Кина је једини снажан савезник Русије на светској арени Уколико се не окупимо против коалиција, које покушавају да се поиграју са светом и које желе да господаре људским судбинама, онда наше две земље могу очекивати примену сценарија који су, примера ради, реализовани у Либији и Сирији... Мислите да преувеличавам?
Мене на опрез тера чињеница што се, у високопрофитним блокбастер-филмовима - у којима главне улоге играју Арнолд Шварценегер, Анџелина Џоли, Том Круз и Брус Вилис - оружана дејства одигравају на територији Русије. И што cе у Москви, према замисли маштовитих сценариста, наводно налази неко светско терористичко легло. Зар и вас не плаши то што Москви поново каче етикету светског зла? Али, вратимо се нашим савезницима - Кинезима. Сетите се како су две земље блокирале пројекте инвазије у Либију и Сирију које су упорно други желели да провуку кроз ОУН? То су биле Русија и Кина. Зато сам, напросто, сигуран да смо дужни да покушамо да нађемо у нашим земљама нешто више заједничког и то не само у спољној политици. Један од таквих момената може да постане руско православље. Многи су сигурно чули да је Његова светост патријарх Кирил тренутно у Кини. Али, мало ко може да се сети који притом стратешки задатак има предстојатељ Руске православне цркве. А сигуран сам да поглавар руске Цркве има потпуно јасан геополитички циљ. Зато ћу покушати да објасним како га схватам. Данас се православље у Кини налази у фази зачетка. То уопште није за чуђење. Кинеске власти не желе да себи праве пету колону у виду ове или оне конфесије са центром вансвојих граница. Зато на територији Кине свештеници-странци могу да служе само за странце, али не и за Кинезе. Главни услов је: свештеник - да обављао службу Божију за грађане НРК - сам мора бити кинеске националности. На жалост, последњи кинески православни свештеник је умро, уколико се не варам, почетком 2000-тих година. А то, у суштини, значи да је Кинеска православна црква обезглављена. Православне заједнице у Кини су стога својеврсни интересни кружоци у којима чланови немају могућност да добију свете тајне. Кинеска државна управа за религијске послове строго контролише да се не дешава да Кинези из руку страних свештеника добили свете тајне. На пример, кад су прошлог лета православни Кинези из Харбина допутовали у госте у Благовешћенск, њихов пратилац није дозволио да се Харбинци причесте у руском храму. А према речима стручњака, тренутно Народна Република Кина преживљава хришћански бум. Статистика бележи пораст приврженика католичанству и протестантизму међу Кинезима. За то има основа. И католици и лутерани у Кини имају соје кардинале-Кинезе и свештенике-Кинезе, што значи да званично могу служити за грађане Народне Републике Кине. На жалост, код православних хришћана је све запуштено. Сретао сам и малограђанске опаске. Такви говоре да је Московски патријарх дошао у Кину да прошири сферу свог утицаја. Међутим, та хипотеза није одржива пошто је Руска православна црква дала пуну аутономију Кинеској православној цркви још 50-тих година ХХ века. Мерено аршинима из обичног живота, Руска православна црква од тога неће имати никакве вајде. Али, на геополитичком плану - корист је за целу Русију једноставно непроцењива. Најпростије речено: православни Кинез неће ништа лоше помислити против православног Руса. Јер, православље је национални код за Русе. А уколико се тај код угради још и у свест Кинеза, онда ће односи Кине и Русије избити на квалитетно нови ниво. Можда то мало наивно звучи, али ја сам уверен да ће тако и бити. П.С. Нисам се бавио духовним последицама развоја православља у Кини јер сам сматрао да су оне једноставно - очигледне. Јереј Свјатослав Шевченко, шеф одељења за односе са јавношћу Благовешћенске епархије РПЦ Превео Горан Шимпрага http://fakti.org/ |