље харамбаше

   јунаци се закона не плаше,

 ни Божијег, али ни људскога,

   стручњаци су од права спортскога

и тумачи шиптарског устава -            

не знаш ко је угледнија глава!

   Пре но кроче ка свечаној сали      

   полицију они су позвали

да нам Бека страха ослободе

јер се Беко много препануо

да он не би рана допануо

од зилота српских из потаје

   шта му вреди да докторат даје

   Ако зилот у салу му уђе

   Може бити од худога  хуђе

   Полиција дође и отиде,

 ал факултет чудо једно виде:

   Пре но Џоми докторат се даде,

   узеше да сву зграду окаде,

   што у њојзи црн се ђаво крије,      

с репом дугим мита – корупције.

   Комисија тад Џомића пита,

   све војводе од Студентског Мита,

   славни Беко, узор од поштења,

 хвали им се– Устав ће да мења,      

Устав Цркве Српске Православне,

 да прекраја књиге староставне,      

и по бабу и по стричевима,

   само да се хонорарче прима-        

   угодиће морачком Сердару

и владики Таси свезнадару,

   теологу, а и фудбалеру,

 у пљувању који нема меру.

   Испит прође, а гозба им дође,      

   части Џома све духовне вође,       

   где се има, ту се баш и може,       

   још се гуле подгоричке коже,       

   џип се вози, бесна лимузина,

 то је судба Сердаровог сина,

   духовнога Џомић Велибора

   Црне Горе и Брда доктора.

   Браћо Србљи, што читати знате,

 из овога поуку имате -       

у Србији права је прилика

за Џомића, ЕУ угодника,     

сад доктора црквеног права,

 од чега нас тешка хвата страва,       

знамо ко га духовно родио

и на зло га тешко наводио,

 да људима правно главе скида        

и да лаже без срама и стида.

 Ал се Србљин не сме препанути,

   нит очаја тешког допанути,

 јер над овом грдном мјешавином

   опет Умна Сила торжествује.

   разбојници другог нађу вођу,        

   Али Црква и сви њени свети -        

   лако паклу могу одолети,

 па се, брате,немој помамити

за преваром и лаком добити,

 јер кад човек са те земље пође      

да свом Богу на Суд страшни дође,

   почуј мене, брале а и селе,

 он ти носи само руке беле

   прекрштене преко својих груди

а и дела којима се суди.     

Похитајмо ко премудре деве

   ван прашине и земаљске плеве

   Богу нашем, преслаткоме Христу,

   понудимо њему душу чисту.

 А Ти, Боже, дај нам покајање

и над својим грехом узидисање,

 а покај и српске мутиводе

   што у мутном животе проводе.

   Амин, Боже, амин роду моме!