Недавно је Александар Корб (Alexander Korb) на Берлинском Хумболтовом Универзитету (Humboldt-Universitat-Berlin) у Немачкој, који претендује да представља значајну наставно-научну установу у свету, одбранио тезу под насловом  "У сенци светског рата. Масовно насиље усташа над Србима, Јеврејима и Ромима".

У комисији за одбрану тезе су били професори Јерг Баберовски (Jorg Baberowski), Киран Клаус Пател (Kiran Klaus Patel) и Михаел Вилт (Michael Wildt). Теза је оцењена највишом оценом наведеног универзитета "summa cum laude". Све ово што смо навели звучи веома лепо и прихватљиво за оне који ту тезу нису прочитали па  не знају ни како је писана, ни шта казује и какви су је "стручњаци" оценили. Кандидату се не може замерити за пропусте направљене у његовој дисертацији, ни за погрешне  закључке засноване на непровереним чињеницама, али се не може опростити ментору или руководиоцу кандидата нити комисији за одбрану што нису указали на учињене пропусте.  Очигледно је да ни ментор ни чланови комисије за одбрану нису били упознати са литературом, чињеницама, сведочењима жртава итд., већ су веома површно, намерно или ненамерно прихватили тезу кандидата Корба.

Кандидат Корб у својој дисертацији тврди да се у Независној држави Хрватској од 1941. до 1945. године није догодио геноцид над Србима и да Римокатоличка "црква" и држава Ватикан "нису играли никакву битну улогу у злочинима над Србима". "Покатоличење Срба је имало искључиво секуларни карактер". Кандидат Корб има право на сопствено мишљење, које се разликује од онога што је стварно доказано бројним чињеницама, уколико успе да докаже да његове тврдње имају подлогу у неким новим налазима који побијају изјаве сведока злочина, исказе преживелих жртава, стручне и научне студије, објављене књиге и сл. Нажалост, овај Берлински или Хумболтов доктор наука то није учинио.  Пре свега није проучио доступну литературу, већ је узео у обзир само оно што се њему свиђало и што му је било потребно да  поткрепи своје мишљење. Дужност је сваког докторанта да се критички осврне и на оне радове других аутора који имају супротно мишљење. Корб у својој дисертацији није изнео неке нове чињенице, које би могле да побију све оно што је у свету науке добро познато. Да је хтео, или да је знао, а ментор му на то није указао, могао је да проучи Зборнике радова са пет међународних конференција о Јасеновцу који су објављени на енглеском језику и који се налазе у свим значајним библиотекама у свету, као и на сајту Међународне комисије за истину о Јасеновцу. Ни Корб, ни комисија за оцену његове тезе нису то ни поменули.

Тврдња Корба да Римокатоличка "црква", њен клер, католички активисти и верници нису играли никакву улогу у геноциду над  Србима не само да није тачна, већ је и злонамерна. Немачки и Италијански обавештајци као и налази Међународне комисије за истину о Јасеновцу у којој нема представника ни из Србије ни из Хрватске, управо говоре да је преко 1400 римокатоличких свештеника, углавном фрањевачког реда, у Независној држави Хрватској лично клало, убијало, мучило и силовало православне Србе. Поједини римокатолички свештеници су уживали да пију крв закланих Срба, посебно мале деце. У својим дневницима који су ухваћени по свршетку рата и у писмима које су писали министрима хрватске владе бележили су које су жене и девојке или девојчице силовали, где су их силовали, наводили су имена оних који су то чинили и записивали су места на којима су те жртве после убијене. Римокатолички свештеници су на својим мисама подстрекавали Хрвате да убијају и пљачкају Србе. Познато је да су насилно и под претњама преводили православне Србе у римокатоличку веру. Часне сестре  су се посебно истицале у убијању мале деце, изгладњавању, мучењу, а Хрватска је била једина земља на свету која је имала концентрационе логоре за малу децу. У истребљењу, односно геноциду против Срба су учествовале и разне католичке организације попут крижара и других католичких активиста. Таква Хрватска је проглашена за  "Civitas Dei". Корб је морао да у својој дисертацији покаже и докаже да све ово што је свима познато није тачно.

Далеко би нас одвело да опишемо све пропусте које је Корб учинио и све недоказане тврдње које је навео. Селективно је узео у обзир само оно из литературе што је њему одговарало. Иначе, написао је своју дисертацију веома лепим и прихватљивим језиком. Задатак његовог ментора и комисије универзитета за одбрану тезе је био, да уколико себе сматрају за озбиљне научне раднике и универзитетске наставнике, да укажу на све грешке и пропусте и на погрешна тумачења и закључке кандидата и да не дозволе да таква дисертација икада добије потврду на Хумболтовом универзитету.

Стиче се утисак да је Корб имао задатак, а да је то комиија за одбрану потврдила, да заштити Римокатоличку "цркву" и Ватикан, њен клер и активисте и да их одбрани од злочина за које је доказано да су их починили, и да прикаже да нису криви за геноцид који су починили римокатолици Хрвати против Срба у Независној држави Хрватској. Произлази да је ова Корабова дисертација обичан политички памфлет који је Хумболтов универзитет у Берлину спустио на ниво петпарачке штампе и медија. Постоји могућност да је оваква теза, и њена одбрана у Берлину наручена од стране Римокатоличке "цркве" или неонацистичких организација у Хрватској. Није немогуће да у Европској унији постоји тежња да се држава Хрватска ослободи тешке љаге због извршеног геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у току II светског рата пре него што постане чланица Европске уније. Одбрана овакве дисертације на престижном немачком универзитету свакако представља покушај да се извитопери и нетачно прикаже утицај и улога Римокатоличке "цркве" и њеног свештенства и активиста у злочинима почињеним против православних Срба, Јевреја и Рома у Независној држави Хрватској.

Једна установа која носи име чувеног научника Хумболта није смела себи да дозволи толико крњење сопственог угледа. У свету се већ појављују коментари на овај фијаско Хумболтовог универзитета и Корбове докторске тезе. Довољно је да наведемо само један од тих коментара који се недовно појавио под насловом: PARADIGMENWECHSEL IN DER DEUTSCHEN GESSMICHTSWISCHAFT; IM KROATISCHEN STAAT 1941-1945 FAND KEIN GENOZIN AN DEN SERBEN STATT  (В.Умељић).

Професор др Србољуб Живановић, Директор Европског института за проучавање древних Словена у Лондону и Председник Међународне комисије за истину о Јасеновцу