header image
НАСЛОВНА СТРАНА
В. Димитријевић: Владика Николај, обновитељ Жиче и Жичке епархије Штампај Е-пошта
петак, 19 април 2013

 Како је дошао у Епархију жичку, још 1935. године,  Владика Николај је подигао нову цркву Светог Саве у продужетку нове народне трпезарије. Живопис у цркви и трпезарији радио је руски емигрант,руски племић Јован Мајендорф.Владика је подигао и нови  владичански, а затим и монашки конак, у чијем приземљу је била жичка мисионарска штампарија, којом је руководио др Радоје Арсовић, потоњи монах Јаков.

Владика је уређивао и  старо монашко гробље, према Ибру, где је подигао црквицу.Подигао је и ново гробље, преко пута манастира, са капелом где се стално служило за упокојене.Он се трудио и да уради рибњак, агијазму, споменик патријарху Варнави, спомен Српској Шајкачи, као и цркву Светог Јована Крститеља над улазном капијом. Новинар „Политике“, Каличанин, који је редовно извештавао из Жиче, јављао је да је „циљ да се у Жичи створи дванаест олтара како би се могло служити даноноћно богослужење,што ће истовремено симболизирати дванаест Христових апостола. На овај начин постићи ће се да у Жичи ниједан минут неће бити, а да се на некоме од ових дванаест олатара не служи служба Божја“.Подигао је Николај и библиотеку у коју је сместио сва издања Геце Кона, која му је овај поклонио, као и своју колекцију књига из младости   - преко пет хиљада наслова (све је изгорело кад су Немци бомбардовали Жичу).  Намеравао је Владика и да подигне националну галерију, која би била испуњена сликама из историје Срба.

 

Свети Николај Жички је у манастир увео светогорски типик, и у Жичи је стално био понеко од светогорских монаха, попут оца Рафаила, старца Онуфрија, старца Мине. Најдуже је у Жичи боравио отац Евстатије из Хиландара, који је у манастиру био до 1941, а затим прешао у Преображење. У Жичи се устајало око пола три, а у петнаест до три ударало се у клепало и почињала је полуноћница. У три сата је почињало јутрење са катизмама,канонима и читањем свих часова, а у продужетку је била Света Литургија. Све је трајало око три и по до четири часа.Духовни живот у овој светој обитељи био је на највишем нивоу.

 

 

Свети Владика Николај у манстиру Жичи

 

То  је уочила и Исидора Секулић, која је о Николају тих година писала:”На Господину  Николају, и на његову раду, види се вокација јасно и читко,као што се јасно и читко види купола његове Жиче; као што ће се ускоро јасно видети и чути жички звоник и његово брујање;као што, на начин кресница, блиставо испламсавају у клисури Овчар-Каблара, са обе стране Мораве, дивне старе обитељи, које се опет понављају и оживљују, да их опет буде дванаест на броју. Вокација, то је посебан дар од Бога, и од народног определења. Задатак по вокацији испуњава се, дакле, и тешко и са заносом:некада у напору робовском, некада у срећи радосника који види да настаје нешто што други људи не виде./.../Он ( Николај, нап. аут. )нема пјатиљетку; нема у сваком џепу нацртан план и нанизан рачун; нема велику касу пуну новаца. Господин Николај је духовни неимар: иде за вокацијом;сарадници су му безимени прости људи, у већем броју од именованих и знаних, јер је у простих већа радост од давања./.../Прође човек доста манастира, и види да је само Жича изузетак./.../Жича, уосталом, има своје оправдање. Она је изузетк међу манастирима.Она стоји „у свету“, на раскршћу друмова.По положају и традицији,          она треба да постане врста Светосавска институције,једно организаторно,чак и административно средиште за једну пространу област манастира и насеља,а у и извесном смислу и за цео српски народ./.../Манастири би морали бринути како да се народ проведе кроз искушења на другу обалу живота/.../Да ли  манастир као Жича, са свима својим ликовима,од олтара до штампарије,може бити посредник за неки савез између Цркве и Државе и Народа? посредник за ону политичку енергију коју је нашао Свети Сава, и која се састоји у јединству народа око једне вредности од онога света?/.../Господин Николај труди се да опаше народ једним мистичним зидом од самих манастира. Од сићушног Јовања,стиснутог између стене Каблара и валовите Мораве, преко Жиче, преко Савине Студенице, па даље и зракасто у свим правцима Српства, док се опет не вратимо у Шумадију...Тај зид ће, и може и мора,боље одолевати напастима сваке врсте него „непробојни“ зидови тврђава, кула, стражара, тамница“.

 

У Жичу су, са свих страна, хитали да се поклоне Срби и Србкиње. Владика Николај се трудио да поклоништво уреди у складу са захтевима побожности. Тако је у „Мисионару“ 1939. објавио упутство како изводити ђачке екскурзије, у коме је нагласио да посета монашкој обитељи није обичан излет, и да они који долазе нису туристи него поклоници који не треба да само засићују“радознале очи“, него да хране и богате своје душе. Кад ђаци дођу у задужбине својих предака, они ту треба да се обраћају Богу и целивају светиње, као и сав побожни народ, молећи се за живе, упокојене, краља и народ, наставнике и добротворе. Од њих се очекује да посте кад се у манастиру пости, и не траже мрсну храну, да праве метаније пре но што целивају мошти, да у храму певају црквене,  а ван храма духовне и родољубиве песме. Сви треба да моле за благослов, а болешљиви да им се читају молитве за здравље. Они манастирима ништа не треба да плаћају преноћиште и храну, али треба да, у складу са обичајима старих, однесу у манастир бар тамјан, уље или свеће од воска, а ко жели да се на његовом хлебу и вину служи Литургија, да понесе просфору и вино.Ко преноћи у манстиру, треба да учествује на богослужењу. Сви би требало да знају понеку молитву или химну Светом Сави, а ко зна словенски, нека приђе певници да пева... 

 

Манстир Жича данас

 

 

Из Жиче је Николај дејствовао широм Епархије, свуда обнављајући, подижући, украшавајући. Обновио је манастир Стјеник под Јелицом, у коме се налажаху мошти Светог Јована Стјеничког, као и цркву Јежевицу, задужбину бана Милутина.Обновио је манастир Велуће у Жупи Александровачкој, као и манастир Стрмац, а и Клисуру код Ариља. Велика мисао му је била духовна обнова Љубостиње. Краљица Марија, удовица краља Александра, мислила је да се повуче у Љубостињу и замонаши, кад краљ Петар достигне пунолетство, у чему би се угледала на Свету Евгенију, царицу Милицу. Са њом би у монаштво пошле и неке друге угледне Српкиње, међу којима се помињала и Исидора Секулић.Љубостиња је требало да постане школа за девојке које се спремају за монаштво.

 

Подизао је дечија хранилишта у Чачку, Краљеву, Горњем Милановцу, Крагујевцу. О хранилишту у Чачку Друштво православних жена „Царица Милица“ писало је Бану Дринске бановине у Сарајеву:“У нашем граду Чачку постоји велики број сиромашних занатлија и радника.Да би исхранили себе и своју ситну децу,отац и мајка су запослени по фабрикама, радионицама и другим пословима.И док они по цео дан проводе на раду, дотле су њихова деца остављена сама себи и улици.Ову стварност у нашем граду Чачку запазио је Његово Преосвештенство Епископ Жички Господин Николај,те је својим личним материјалним средствима отворио Дечије хранилиште у Чачку,да би се ова сирота деца склонила са улице и имала где провести оно време, које њихови родитељи проводе на раду“.

 

У Краљеву је Владика Николај подигао Дом за изнемогле старце и старице. Милосрђе Николајево ушло је и у песму, коју су му певали кад је освештавао хранилиште у Крагујевцу:“Но Бог мили Вас к нама упути,/Да Ви наше ублажите јаде,/Ви зидате куће сиротама,/Вама двори на небу се граде.//На све стране Вама благодаре,/Из домова наша деца мила,/Из Краљева, Битоља и Чачка,/ Што су некад незбринута била“.

 

Обновивши Епархију жичку, Свети Николај Србски постао је ваистину наследник Светог Саве, и зато, како рече авва Јустин, највећи Србин после Светог Саве.

Последњи пут ажурирано ( петак, 19 април 2013 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 24 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.