Вођа српских новотараца и екумениста, епископ бачки Иринеј Буловић, дао је интервју за недељник „Печат“, у коме је, по ко зна који пут, показао своју реторичко – камелеонску вештину да од црног направи бело и од белог црно. Устврдио је да оштро писмо Цркве државној власти поводом Косова није постојало, али да је став СПЦ врло јасан и државотворан. Своје цинично писмо епископу Лаврентију објаснио је као израз љубави према наивном брату. Изружио је аналитичаре црквених афера који се не уклапају у његове шеме, и позвао све да се угледају на једног од највећих српских екумениста и новотараца, покојног др Радована Биговића, и исламолога Дарка Танасковића, нашег донедавног амбасадора у Ватикану и заговорника папине посете СПЦ (иначе, озбиљног научника, за разлику од Биговића, који је био не само екумениста, него и шарлатан).  Али, оно што читаоци не знају, а „Борба за веру“ открива јесу подаци о бискупу Хилдесхајма, Јозефу Хомајеру (1929 – 2010.), дугогодишњем шефу заједнице Бискупских конференција Европске уније и Иринејевом интимусу, коме је Буловић у интервјуу „Печату“ рекао велико „Данке, брудер Јозеф!“

 Пошто Ватикан и његови извршиоци, кардинали и бискупи, нису Црква, али јесу добро организована дружина, Хомајер је био Немац задужен за Србе и Србију, као што је бечки кардинал Кениг, шеф чувене организације „Про Оријенте“, био Аустријанац задужен за Србију. Док су Немачка и Ватикан прве у свету признале Хрватску и Словенију у авнојевским границама (о чему је често писао наш сарадник Владимир Димитријевић), Хомајер је био задужен да нас „милује по коси“ и упућује речи утехе. Тако је, после његове смрти, владика Константин изјавио да се Хомајер у манастиру Ваведењу 1993. извинуо патријарху Павлу због немачких недела у Другом светском рату (не рекавши ни реч о срамној улози њему савремене Немачке у ратуј против Срба). Па је 1998. посетио владику шумадијског Саву и Шумарице, опет кајући се због Другог светског рата. Године 1999, упркос шућ-мућ ставу папе Јована Павла 2. да конфликт на Косову треба решити мирно, и штуц-муц ставу Хомајера да је НАТО агресија „пораз хришћанских цракава“, Немачка бискупска конференција предвођена Карлом Лиманом тврдила је да НАТО има право да интервенише против Срба јер су угрожена „људска права“ Албанаца.

Године 2000, у Београду су бискупи ЕУ са епископима СПЦ организовали скуп, о коме је брудер Иринеј Буловић написао извештај о заједничком раду и екуменским молитвама, под насловом „Три дана наде“. Тада је епископ рашко – призренски Артемије написао текст у „Кнезу Лазару“, питајући се како се брудер Иринеј & компаније моле са брудерима бискупима из ЕУ, кад црквени канони то забрањују. Тада је брудер Иринеј био бесан, и уписао још једну рецкицу у своје тефтерче са насловом „Сломићу ја кичму Артемију“ (јер, Артемије није могао да постане брудер, и да разуме такав „брудершафт“). Главни учесници београдског скупа су, наравно, били брудер Јозеф и брудер Иринеј, који је са брудером Јозефом посетио премијера Ђинђића 2001, да га похвала због враћања веронауке у школе, а брудер Јозеф је понудио и заштиту српских манастира на Косову. Због свега, 2004. је добио орден Светог Саве,  а 2005. је, заједно са ЕУ бискупима, тражио ослобођење владике охридског Јована, Буловићевог миљеника и цариградског стављеника у СПЦ. Па је онда, кад се Косово проглашавало за „државу“, изјавио да он разуме бригу Срба за Косово, јер су ту њихове светиње, али и страх Албанаца од Срба, због њиховог негативног искуства са Србима, и рекао, сасвим у стилу НАТО дипломата: “Предуслов за улазак у ЕУ, ШТО ЖЕЛЕ И СРБИЈА И КОСОВО, јесте да односи између њих не буду затегнути“ (дакле, Косово није саставни део државе Србије, него суседна држава, с којом Србија треба да буде у „добросуседским односима да би ушлау ЕУ). Хомајер је организовао многе скупове са српским екуменистима, уз помоћ немачке НВО „Конрад Аденауер“ (рецимо, скуп о односима Цркве и државе у Србији, од 18. до 21. октобра 2009. у хотелу „Норцев“ на Фрушкој Гори“, где је доминирао брудер Иринеј).

Занимљив сусрет брудера Јозефа са брудером Амфилохијем митрополитом, који је брудеру Јозефу поклонио икону Светог Василија Острошког, збио се на Дан младости, 25. мај 2008. у Бару, на скупу који је подржао „Конрад Аденауер“ (мало је монотоно, али људи стално дају лову, па је ред да им се име помене). Скуп је био под насловом „Правни положај Цркава и вјерских заједница у Црној Гори данас“. Архијерејска литургија је једног дана била служена у цркви Светог Николе у Старом Бару, а другог дана у парохијском дому у Бару. Првог дана је, док је ту био брудер Јозеф, пао велики лустер у цркви Светог Николе, а другог дана звоно у парохијском дому у Бару. Да ли је брудер Амфилохије извукао какву поуку из тога? Не верујемо. И он воли „брудершафт“.

Хомајер је отишао са овог света 2010. године (тим поводом је брудер Иринеј 9.априла 2009.године на сајту СПЦ објавио текст "Уместо воштанице за душу преминулог пријатеља"). Свима нам се, сваког дана, ближи смрт и излазак пред Бога. То се односи како на нас, са „Борбе за веру“, тако и на епископа бачког господина Иринеја. Пошто знамо да му његови жбири редовно достављају ове текстове, ми га, искрено, хришћански, молимо: немојте више, владико, ако Бога знате, тражити брудере по белом свету, а скидати главе браћи по Српској Цркви! Немојте, нико не зна кад ће Богу на истину! Како ћете Светом Сави објаснити да сте више волели брудера Јозефа од брата Артемија, или брата Василија, или брата Константина, или толиких свештеника и мирјана које сте протеривали и гонили као Велики Инквизитор?

 Немојте, немојте, немојте! ITERIM: немојте, Бога ради и душе ради! Баците папин прстен и покајте се, макар интимно, ако немате снаге за јавно покајање, а кад се покајате, повуците се да више не правите овај хаос по Српској Цркви. Сви знају да сте владику жичког Хризостома навели на све сукобе са свештенством, монаштвом и народом у жичкој епархији, а онда, кад се човек разболео, пустили сте га низ воду, па пошли да тражите друге послушнике! Немојте, владико бачки и бечки, који сте, као и сви ми, PULVIS ET UMBRA, јер треба излазити пред Светог Саву, а тамо нема реторике, латинског, ITERIMA & QUO VADISA - само гола душа, и милосрђе, милосрђе, милосрђе... Молимо Вас, владико: сажалите се на српски народ и оставите га на миру – сажалите се на своју душу и повуците се из ових збивања, јер сте увели Цркву у несрећу... Видећете, може се без Вас, као и без нас, као и без било кога на овом свету – само не може без Бога и Светог Саве...

 Ваши искрени доброхотници, са „Борбе за веру“