ГРЕШНИ МИЛОЈЕ 

СИНЕ МОЈ, НЕ ПРИСТАЈ!

          Разговор четврти¹

          Враћајући се са славе на којој су били, унук и деда заподенуше разговор.

- Деда, пре неки дан сам био у твојој радној соби да потражим оне приповетке што си ми предложио да узмем на читање. Тада сам на твом столу видео отворене новине. Почнем ја да читам тамо онај чланак у коме пише о томе како неки млађи епископи траже лустрацију конзервативних епископа који се опиру променама у цркви. Ја, деда, ништа не разумем о чему се ту ради. Прво не разумем шта то значи конзервативан епископ?

- Па видиш сине, јеси ли чуо кад бака и мама у јесен остављају зимницу или слатко да помињу неки конзерванс?

-  Јесам.

-  Па што они стављају тај конзерванс?

-  Па ваљда да би се боље сачувало. Да би се одржало. Да га не би напала буђ. Да се не би покварило.

- Тачно тако. А знаш ли да се поједине намирнице држе у конзервама?

- Знам. Например, риба, месо, сир и пуно којешта.

-  Па дабоме. А зашто се то ставља у конзерве?

-  Па да би се боље сачувало.

-  Баш тако, благо  деди. Ето само ти се казало шта значи реч конзервативан. Она потиче од појма  конзервација, одржавање, чување. Бити конзервативан значи бити чуваран.

- Па добро деда, а што је у том чланку представљено да они који су конзервативни нису баш неки?

-  Е, па видиш,синко, ђаво превари човека, па га наведе на крив пут. У ћорсокак. Он човеку потури куче под лисиче. К’о кукавица што потури своје јајце. Превари га. И он побрка лончиће. И онда не може да разазна шта је шта. И ко је ко. Када су људи погазили Закон Господњи, и почели да се ругају том Закону,  дошле су казне Божије. Сећаш ли се потопа и праведног Ноја? Тако је, благо деди, у време оно,  кад сам се ја родио у народу нашем завладало безакоње. А као казна Божија овога пута није дошао потоп, него комунизам. Онда су људи умислили да су препаметни па су  Божији Закон заменили својим ,,мудростима". Због те ,,мудрости" многе ствари се окрећу наопачке. И оне сад дубе на глави. Па ће сад конзервативан бити онај ко се противи напретку. Њиховом напретку. Тако је разбијен систем вредности. Уништена је породица. Уништени су својински односи. Најбољи научници, уметници, домаћини... су проглашени за конзервативне. За назадне. За рекцију. Избачена је веронаука из школа, а побожним људима се ругало као верски затуцаним. Краљ је протеран из своје отаџбине. Требало је да прође више од пола века па да се опасуљимо. Да укопчамо да тај ``напредак`` води у пропаст. У ћорсокак.

-  Па добро, деда, нису ти који називају старе владике конзервативцима – комунисти. И они су свештена лица.

-  Јесу, благо деди. Ал` ивер не пада далеко од кладе. Знаш како је казано: „Каква врба, наки клин“. Те и то. Није се џаба наш свети владика Николај молио да се Срби обоже, сложе и умноже. Били смо обезбожени. Били смо несложни. Преварили су нас те смо ишли  једни на друге. Срби на Србе. Тако и сад. Видиш свађе на сваком кораку. На жалост, то зло није мимоишло ни Цркву нашу. Па поједине људе, иако носе мантију, напусти благодат и они својом главом почињу да умују. А од својеглавог умовања до лудовања, само је један корак. И онда ћеш чути лудости: конзервативан епископ - у погрдном значењу. Па ко ће бити конзервативан, ако неће бити епископ,  кумим их Богом јединим? Ко ће бити чуваран (чувар вредности, чувар Предања) ако неће бити епископ? Ко ће нам сачувати ово мало соли – а то је вера наша, Предање отаца наших, ако неће епископи? Ако нам рâсплачу и ово мало соли што држи род наш на окупу – онда нас неће бити.

-  Е, сад ми, деда није јасно шта значи то кад неки млађи епископи траже лустрацију ових старијих? Тих што су конзервативни?

-  Има једна изрека која каже: „Излупета се и остаде жив“. Прво, да ти деда објасни шта значи сама реч „лустрација“. То ти је најпростије речено посипање пепелом, покајање. Чишћење од грехова. У ширем смислу то је уклањање из друштва оних који су се огрешили о закон. У нашој земљи и још неким бившим комунистичким земљама лустрација је уклањање из јавног живота бивших утицајних комуниста и њихових вођа.

- Па значи ли то да се сад неки млађи епископи боре да се уклоне неки стари који нису напредни?

- Па знаш, како, сине. Ђаво је преко змије преварио Еву, а ова Адама. Ђаво је преко среброљубља преварио Јуду, те овај издаде Христа. Ђаво је преко комуниста упропастио небројене душе људске. Ђаво је преко прелешћених и ђавоиманих људи направио хиљаде секти на Западу и увукао људе у пропаст: да одступе од праве вере, од светоотачког Предања.

Ти знаш да је било и светих људи које је ђаво гурнуо у пропаст. Али су се они духовном снагом својом, покајањем својим, уз Божију помоћ, спасли. Тако и сад. Ђаво је неким ''напредним'' епископима шапнуо у уво да су они најпаметнији, најумнији, да могу боље. Ти знаш да је ђаво у пустињи три пута покушавао и Господа да превари, обећавајући Му сва богатства овога света. Па кад је покушао Њега да превари, како онда неће покушати свакога од нас? Па и ``напредног`` епископа?

- Па значи ли то, деко, да су они који траже лустрацију конзервативних епископа под влашћу ђавола?

- Видиш сине, има једна мудра изрека изнедрена из народа која каже: чега се паметан стиди, оним се будала поноси! Тако и то. Онај што би помислио да смени ''конзервативног владику'' – требало би да се постиди. Да се покаје. Да се исповеди. Да тражи опроштај и од тог владике и од Бога. Јесте. Тако би требало да памети има. Ал` ако памети нема, ако ђавољом замком на ум падне мрак, ум се помрачи. Онда се  мисао претвори у реч. А реч чују сви. Остаје  само још један корак да се то претвори у дело и пропаст је готова.

- Баш је лепа та мисао ''Чега се паметан стиди, оним се будала поноси''.

- Па дабоме. Све што је озбиљно, то је конзервативно. Гледао си старе фотографије. И старе филмове. Видео си да је венчаница столећима бела. Наши стари су тугујући и жалећи за својим упокојенима носили рушнину црне боје. Венчани прстен је златан... То је конзервативно. Старомодно. То није ``напредно``. То није модерно...

-Баш би било ружно то сад избацити.

-Па дабоме. Сада је у тој папиној модерној цивилизацији, Свету тајну брака као озбиљну, Божијим Законом, устројену инстутуцију-почело да замењује модерно, савремено лудило које није ништа друго него ругање Закону Божијем. Они, тамо они, сада својим сулудим законима омогућују склапање брака између два мушкарца. Или између две жене. Зар та мода, тај ''савремени тренд'' није лудило,  равно ономе у Содому и Гомору. Још горе. Тако су у Содому и Гомору лудовали и пропали. Али нису сви! Није праведни Лот, синовац Аврамов. Сад је за неке конзервативно, назадно, старомодно да тамјаном окадиш сватове. Многи би се томе подсмевали. Уместо тамјана, босиока и рузмарина на неким свадбама се сватовима дели она дрога што се шмрче.

Тако и то, сине мој. Конзервативан епископ је онај епископ који чува нашу веру. Наше исконске вредности. Наше свето Предање. Ред и поредак. Братску и хришћанску љубав. Такав епископ заслужује наше поштовање. А не лустрацију како говоре безумни. Јер ти који тако говоре су рушитељи реда и поретка. Њима ништа није свето. Њима ни Литургија, која је разговор душа нашијих са Господом, није света. Они би и њу да по свом (мало)умљу осавремене, модернизују, реформишу... А то значи унаказе. Они којима је ђаво унаказио душу, они подижу руку своју на духовне оце своје. Они газе Закон Господњи. Они навлаче гнев Божији на себе. Али и на оне који иду за њима. Зато је и казано: „Не иди за непослушнима“.  И још је казано: „Проклетство је ићи за оним који чини безакоње“. Зато се чувај таквих гордељиваца. Не иди за њима, благо деди. Сменили би они владику старог да заузму његово место. Сменили би они и Патријарха нашег. Ал’ не да то Бог. Не да то народ. Они ће само на тај начин показати своје право лице. Ко у  време оно лицемери и фарисеји. Недавно сам се срео са једним младим јеромонахом (то је јеромонах Герман, брадом. Да ли и главом?) који осуђује то што народ противречи појединим епископима, који уводе новотарије у Литургију и који траже смену појединих старих епископа и Патријарха. Каже, ви сте заборавили да је епископ Црква. Реко`, па неће оче, бити баш тако. Свети оци нaс уче да је Христос глава цркве а сви остали њени уди. Па добро, каже, али епископ је слика Христова. Зато га ми беспоговорно морамо слушати као Христа. Наравно, рекох. Али под условом да он правилно управља речју Истине Божије. А то значи да он мора поштовати Устав цркве који говори да је Сабор највиши орган власти у Цркви и чије су одлуке извршне, те да се сваки епископ заклиње да ће се повињавати одлукама Сабора. Према томе: нико нема право да иде за епископом који је скренуо са пута и опучио се у безакоње, у непослушност Сабору.

- И шта би?

- Ништа. К`о она два јарца кад су се срела на брвну: ниједан не попусти.

- Па како се заврши тај ваш разговор?

- Па онако. Тужно. Иако је он млад човек, он заслужује моје поштовање, јер је у свештеничком достојанству. Ја сам њему увек, кад год сам га сретао исказивао своје поштовање које припада чину његовоме. И ја не би требало да му противречим.

- Па јеси ли му противречио?

- Па нисам могао да прећутим, да не би они људи, што беху, ту остали збуњени. Реко`, оче, било би добро (када с верницима разговарте), да заступате ставове наше Свете Цркве, наших светитеља, а не да Ваше личне ставове подижите на ниво пастирских поука. Јер, тако уносите забуну и смутњу. Тако можете истину довести у опасност.

Каже, шта тиме хоћеш да кажеш?

Реко`, хоћу да кажем да нас светитељи уче супротно од ваших тврдњи. Они нас баш уче да нипошто не смемо ићи за безаконицима. Јер, ко је у безакоњу, он је у греху. Многи светитељи нас подсећају на то. Узмите за пример, реко`, светог Кипријана Картагинског који дословце каже:``Нека народ не вара себе мишљу да може да буде слободан од греховне заразе, општећи са свештеником-грешником и својом сагласношћу доприносећи неправедном и незаконитом епископству својег предстојатеља.``

-А шта он каже на то?

-Он каже: Ја служим у складу са одлукама Сабора у мом манастиру. Једино, вели, кад одем у манастир Успење, служим по новом, јер , каже тако захтева тамошња монахиња.

-А шта му ти кажеш?

-Нисам стигао да му кажем ништа. Претече му брат Славко говорећи му: „Алал ти служење, оче! Не служиш, каже то код те монахиње по никаквом новом, него по безаконом. Јер, тад не поштујеш саборску одлуку Свето Предање, прописе о богослужбеном поретку... А то, вели, радиш јер си лицемер. Јер ти је вера никак`а. Зато што знаш да је она миљеница владике. Он ју је дов`о, каже, за собом, неђе отуд, из Баната. Турио је горе да нам помути ону светињу, у коју је, има озбиљних трагова, хтео да се сахрани свети владика Николај да га рат није одвео у туђину. Она је, каже, мобилним телефоном растерала свештенике који служе законито и тако поништила поредак чреда које је утврдио владика, односно његови сарадници. Она, каже, носи по више мобилних телефона, камеру, фото апарат, к’о да је Џемс Бонд, а не Христова невеста. То ти је та ваша најомиљенија монахиња... Уствари она је ваша шефица... Она је ваша учитељица. Њу слушате, а јок Сабор и Свете Оце. Како се брукате! Како сте се срозали! Како сте понизили своје свештеничко достојанство!“

Ето ти шта направих. Излете ми, `вако матором, те започех ову расправу. Можда сам требао то некако да избегнем. Зато се сад свако јутро и свако вече молим за овог младог јеромонаха, едаби Бог опростио и њему и мени. И жалим, што је неко бацио ово зло семе међу нас. Ал`, даће Бог да појачаном молитвом и обостраним добромислијем повратимо слогу, мир и љубав.

- Деда, мало пре си рекао да су они који дижу руку на духовне оце преварени од ђавола.

- Па ђаво, сине, то и хоће. Ђаво човека наговори: ''Ма што не спаваш још мало, што мораш баш јутрос у цркву''. Дабоме. Да те одвоји од Бога. А онда му шапне:  ''Ма што мораш да постиш, снага на уста улази?'' Дабоме. Што те се тиче што је Господ постио. Ти си важнији. Ти не мораш. Па ће: ''Што мораш да поштујеш старијег?'' Дабоме. То је конзервативно.

Е, мој синко, ти који се боре против конзервативних епископа, ратују против Закона Божијег. Они ратују против Бога.

-Како то мислиш, деко, ратују против Бога?

-Па ево да то мало заједнички анализирамо. Узми календар, благо деди. Ето га испред мењача.

- Ево га.

- Ајде сад, нађи тамо иза децембра, иза молитве Господње и Символа вере, Десет Божијих Заповести.

- Јесте. Ево их.

- Прочитај пету заповест.

- ''Поштуј оца свога и матер своју, да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи''

- Дабоме, Господ тражи да родитељи буду поштовани од своје деце. Онај који поштује оца и мајку доживеће радост од деце своје. Он ће испунити Закон Божији и призвати очев благослов, јер је казано да благослов оца учвршћује домове деце, а клетва мајчина раскопава темеље.

- Како је то лепо, али и страшно, казано.

- Па дабоме. То исто важи и за духовног оца, за духовну матер. Још је казано: сине, помози оцу своме у старости и не жалости га. Јер, каже, добро учињено оцу неће бити заборављено... И још је казано: који оставља оца свога сличан је псовачу, који гњеви матер своју проклет је од Господа. Свако то зна. Сети се приповетке „Први пут са оцем на јутрење“. Сећаш се кад је Митар пио, прокоцкао имовину... Њему Марица, жена његова, није рекла: ''Коцкарчино, бекријо, пропалицо...'' Него каза: ''Митре, брате, господару мој, шта си то наумио''. И тако спаси и своју душу, и мужевљеву душу, и децу своју, и кућу своју. Ето видиш, благо деди. То зна свака хришћанка. Свака мајка српска. Само сумашедши то не знају па дижу руку на оца свога. Или на духовног оца свога. Авај!

Читао си у дединим ``Казивањима`` кад је твоја бака грдила твоју маму и твоју тетку кад су оне нешто критиковале мене говорећи: „Слушајте добро, шта ћу да вам кажем. Ово ћу вам рећи сад, за сва времена! Никад више! Да утувите, за цео живот. У Светом писму, знате ви то добро, пише: поштуј оца свога, да ти добро буде, и да будеш благословен. Јесте ли заборавили да тамо пише: чувај заповести оца свога и привежи их за срце, јер ће те оне водити и чувати и хранити кроз цео живот! Еј, чујете ли ви!?! Имате ли уши!?! Поштујте оца, море! Није тамо казано: поштуј оца који је добар. Нити који је онаки како ти мислиш да треба да буде. Него: поштуј оца! Чу’еш ли, бре! Он је отац, ваш! Он је за вас неприкосновен! Да вас чула нисам, да једну једину прозборите против њега! Он је у праву! Јер је отац! То је очево право! То је родитељско право. То је право од Бога дато! То је Божански поредак! Са тим правом се не самоуправља. То право не можете мењати ви. То право не може мењати улица. Ни школа. Ни држава. Очево је право да говори, а ваше да претворите. Да претворите, моментално! Из истих стопа! Ако хоћете да заслужите благослов родитељски! Ако то не знате, џаба вам ваше оцене и ваше школе! Ако то не знате, узалуд сам проћердала дане и ноћи уз вас. Ништа, онда, нисам урадила... Ако то не знате, ништа не знате!“ Видиш ти то. То зна твоја бака. То зна свака бака. А њих ђаво наговори да то забораве.

-Како је важно да се поштује родитељ.

-Јесте, сине. Има једна прича о томе како је један краљ идући кроз своје краљевство видео једног вредног и задовољног човека који, у зноју лица свога, ради на њиви. Заподене краљ с њиме разговор. У томе разговору сељак каже како ће он од своје зараде користити једну трећину. Другом, вели, трећином отплаћујем дугове, а трећу трећину остављам на штедњу. Зачудивши се краљ, поче да запиткује сељака мало детаљније. А овај му каза: Све што зарадим делим са родитељима својим и са децом својом. Тако, вели, родитељима враћам дуг за оно што су ми чинили у детињству моме, а деци дајем, е да би она мени вратила кад ме изда снага и кад остарим. Видиш ти то, благо деди? Сељак зна да се поштује родитељ да би био поштован. Свако нормалан то зна.

-Добро деда, кад кажеш да то свак нормалан зна како онда деда Славко каже да има неких школованих свештеника, јеромонаха и владика који прогањају старце и старице? Траже ту њихову лустрацију и којешта. Он каже да су неке старе монахе и монахиње уцвелили. Многе су, каже, растужили. Многе су у сузе бацили.

-Па знаш како, сине. Нико није ослобођен од могућности да залута. Да га ђаво наговори на зло. Ти си читао у Прологу владике Николаја скраћена житија светитеља. Видео си и да је и неке свете људе ђаво узимао под своје, па су они чинили безакоње. Па сети се само цара Давида. Ал’ ти свети људи су успели да победе грех. Да победе ђавола. Да се покају. Да исправе свој живот. И да се тако спасу.

Ето, зато ти немој да се чудиш што деда каже да свако нормалан зна, како се треба према старима односити, а да деда Славко тврди да неки у мантијама то не знају. Јер, мантија не штити од зла сама по себи.  И онога што мантију носи ђаво може да превари. И да га наговори на зло дело. Зато ми треба, благо деди, да се молимо, да се они монаси, и свештеници, и владике који прогоне старце и старице покају па да уместо мржње завлада љубав. Уместо свађе слога. Кад у једној кући влада љубав, радост, слога – над том кућом је благослов Господњи. Кад завлада свађа и злоба, Бог дигне руке од те куће. На такву кућу дође проклетство. Тако ти је и у предузећу. И у држави. И у цркви. Свуда. Зато се труди благо деди, где год да си, да будеш мудар. Да градиш слогу. Да шириш љубав. Да миришеш добротом. А не, не дај Боже, да смрдиш на завист, на злобу, на мржњу. Зато је и казано: „Сине мој, ако би те кушали грешници не пристај“.

Знаш како је једном приликом наш предобри отац, наш патријарх Павле рекао неком нашем суграђанину: ''Мудрост ће вас сачувати да вас вуци не онемогуће, а доброта ће вас сачувати да ви не постанете вуци. Другим речима, људи треба да развијају своје умне способности, слободно што год могу више, али под условом да паралелно развијају и доброту.''

Видиш како је то прелепо казао наш Патријарх Павле? Зато, благо деди,  они који су се узвисили у школама, у положајима, а притом доброту сагубили - они су пали. За њих се треба молити. Јер су заборавили да Господ апостолима није заповедио само да буду мудри као змије него и безазлени као голубови!

- Баш је то лепо рекао партријарх Павле.

- Јесте.

- Благо теби, деко, колико пута си слушао Патријарха кад је проповедао на Литургијама у Благовештењу. Много ми је жао што ме ниси водио сваки дан кад је он тамо боравио.

- Па знаш како, Он је тамо радним данима служио веома рано. Па је мени било жао да вас тако рано будим.

- А деко, је ли истина, што каже деда Славко, да неки зли људи хоће да лустрирају и патријарха Павла?

- Ево нас, стигли смо. Хајде отвори капију.

- Хоћу, деко. А кад ћеш да ми причаш то о нашем патријарху Павлу. Ја његову сличицу држим у мојој соби.

- Причаћу ти други пут. А сличицу чувај. Даће Бог да једног дана видиш икону... Пожури, благо деди, свира неко иза нас. Да се склонимо што пре...

____________

¹ И овај разговор је вођен у јесен 2008. године Господње, у време оно кад је безакоње ушло у поједине светиње. Кад су поједини јереји газили свето Предање, одлуке Сабора, Служебник... Кад су прогањани пастири добри а унапређивани најамници којима није стало до стада... Кад су смењивани вероучитељи који су трудољубљем својим написали стотине библиографских наслова, а част указивана чанколисцима... кад су поједини архијереји љубили скуте римском папи и од њега примали златно прстење, а архијереји који су стајали на бранику вере и отачества проглашавани за конзервативце због чега се тражила њихова лустрација... Кад су прогањани покајници и добротвори, а у прочеља призивани доушници и улизице... Кад су безумни реформисали Литургију, а смерни веровали да Литургија треба да реформише нас...