„Лаж је увек сложена, извештачена и многоречива“
(Лав Толстој)

Док слушам изјаве разних наших анационалних „модерниста“ – запитам се ко је овде луд? Да ли они мисле да смо то ми, огромна већина грађана Србије, којима је наша држава битнија од „права“ геј популације у Зимбабвеу, сагледавања историје употребе зеленог чаја па и еколошких проблема у Гвателмали? Или пак нешто није уреду са тим нашим рецитаторима мондијалистичких бајки?

У последњем случају одговор је потврдан ако они стварно верују причама глобалних моћника, који широм света шаљу тенкове и бомбардере како би од слабијих од себе исцедили разне врсте профита за своје државе, док другима поручују да је „национални интерес“ изашао из моде. Ипак, сумњам да је тако. Пре ми се чини да се ради о планском лобирању у корист глобалних моћника, и то на рачун сопствене државе и нације.

ВУЛЕТИЋЕВА ПОСЛА

Свега реченог (по ко зна који пут) сетио сам се док сам слушао социолога Владимира Вулетића, који је, у духу горе наведених Толстојевих речи, јуче у емисији „Кажипрст“ – пошто Београд у уторак није прихватио да баш безусловно капитулира – нашу јавност подсетио да се Србија од осамдесетих година протеклог века бави проблемом шта су њене границе, а не види шта су питања 21. века.

Значи Србија је, по њему, остала „заробљена“ у прошлости па још није потпуно дигла руке од свог територијалног интегритета. Просто је надреално да се неко усуди да тако нешто каже!

Па чиме да се бавимо када нам отимају део територије и спремају се да са тим послом наставе и „после Косова“? Да ли би било  нормално да по цео дан причамо о угроженим врстама птица и равнодушно посматрамо растакање па и укидање сопствене државе? Опште познато је да су елементи сваке државе: територија, становништво и власт. Територију нам отимају, народ нам изумире док страни фактори настоје да нам одређују ко ће бити наши властодршци. Док се то дешава, ми би требало да се посветимо екологији, правима сексуалних мањина и сличним питањима. Баш лепо!

Вулетић и њему слични објашњавају нам да не видимо шта су проблеми савременог друштва, пошто се и даље бавимо питањима 19. и 20. века, међу којима је и питање Косова. Можда би му ја и поверовао да то озбиљно мисли а не да нас замајава, када би којим случајем Французи одустали од политике прошлости према Корзици и понудили њеним становницима да сами одлуче о својој државној судбини, или када би Американци преиспитали своју деветанестовековну отмицу Тексаса и Калифорније од Мексика.

Но, свако ко хоће да гледа и размишља, лако уочава да се сви велики светски грабљивци и даље руководе суровим правилима игре као и у прошлости. Она су тек површински камуфлирана, али се суштински ништа није променило. Јачи и даље брутално тлачи!

Додуше, постоји једна значајна разлика. Сада велики насилници, директно и преко својих лобиста у земљама које су њихове жртве, тамошње становника убеђују да се својевољно, због отварања „бољих перспектива“, препусте черечењу! У том светлу треба схватити и Вулетићеве речи.

Оно што нам разни Вулетићи сада поручују – укључујући и плашење Срба неким новим погромом остатака нашег „кланог али недокланог“ народа на КиМ-у, налик ономе из 2004. године – само служи томе да наше снаге буду паралисане. Циљ је да нам свест буде толико препарирана да поверујемо у ружичасте глобалне бајке ма колико оне одударале од суморне реалности коју видимо сопственим очима.

А ако и то није довољно, онда треба да будемо смртно уплашени „међународном изолацијом“, некаквом „Олујом 2“ усмереном против наших сународника у јужној покрајини, неким наводним новим руским тоталитаризмом или енергетском уценом од стране Москве … Друга страна те медаље је застршивање наших владајућих структура да ће им западни самозвани господари света, уз помоћ својих овдашњих медија, НВО, политичких експонената – уништити каријере.

НАКАРАДНЕ ЕВРОАТЛАНТСКЕ „ВРЕДНОСТИ“

Причају нам којешта како би се сломили и дали Косово. А онда ће евроатлантисти, у духу колонијалне политике 19. века, наставити да нас комадају док нам њихови пријатељи буду причали неке нове приче о вредностима и проблемима 21. века.

И још нешто. Док се ради у прилог комадања наше државе, у све се уплићу патетичне приче о болесној деци којој држава не помаже да се излече. То је страшно и треба се борити против тога. Но, упитајмо се, ко гура у беду и болест децу Србије и других сиромашних земаља? Ко занемарује чак и децу сопствених „прогресивних“ земаља ако она не припадају повлашћеним слојевима?

Одговор је кратак: евроатлантска транснационална елита која широм света промовише вулгарно-либерални материјализам као највећу вредност. У питању су вукови за коју су сва деца овог света ван њиховог социјалног круга обичан плен. Изгледа да је Вулетић то превидео!

Борба за бољи свет пре света подразумева отпор саможивим мондијалистичким силницима. Прихватање њиховог покровитељства је, супротно томе, увод у нови стадијум пакла. Немар државе према тешко болесној деци, само је природна последица система вредности који нам глобални вукови намећу. А Косово – време је да и њега сагледамо у ширем контексту – представља симбол отпора накарадном систему вредности у коме нема места низашта друго осим за интересе мондијалистичке „елите“ и њених локалних експонената.

„Косовски завет“ се огледа у спремности на такав целовити отпор а не само на одбрану територијалног интегритета државе. Он је од огромног значаја али не смемо да заборавимо ни идентитет, социјалну правду, хуманост …

То је шира слика ствари, али цела њена конструкција почива  на „косовском стубу“. Србија која дигне руке од Косова и Метохије, одрекла би се себе и своје деце а не само поменутог дела територије. Неће после тога болесну децу лечити ни колико сада, ако то није у интересу мултинационалних компанија у чију најобичнију колонију евроатлантисти покушавају да нас претворе. Лоше нам је и сада када смо њихов протекторат а како би нам тек било ако прихватајући „косовски ултиматум“ допустимо и тотални унутрашњи, системски наставак даљег тока колонијалне трансформације.

СТРАТЕГИЈА К-1 ПЛУС

Свега тога морамо да будемо свесни, поготово ових дана, када нам разни душебрижници интензивно поручују да треба да се одрекнемо Косова и Метохије да би нам било боље. У то може да поверује само неко ко је луд, наиван или врло глуп. Остали који такву причу прихвате или је другима преносе, то чине из тоталног егоизма! Јер, да и то не заборавим, они што као Вулетић сада говоре да је одбрана Косова некакав небитни анахронизам, вероватно су део продужене кампање К-1.

Да се подсетимо, то је кампања осмишљена од стране САД и финансирања преко њених структура,  спровођена у Србији 2007-8. године. У њој су учествовале јавне личности које су се сложиле да раде за интересе Вашингтона а науштрб сопствене државе. Циљ је био да ти људи – као „добронамерно“, посматрајући ствар из „перспективе“ онога што је „добро за нашу будућност“ – поруче српској јавности да „због себе“ треба да дигнемо руке од Косова.

Као свет иде у будућност а „српски пас“ (са „свешћу из 19. века“), лаје због Косова. Да тако и убудуће Срби не би реметили спокој евроатлантских окупатора, они су нам, уз „Ахтисари плус“ (или можда „Ахтисари минус“), наменили и „К-1 плус“

Није него! Гледају нас у очи и убеђују да је за нас корисно да учествујемо у сопственом уништавању. У предстојећим данима чега нас права поплава таквих јавних наступа евроатлантских лобиста против интереса сопствене државе и нације. Имају задатак да помогну да се наша власт и јавност приклоне безусловној капитулацији до наредног уторка. Због награде која следи ако га обаве, даће све од себе да науде својој нацији!

Извор: Видовдан