СИНАГОГА САТАНИНА ПРОТИВ ЦРКВЕ БОЖИЈЕ

Судбина или судба; када Бог одлаже Свој Суд;  зашто су пропали планови мондијалиста за 2012.; зашто новотарци руше литургијски поредак; зашто сатанопоклоничка глобална "елита" покушава да претвори свет у глобални Содом и Гомор; стратешки план светских сатаниста за поробљавање света; зашто објављујемо текстове о завери; о страху на смрт и страху на живот; да ли ће се глобална "елита" спасити у својим скровиштима; шта треба православни да чине (и сада, и свагда)?

+ + +

      Судбина или судба?

      Креатори Новог светског поретка настоје да човечанство убеде у неминовност онога што му они припремају. Ова лаж је усмерена на паралисање људске воље за сваким видом отпора и борбе.

Када Бог одлаже Свој Суд

Да покајање одлаже суд Божји, најбоље се види на примеру старозаветног града Ниневије. Бог је  послао пророка Јону у Ниневију да проповеда њеним житељима реч Божију: „...Јоште четрдесет дана, па ће Ниневија пропасти“. Но, Ниневљани повероваше Богу и послушаше заповест цара Ниневијског, који „уста са својега престола, и скиде са себе своје одело, и обуче се у кострет и седе у пепео“ и наложи пост рекавши да  „људи и стока, говеда и овце не окусе ништа, ни да пасу ни да пију воде. Него и људи и стока да се покрију кострећу, и да призивају Бога јако, и да се врати сваки са свога злога пута и од неправде која му је у руку. И рече: Ко зна, еда се поврати и раскаје Бог и поврати се од љутога гнева својега, те не изгинемо. И Бог виде дела њихова, где се вратише са злога пута својега; и раскаја се Бог ода зла које рече да им учини, и не учини“ (ср. Јона 3,2-10). Зато је Свети Јован Златоусти, тумачећи књигу пророка Јоне, и рекао да Бог шаље оваква упозорења да би се народ покајао и да би нас избавио од онога што нас, по заслузи, чека. Сетимо се: пророк Јона се малтене љутио на Бога што се најављена казна Господња на Ниневљанима није остварила (па је он испао „неозбиљан“ као пророк). А Господ га је, преко тикве која је Јони правила хладовину, па се од сунца осушила, што је пророка ражалостило, подсетио да је њему, Јони, жао обичне тикве, око које се није трудио и мучио, и питао га - како Њему, Творцу, да не буде жао такао многољудног града какав је Ниневија, у коме живе људи који не знају шта је десно, а шта је лево? Дакле, Господ много жали Своја разумна створења, и жели им покајање, и нуди им спасење. Само је питање да ли жаљени желе да се спасу.           

Још један важан пример, из житија Светог Варсануфија Великог из Лавре Светог Саве Освештаног у Палестини. Свети Варсануфије је био велики подвижник-затворник, кога су сви уважавали као прозорљивца и чудотворца. Крајем 6. века, у свету православних, пре свега на Блиском Истоку,  умножила су се многа безакоња и јереси (попут монофизитизма, монотелитизма, несторијанства и других). Видевши ово, Господ је хтео да свет изведе на Страшни Суд. Али Мајка Божја и још три свеца на земљи, међу којима је био и Свети Варсануфије, умолили су Господа да пошаље покајање људима, и да не прекраћује историју. Тада се заиста десило чудо: Бог је Словене позвао у Цркву, и појавили су се Свети Кирило и Методије, а историја се продужила. Као знамење да је у то доба требало да се роди антихрист, појавио се ислам, бич за хришћане Истока који одступе од Христа.

 Зашто су пропали планови мондијалиста за 2012.

Постоје показатиљи да су глобалисти свету за 2012. годину били припремили неке страховите догађаје, с циљем да покрену нуклеарни Трећи светски рат; ти догађаји  се, међутим, нису одиграли.  Знамо, рецимо, да је Фондација Рокфелера, у свом извештају о „црној деценији“ (2010-2020.), најављивала погибију десетак хиљада људи на Олимпијским играма у Лондону, а глобалисти су све време „ложили“ људе причом о 21.12. 2012. Иако је у свету било много зла (довољно је сетити се рата у Сирији), ипак сатанисти нису успели да остваре своје планове. И ова нам чињеница сведочи да су  њихови планови дим и паучина. Са света још увек није уклоњен „онај који сад задржава“, те је зацарење „тајне безакоња“ и јављање „безаконика“ одложено (видети: 2.Сол. 2-12). Благодатност Светих тајни Православне Цркве одлаже последња времена и појаву Антихриста. По речима оца Тадеја, свака Света Литургија је атомска бомба бачена у пакао. У томе, иначе, и лежи кључни разлог зашто се у светопредањски поредак Свете Литургије уносе новотарије. Литургију треба обезблагодатити, свести је, у крајњем исходу, на петнаестоминутну позоришну представу (попут латинске мисе), у којој треба да глуме не само новотарско-екуменистички клирици циркузанти, већ, у њиховој режији, и лаос Божији. Зато се тако убрзано новотари у Цркви Христовој – јудински дух, дух издаје Христа Светог Предања, завладао је у многим душама оних који би требало да чувају стадо од вукова, а који су сами постали вуци у јагњећим кожама. Зато им се жури. Господ је, иначе, само Јуди рекао: “Што чиниш, чини брже“...

 Зашто сатанопоклоничка глобална "елита" покушава да претвори свет у глобални Содом и Гомор

Глобалисти – сатанопоклоници тачно знају да се „онај који сад задржава“ са света одгони гресима и безакоњем. Зато су све своје снаге усмерили у том правцу. Њихов циљ је претворити свет у глобални Содом и Гомор. Да ли је случајно амерички председник Барак Обама „борбу за права сексуалних мањина“ у иностранству прогласио за „приоритет у спољној политици САД“? Није, дакле, довољно распростирање содомитске пошасти међу државама САД – циљ је, као што рекосмо – глобални Содом. Ове године у војсци САД званично су дозвољени сексуални односи са животињама пошто је прихваћен одговарајући амандман на Јединствени кодекс војног правосуђа, чији је 125. члан раније забрањивао разврат и садржао параграф о содомији. Пре две године у главном граду Норвешке одржан је први дечји „геј-фестивал“. У Холандији је регистрована политичка странка „Милосрђе, слобода и различитост“ (Charity, Freedom and Diversity), која штити права и слободе педофила. Њени чланови се боре за легализацију содомије (зоофилије), дечје порнографије и смањење старосне границе од које се може „легално“ ступати у сексуалне односе са децом (са 16 на 12 година). Без обзира што је појављивање такве партије изазвало талас масовних протеста и тужби, чак и код Европљана навикнутих на много тога, Хашки суд је одлучио: странка педофила апсолутно је легална, будући да је „право на оснивање политичке партије једно од основних права демократије“... У склопу тих „поживотињених“ страсти у Европи и САД канибализам – људождерство постаје норма.  Недавно су водитељи холандске тв-шоу емисије Proefkonijnen („Заморче“), Денис Сторм и Валерио Зено јели месо један другог у директном преносу тв канала BNN. За разлику од овог „свесног“ канибализма, у САД се иницирају нови  канибалисти из групе конзумената газираних пића фирме PepsiCo, којој је федерална комисија САД за хартије од вредности и берзе (SEC) већ фактички одобрила да производи нови газирани напитак са појачаним укусом на бази ћелија људских ембриона добијених приликом абортуса. Полни однос са животињама допуштен је (није кажњив) у Белгији, Данској и Шведској, која већ размишља о измени овог закона... Содомитску параду видели смо и у Србији...

 Стратешки план светских сатаниста за поробљавање света

Све ово, и још много тога сличног, део је ширег плана који је крајем Другог светског рата укратко изложио један од главних активиста „Савета за међународне односе", оснивач CIA-e и њен први директор Ален Далс (цитат је, иначе, из једног романа, али врло добро одражава суштину процеса који се збивају у свету): „...Употребићемо све што имамо, све злато, сва материјална средства и блага на обмањивање и затупљивање људи. Људски мозак и свест људи јe способна да се мења. Посејавши на том пољу хаос, ми ћемо им неприметно заменити животне вредности фалсификатима и натерати их да верују у те вредности./.../ Књижевност, позоришне представе, филмови - сви ће они приказивати и величати најнижа људска осећања. Ми ћемо свим средствима подржавати и уздизати такве уметнике, који ће почети да усађују и утискују у свест људи култ секса, насиља, садизма, издаје - једном речју, сваког неморала. У управљању државом створићемо хаос и неред... Поштење и честитост ће се исмејавати и нећe никоме бити потребни, постаће траг прошлости. Вешто и неприметно ћемо усађивати безобзирност, дрскост, лаж и обману, пијанство и наркоманију, животињски страх од других људи, бестидност, издају, национализам и мржњу међу народима. На тај начин све више ћемо слабити морал поколења, која тек стасавају. Ангажоваћемо се око људи већ од дечијег узраста, младалачких година, увек ћемо акценат стављати на омладину, почећемо да је кваримо, учимо неморалу и разврату“.

Као што видимо, гореизложени план (завера) увелико се спроводи.

 Зашто објављујемо текстове о завери

Све оне који оспоравају постојање завере, можемо сврстати у две групе: у првој су они који су део завере, а у другој су незналице.

Први завереник је бивши архангео Деница, или Луцифер, који је покушао да се изједначи са Вишњим (видети: Исаија 14,12-15). За свој циљ да он буде бог и влада творевином Божијом и створењима Божијим, имао је кроз читаву историју, осим палих духова, следбенике и међу синовима човечијим. Завера, дакле, тече од тренутка побуне на небу, предвођене Деницом, после чега су и он и трећина њему покорних анђела збачени с неба и свргнути у пакао, у дубину гробну (ср. Исаија 14,15). Завера ће трајати до Другог Доласка Господњег и Страшног Суда. Тада ће ђаво који вараше народе бити бачен у језеро огњено и сумпорито, где је звер и лажни пророк; и биће мучени дан и ноћ ва век века (ср. Откр.20,10). О крајњем циљу завере Џорџ Орвел каже: ''Ако хоћеш слику о будућности, замисли једну чизму како гази људско лице заувек“.

Текстове који говоре о плановима непријатеља Божијих и људских да дефинитивно поробе свет и да њихова чизма гази људско лице заувек, објављујемо, дакле, како бисмо били упознати са оним што нам они желе и спремају. Знање о њиховим плановима, међутим, код православних не треба да изазива страх, већ треба да буде подстицај на ревносније испуњавање заповести Божијих. Јер такав страх је дело ђавоље (Житија Светих обилују примерима из којих се види да су демонске посете Светитељима – подвижницима свагда биле праћене душевним немиром и страхом.) Страх је и ефикасан начин за управљање и манипулисање људима. Јер свако се приклања тамо где мисли да му је најсигурније, а већина људи данашњице, „материјализованих“ умова - најчешће безбедност траже у сенци новца. У директној вези са тим јесте и трагикомично тражење уточишта припадника глобалне елите по „безбедним“ скровиштима пред очекиваном апокалипсом (што ће бити Трећи светски рат који они увелико припремају). Да је страх део стратегије сатанине усмерене на разарање творевине Божије, говори и податак који је недавно изнео руски  генерал, проф. др Леонид Григорович Ивашов. Он је у једном свом интервјуу рекао да су научници дошли до интересантног закључка, који каже - ако 500 милиона људи живи у страху може да дође до промене геомагнетног поља земље.

  О страху на смрт и страху на живот

„Страха њихова не бојте се, нити се плашите“, каже Свети Апостол Петар (1.Петр.3,14). Прве речи које је Господ Исус Христос после Свога васкрсења упутио Својим ученицима биле су „Не бојте се“ (Мт. 28,10). Он им је обећао „Ево ја сам с вама у све дане до свршетка века“ (Мт.28,20).

Међутим, постоји један спасоносни страх – страх који човека чува од греха (чиме се, као што рекосмо, спречава зацарење „тајне безакоња“ и крај света), који је почетак мудрости и темељ узрастања човека до у меру раста висине Христове  - то је страх Господњи.   „Начало премудрости - страх Господњи.  То су казала два богонадахнута цара, отац и син, Давид и Соломон (Пс. 111. 10; Приче 23, 17) Какав је то страх? Да ли на смрт или на живот? Не на смрт него на живот“, каже Свети Владика Николај и додаје: „Страх животворни, који чисти човека од трулежног зла изнутра и одбија рушилачко зло споља. Очигледно, ко нема страха Господњега, нема бране против два зла... У постојаном страху од Господа човек се осећа срећним. Овоме не треба тумачења. Треба се само обазрети по људима и видети и сравнити човека без страха Божјега и човека са страхом Божјим. Код првога је незадовољство и смућеност, код другога је спокојство и постојаност.

Господ је видело и спасење моје,

кога да се бојим?

Господ је крепост живота мојега,

кога да се страшим!

Ако навале на ме злотвори,

спотаће се и пашће;

Ако против мене војска стане,

неће се уплашити срце моје.

Ако се на мене рат дигне

ја се ни онда нећу бојати.

Све ово одговара оној народној пословици: Ко се Бога боји, тај се никога другог не боји! Као антитеза овоме стоји написано, да они који се Бога не боје, боје се свакога и свачега (да је то тако видело се и недавно: сви они који нису имали у себи страха Божијега, са страхом су ишчекивали 21.12.2012.- нап.„Борба за веру“). Велики пророк Исаија виче неверноме роду: 'Страхота и јама и замка пред тобом је, становниче земаљски' (Иса 24, 17). Страх од свега и свакога јесте казна Божја над онима који изгубе страх од Бога. Овако говори Господ преко пророка Мојсија: 'Ако ме не узаслушате и не творите моје заповијести - пустићу на вас страх'. Па мало даље опет понавља: 'Метнућу страх у срца ваша, те ће вас гонити лист кад шушне; и бежаћете као испред мача (бежећи у страху) а нико вас неће терати' (3 Мојс. 26). Тако се и догодило са неверним Јеврејима. Тако је бивало и са свима безбожницима, који немају страха Господњега. Не следује ли из овога да има две врсте страха, један за живот а други за смрт? Страх Господњи је на живот, а страх од свега и свакога осим Бога - на смрт...“

 Да ли ће се глобална "елита" спасити у својим скровиштима (ОВДЕ: )

Дакле, бојмо се Бога и уклањајмо се од греха, како Господ не би допустио зло које нам глобална „елита“ припрема. А оне који се Бога не боје и од греха не уклањају, у велики и страшни Дан Господњи неће сачувати пећине и јаме земаљске, атомска склоништа и објекти испод планине Чејен и Денверског аеродрома, које су себи припремили за крајње уточиште. О великом и страшном дану Господњем пророк Исаија говори: „Ево, иде дан Господњи љути с гњевом и јарошћу да обрати земљу у пустош, и грјешнике да истријеби из ње. Јер звијезде небеске и прилике небеске неће пустити свјетлости своје, сунце ће помрчати о рођају свом, и мјесец неће пустити свјетлости своје. И походићу васиљену за злоћу, и безбожнике за безакоње; и укинућу разметање охолијех, и понос силнијех оборићу... Зато ћу затрести небо, и земља ће се покренути са свога мјеста од јарости Господа над војскама и у дан кад се распали гњев његов. И биће као срна поплашена и као стадо којега нико не сабира...(ср. Исаија 13,9-14).

Шта треба православни да чине (и сада, и свагда)? 

„Зато још говори Господ: обратите се к мени свијем срцем својим и постећи и плачући и тужећи. И раздерите срца своја а не хаљине своје, и обратите се ка Господу Богу својему, јер је милостив и жалостив, спор на гњев и обилан милосрђем и каје се ода зла. Ко зна, неће ли се повратити и раскајати се, и оставити иза тога благослов, дар и наљев за Господа Бога вашега. Трубите у трубу на Сиону, наредите пост, прогласите светковину. Саберите народ, освештајте сабор, скупите старце, саберите дјецу и која сисају; женик нека изиде из своје клијети и невјеста из ложнице своје. Између тријема и олтара нека плачу свештеници, слуге Господње, и нека реку: прости, Господе, народу својему, и не дај нашљедства својега под срамоту, да њим обладају народи; зашто да реку у народима: гдје им је Бог? И Господ ће ревновати за земљу своју и пожалиће народ свој (Јоил, 2,12-18).

За Божић, дан Рождества Бога Великога у људској плоти, певамо: „С нама је Бог, разумејте, незнабошци, и покорите се, јер је са нама Бог“: а Он ће увек и заувек бити с нама само ако будемо творили вољу Његову, Која је и воља Оца и Духа Светога. Зато – не бојмо се ни у овој нити било којој другој години, него се кајмо и враћајмо Христу, а Он ће све Своје непријатеље и њихове намере сатирати, као и вековима до сада, у прах и пепео!

ХРИСТОС СЕ РОДИ!