ВЛАДИКА ЈОВА ПАДОБРАНАЦ – ЛИЧНОСТ ГОДИНЕ У ЛИСТУ „ВРЕМЕ“

Оно што имамо сигурно за Јасеновац

јесте број имена убијених

до кога је дошао Музеј жртава геноцида

и којих сада има око деведесет хиљада.

Наравно, број жртава Јасеновца је много већи,

али ово је оно што имамо као сигурно.

епископ Јован (Ћулибрк)

У њему су стално излазили текстови против СПЦ и њеног епископата, против Владике Николаја и других православних великана, против српског наодног и духовног идентитета. Позитивно је „Време“ говорило само о оним епископима који су служили Новом светском поретку – рецимо, на насловној страни ових новина био је владика Григорије кад је позвао Караџића и Младића да се, 2005, предају Хагу.

А ево сада, „Време“, по избору својих уредника, за личност 2012. године проглашава владику липљанског Јована Ћулибрка, стављеника митрополита Амфилохија у Пећкој патријаршији, човека познатог по томе што је окупио рокере да сниме песме Владике Николаја у рок – маниру (албум „Изнад Истока и Запада“) и по томе што је имао преко сто скокова падобраном. У обимном разговору за „Време“, на чијој се насловној страни нашао, од владике Падобранца сазнадосмо свашта: и како је био прави мали југословенски оријентисани рокер, који је имао другаре од Вардара (чланови групе „Анастасија“ ) па до Триглава  (група „Лајбах“, позната по својој квазинацистичкој „постмодернистичкој“ провокативности), и како је био угледан рок – критичар, и како нема разлике између њега и Цанета из „Партибрејкерса“ (обојица су рок – хришћани), и како смо ми мост између Истока и Запада. Ту сазнајемо да Степинац није био прави усташа, мада се није довољно оградио од усташа, и да, мада тај број мора бити већи, ми, за сада, имамо само 90000 имена побијених у Јасеновцу  (зашто се једино од Срба тражи да наведу сва имена својих пострадалих?)... Све углађено, умивено, „политички коректно“, а нигде Христа... Стране делегације у Пећкој патријаршији, дружења, научни скупови, посете Израелу и Јерусалиму, „флај, флај, Робин, флај, ап, ап ту д скај“... У Патријаршију му долазе и Срби и Шиптари, он са свима разговара, свима помаже – тај падобрански херој изнад Истока и Запада... И зато је добио насловницу „Времена“... Тужно, заиста. Цанета из „Брејкерса“   човек може некако да разуме, али владику који је остао рокер тешко је разумети... Осим ако и сам ниси „рок – православац“... “Рокај, мандољинен“, што рече „Бијело дугме“... 

ВЛАДИКА КОНСТАНТИН СЕ НЕ ДА

Стари весник глобалистичке Србије, „Блиц“, главно средство у рукама екуменистичко – новотарских хајкача на епископе који им се не свиђају (сетимо се Жељке Јевтић и њеног подлог рата против владике Артемија, уз помоћ Саве Дечанца, Григорија Фудбалера и осталих, као и њеног подлог напада на владику Никанора, та иста Жељка сад пише текст о епископу Константину), у свом тексту на насловној страни у недељу,13. јануара 2013, објављује текст о томе како владика Константин, кога је епископ бачки, самонаметнути бечки, не прихвата да га пензионишу. Наиме, уколико се настави процес против њега, владика Константин је рекао да ће узвратити истом мером код немачких власти. У борби против епископа Константина користи се исти метод као и до сада – проневерио је, каже „Блицова“ специјалка, Жељка Блатитељка, неколико стотина хиљада евра. Саговорник „Блица“, један од поганоустих из доба хајке на владику Артемија, изјављује да је код владике Константина епархијски разрез био 30%, иако је понегде 15% (Где то, лажљивче лажљиви? Код покојног владике жичког Хризостома, на пример, био је такође 30%, а и у другим епархијама није 15%?) Прича се како Константина на отпор подстиче његов брат, владика Георгије, и неки свештеници из Босне (као да је грех бити из Босне, из које су, поред епископа који Литургију служе нормално,  и новотарци попут епископа Григорија Дурића, Максима Васиљевића, Јована Ћулибрка - Падобранца, Порфирија Перића, Фотија Сладојевића; они су  прави „босански лоби“, али онај новотарско – екуменистички).

Очито је да неко хоће да направи прави раскол у СПЦ, рачунајући да ће, угађајући Американцима и ЕУропи, остати сам на власти у Цркви. Сада су на реду владика Василије Качавенда и Константин, а сутра и сви остали који им се не уклапају у шему. О верујућем народу нико не мисли, а патријарх српски Иринеј, у складу са својим монашким именом, које значи Мирко, мирно дрема док руше Цркву коју му је поверио Бог преко Светог Саве. Сада нам постаје јасно зашто му је, 2002, до темеља изгорела Саборна црква у Нишу – било је то знамење шта ће бити са СПЦ кад он постане патријарх... 

Било како било, Бог је изнад нас, и његова ће бити последња. „Борба за веру“ позива православне Србе да се моле и побожно живе, и да не верују „Блицу“ ни новотарцима у СПЦ, разбијачима црквено – народног јединства.   

Интегрални текст епископа Њуејџера, "личности године" недељника "Време", може се прочитати на следећем линку: http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1091990