Misa za krvoloka EUstaša У сред Загреба, у близини срца Исусовог у Палмотићевој улици, поводом дана Ендехазије, одржана је миса задушница за усташког злочинца Анту Павелића. Мису су служили исусовци Вјекослав Ласић и Станислав Кос. Миса за Павелића, служена је у многим градовима и местима диљем лијепе им плаве државе, с тисућљетном културом.
У Сплиту у цркви Светог Јосипа на Мертојаку, чуле су се хисторијске речи: „Павелић је био истински борац за Хрватску, а Јасеновац болница“. То је изјавио извесни Марко Скејо из ХЧСП-еа и додао „... да је Павeлић позитивна повјесна личност“. Градишка, Јасеновац су логори, обратио му се један новинар. „Какви логори“, каже Скејо. „Причао сам са Шакићем у затвору (то је онај усташки злочинац и његова жена, који су били господари живота и смрти у Јаеновцу, прим. ККС). Јасеновац је био болница у којој је шест тисућа умрло од тифуса и других болести, само 700 их је стријељано, то су све били људи који су радили против хрватске државе“, исправио је новинара Скејо. Након мисе, усташко оргијање је настављено у Томпсоновим (да подсетим заборавне Србе, то је онај што пева: „Ој усташе браћо мила, дубока је рјека Дрина, Дрину ћемо прегазити и Србију запалити“) дернецима у Чавоглавама. Капа звана усташица, била је обавезна на глави. Носи је и тренер „Хајдука“ Хрвоје Малеша. Невероватно је, кажу неки, да Павелић има заљубљенике у Сплиту, с обзириом на то да је у време ендехазије био омрзнут, јер је историјски познато да се одрекао Далмације, Сплита, острва, које је уступио Италијанима. Ти који наводе да је то „невероватно“, заборављају да су, након 1946. године, Далмацију, посебно Сплит, населили усташе и њихови потомци из Херцеговине. С обзиром на то да ће Србија 3000. године ући у ЕУ, како је изјавио један угледни пријатељ српског народа (све оне који не дозвољавају улазак Србије у ЕУ, сматрам нашим пријатељима), српски медији (Србија), здушно помажу Хрватску да уђе у ЕУ (несрећни и унесрећени министар Мркић, био је, превремено положајник у Хрватској, грли се љуби са свима, Јосиповић га хвали, не схвата зашто то раде вође у Хрватској). У тој завереничкој игри, са катастрофалним последицама, када су Хрвати у питању, главну улогу игра Ватикан, папа, односно РКЦ. Сећам се у доба социјализма да смо шапутали да је огромна разлика измећу комуниста (атеиста) од православних родитеља и комуниста (атеста) од католичких родитеља. Њих мајке задоје злом и мржњом према свему што није хрватско, док су још на мами, а католицизам до краја живота. Након избора новог папе Бергоглија, Хрватска ће још више бити миљеница Ватикана. „Хрватски народ и Католичка црква немају покајања. Папа је два пута похађао Крватску, али није био у Јасеновцу. Познато је да чак Империја зла води велики дугогодишњи спор против Ватиканске банке, где им се ставља на одговорност да су злато Јасеновачких жртава и Павелићеву архиву пребацили у Ватикан. Њихов грех је велики. Такође, познато је да су ликвидирали и католичке свештенике који нису хтели да служе Te deum Павелићу. Хрвати су постали народ без покајања, а младим људима није скинуто оптерећење Јасеновца“, сведоче савременици. Falični Hrvati i papini Srbi Ако су Хрватска и хрватски народ фалични, онда су Србија и српски народ чудо невиђено. Србија, ту хрватску демократију и ововременску „љубав“ према Србима, иначе вековно преварантско понашање Хрвата (сада због ЕУ), насловљавала је великим словима у листовима, а на РТВ кналима, ТВ дневницима, то су ударне вести, саопштене нама и целом свету. Те вести су важније од извештаја о Космету и мудрим преговарачким потезима наших вођа. Србија је на нaјбoљи начин промовисала и помогла, промовише и помаже Хрватској да уће у ЕУ. Српски новинарчићи, водитељи, неки политичари, узвикују: „Свака част комшије“ (опште лудило). Врхунац лудила је да је прекинута настава у школама због ногометања Србија-Хрватска. Ко је дао право директорима школа да то раде. Затекао сам се испред гимназије „Бранко Радичевић“ у Сремским Карловцима у 18 сати и 10 минута. Та беда од фудбала је већ била почела. Гимназијалци у групама, пуше и чекају родитеље или аутобусе да их одвезу кућама. Многи и нису знали да се утакмица између љутих ривала тога дана игра. И ето, Парламент те земље чуда невиђеног, прекиде заседање због утакмице. Велики борац да истина изађе на видело да се Срби опамете, покојни др Булајић је говорио: „Да ли је српско друштво, после деценија неправди и понижења у 20.веку, пропагандом и политиком Америке и ЕУ проглашено кривцем за растурање Југославије и ратове на њеном тлу, изазваши србофобију светских размера, спремно на духовни и морални препород? Хоћемо ли и 21. век провести као таоци и под уценама спољних фактора, или смо на путу да се поново конституишемо као историјски самосвесна нација, која је критична према свим својим грешкама и заборавом у историјским догађањима последњих шест деценија“. Тужни министар Мркић саопштва радосну вест „да Ватикан неће признати независност Косова и да није искључено да неке земље, које су признале Косово повуку ту своју одлуку“. Шта зна тај несрећник ко је нови шеф државе Ватикан, језуита Хорхе Марио Бергоглио (ово је једино исправно изговарање његовог имена - Jorge Mario Bergoglio). Доћи ће време да ће све Србе болети глава од Бергоглиа (православци су се много одушевили и залетели, посебно Васељенски патријарх Вартоломеј, велики Бајденов пријатељ) - пројектованог папе, ако нас не спаси „дуго ћаскање“, „дуги разговор“ Председника Србије са њим (нови папа је све госте, који су дошли да га поздраве, како сведочи „хисторијска личност“ Мркић, оставио да дуго чекају у реду када је угледао Николића, од кога му се крв у жилама следила). Иначе, Мркић је наставио да се игра и опонаша Јеремића, да се игра са Србијом и свима нама. Тако дезинформише унесрећене Србе, како су неке земље „поништиле одлуку о признању Косова, те да ће многе друге повући“. Које су то земље? Мркић је („како се Срби не би досетили“ због сусрета и здрављења са Председником) рекао да је „премијер Косова Хашим Тачи (који ових дана поручује Србима „... можда ћемо вам нешто дати“, прим. ККС) присуствовао устоличењу папа Фрања (Мика, Пера), да је био у Ватикану угошћен као и сви други гости и да се то може објаснити самом природом догађаја, општим хришћанским порукама“ („општим хришћанским порукама“,уместо коментара, понавићу, као рефрен у музици - лудило, чисто лудило). Према његовим речима, „Србија спроводи свакодневне активности за спречавање признавања Косова, а на томе непрестано ради читава једна структура дипломатског механизма“. Која "структура" који "механизам"? Треба бити генијалан и спојити ове две речи „структуру и механизам“ (све ме ово подсећа на изјаву нашег бившег учитеља и вође Бориса Тадића, када је давно рекао, а Срби су заборавили, „Србија има довољно демократског капацитета да се суочи са политичком реалношћу на Косову“; каква видовитост, садашњи владари су показали да имају „довољно демократског капацитета“ да се одрекну Космета). Он нема моћ да врати амбасадорку из Аустралије, већ му је јавила да неће да напусти амбасадаорско мјесто и да неће да се врати. Ако су му "структура" дипломати страни држављани, а јесу, о чему овај несрећни човјек прича, који је морао поднети оставку након три дана министровања, када је изјавио „да се неће ништа мењати у дипломатском саставу (антисрпске, прим. ККС) дипломатије, као ни спољна политика“. Многи Срби су постали папини посланици. Удружења Мaлтешки витезови, који су под окриљем Језуита (давно основани као свети ратници), дакле српског (читај Николићевог и Мркићевог) пријатеља Бeргоглиа, ничу као печурке по Србији. Прошле године у септембру, одржан је међународни скуп удружења Mалатешки витезови у сред срца Шумадије у Аранђеловцу. Неки „православци“ заговарају уједињење цркава под капом Ватикана, долазак папе у Ниш, а Ватиканска банка „хара“ по Србији. Војводина ће по доласку Бергоглиа још више бити на удару клеро-фашистичких структура. Argentinski i globalni tango smrti Наведена су нека запажања само у контексту избора новог папе, који је у конклави добио више гласова од Рацингера 2005. Да папа буде Бергоглио, одлучила је Империја, односно кардинали из империје и језуити. То је суштинска чињеница, а све друге приче су декорација, у шта спадају и моја запажања. Та одлука ће донети несагледиве последице по свеколико човечанство (већ је почео да покрштава Русе, Турке и др). Срео сам се два-три пута са Бергоглем на пријемима у Буенос Аиресу, посебно на оним које је давао председник Менем, или папски нунциј (лат. nuntius), на миси поводом значајних црквених празника. У то време (1991.) у једном парку, Срби, односно Српска црквена општина, градила је прву српску цркву (до тада су одлазили у прелепе цркве и манстир које су изградили Руси, тзв Бели, који су побегли у време Октобарске револуције; у Аргентину се населио и велики број Јевреја из Руссије и др. земаља; иначе у Аргентини има више од 250 000 Јевреја; тада су држали 65 посто капитала у својим рукама). Хрвати и Словенци су покренули акцију, а Министрство урбанизма прихватило (некога су потплатили) да се цркву и конак, при крају градње, поруши (црква је реплика мале краљевске цркве, која се налази у манастиру Студеница). Написао сам писмо председнику Менему, у коме сам посебно нагласио да се према Уставу Аргентине не могу рушити светиње. На разговор ме је позвао његов шеф Кабинета (пре разговаора сазнао сам да је изванредно образован и да је члан Опус Деи, што није било случајно да је шеф Кабинета; Менем је био муслиман, прешао је у католичанство да би могао бити председник Аргентине; иначе цела његова породица, родбина у провинцији Риоха, остали су верни исламу). Обавестио ме је да је донесена одлука да се поништи решење Министарства урбанизма о рушењу цркве. Захвалио сам се и у писаној форми. Касније на једном пријему (разговара се у групама) стајали су шеф кабинета Менема, папски нунције и Бергоглио. Пришао сам да их поздравим и да се још једном захвалим шефу Кабинета (код папског нунциа сам раније био два пута, с обзиром на то да је папски нунције у католичким земљама доајен Дипоматског кора, затражио сам помоћ због савкодневних претњи, напада на Амбасаду СРЈ - Хрвата и Словенаца, односно усташа и белогардејаца). Папски нунције је питао, какво је стање у Југославији. Бергоглио није реч проговорио. Председник Аргентине Карлос Менем је тих година продавао оружје Хрватској (седам испорука,), а послао је и 100 људи жаба у Лору (још му се суди). Бергоглио је често са Менемом (суботама) одлазио у усташки клуб (иначе је навијач фудбалског тима који има надимак „Светитељи“). Након одигране утакмице, усташки стожерник Ројница и др., давали су свечани ручак. О тим сусретима редовно су извештавали десничарски листови, уз хвалоспеве Ројнице, Петрича, Блажековић и др. Нормално је да је и Бергоглио био упознат са продајом оружја. Благословили су и испратили батољон од 1000 војника и официра, који је био годину дана у Славонији. Није случајно да се Аргентина прва понудила УН да пошаље батаљон. Свима сам издао визе, осим војницима и официрима (Аргентинцима) хрватског подријетла (26). Међутим, они су ушли преко неке друге границе и придржили се батаљону. Нису се вратили, остали су да се боре у Хрватској, како је јавно саопштио, након повратка, пуковник - командант батаљона ( о улози усташа у Аргентини, Павелићу, записницима са састанака ХОП, које је водио Павелић, сукобима са умереном струјом, коју су заступали усташе Старчевић, Јелић, о помоћи католичких свештеника усташама, састанцима Павелића и М. Стојадиновића, другом приликом). Разни европски и латиноамерчки листови, писали су (након избора), да је Бергоглио подржаво војну хунту и Виделу (иако је у дбокој старости и тешко болестан, Видели је прошле године продужена затворска казна; све амбасаде у Буенос Аиресу имају девет великих томова белих књига у којима су наведена имена и др. подаци о 36 000 убијених; сахрањени су у делу Буенос Аиреса где су тениска игралишта). Оптужују га да чак није помогао неким католичким свештеницима који су се супроставили хунти, који су затворени, нестали (иначе, постоје статистички подаци да је у ЛА убијено више од 6000 католичких свештеника, који су симпатисали, помагали монтањеросе и тупамаросе – герилу). На то га опомиње адвокат за људска права Мириам Бергман, која каже да су одреди смрти убили и неке његове језуите. Госпођица Брегман сведочи „да су црквени лидери знали шта се дешава у прљавом рату, али су подржали режим. Диктатура није могла да се сурово понаша без Бергоглијеве и др. свештеника, кључне подршке", тврди Бергманова. Посебно га оптужују да се није заложио за несталу децу, чије је мајке хунта побила. Предсдник удружења „Бебе са трга Мајо“, Естела Карлото каже да се тога Бергоглио „никда неће спасити, не може се оправдати, људи знају ко је, то је реалност, а ту реалност никада неће зауставити да стигне у јавност“. Da ne zna levica što radi desnica Све што је иоле лева орјентација, Бергоглио је био противник. Оштро се супроставио председнику Аргентине, Кристини Елизабет Фернандез де Киршнер, рекавши да је Аргентина „оболела од демагогије, корупције“. Јавно се заложио да се поново „успостави ауторитарност“.Оптужби има толико да их је немогуће све набројати, посебно како је дошло на конклави до избора Бергоглиа, о коме нико није сањао да ће бити папа, с обзиром на два главна кандидата, Италијана и Бразилца. Његове присталице, међутим сведоче „да је себе довео у велику опасност због покушаја да обузда свирепа убиства у време диктатуре војне хунте, са Виделом на челу“. Посебно га бране и подржавају италијански медији у којима су забележене изјаве портпарола Ватикана Ломбардија, који је рекао „да се ради о прљавој кампањи против папе Франциска, никда није био оптужен, ово је напад на целу РКЦ“ и др. Интереантно је да се на на ТВ Би Би Си појавио активиста за људска права и добитник Нобелове награде за мир Адолфо Перез Ескивел, који је категорички одбацио оптужбе против Бергоглиа: "Било је епископа који су били саучесници у диктатури у Аргентини, али Бергоглио не", рекао је он. Такође, Би Би Си наводи да је избор новог поглавата РКЦ из Аргентине, изазвао „шегачење“ међу корисницима друштвених мрежа у Бразилу и Аргентини. Чак се предсеник Бразила, Дилма Вана Русеф (Русев) нашлила у сред Ватикан (након што је очекивала да ће надбискуп Сао Паола, Шерер бити папа и што је избор Аргентинца велико изненађење): „Ви имате папу, Аргентина заслужује честитке, али ми у Бразилу кажемо да, уколико је папа Аргентинац, онда је Бог Бразилац“. Ипак су се Бразилци, становници највеће католичке земље на свету, осетили мање важним у односу на Аргентинце, посебно што између те две велике земље постоји поприлично ривалство у свим областима. На крају треба рећи да су Хрвати посебно одушевљени избором Бергоглиа. Написи у њиховим листовима су хвалоспеви, односно оде. Један списатељ написа: „.. mora se izreći i vrlo važna činjenica da je sljedećih dana papa Franjo svojom jednostavnošću i poniznošću počeo osvajati cijeli svijet i ljudi su ga počeli doživljavati kao onoga koji čini prisutnim živoga Krista koji je toliko potreban ovome svijetu i današnjem čovjeku“. С обзиром на то треба очекивати (а и сам нови папа је позвао на јединство, реорганизацију и неко друго понашање РКЦ) да ће наш западни сусед пружити још веће пипке по Србији, посебно у Војводини. Католичка вера није вера, она је занимање. Вековаима су иза себе остављали крвави траг у покрштавању. О томе сведоче многе књиге, студије, записи. Довољно је навести шта су писали ЛА хуманисти, писци као Карлос Фуентес, који је рекао да су католички свештеници по ЛА у јдној руци држали мачету, а у другој крст, оставили су иза себе потоке индиосске крви. Извор: Видовдан |