Шта се у Патријаршији у Београду дешава ових дана

Као што је познато, у току је Архијерејски Сабор. На њему се, као и увек, одмеравају силе и снаге појединих владика, и кувају се, као у котлу, нова јела и запршке за владике, свештенике и верни народ – при чему, морамо то рећи, о народу мисле као о лањском снегу. А и попови их много не занимају, осим као доносиоци прихода који живе у страху од својих претпостављених. О многим горућим питањима, као што су јеретичка учења и богослужбене реформе, која већ годинама потресају Српску Цркву и раскољују православне Србе, на Сабору неће бити ни једне једине речи.

Основна скица распореда снага на Сабору

 Кад би се гледало званично, најмоћнији је патријарх српски Иринеј. Али, он се пита колико и ми, а можда и мање. Патријарх је под потпуном контролом и влашћу епископа бачког Иринеја Буловића, најмоћнијег човека у СПЦ.           

Образложење Буловићеве моћи

Тај човек је, већ две деценије, скоро све и сва у СПЦ. Он је прво кренуо да студира право, па се изненада преоријентисао на теологију. Да ли по „вељенију сердца“, или по нечијем задатку, Бог зна. Убацио се одмах на кључно место – у Ћелије, код оца Јустина Поповића, с чијим је угледом отишао у Грчку на докторске студије, глуматајући зилота. И то заиста зилота: чак је и служио са старокалендарцима, а онда је писао писмо епископу Лаврентију, због његовог, како је говорио, „екуменисања“. Е, а онда је постао повереник Цариграда. Кажу људи да је седамдесетих година прошлог века међу Грцима била прича о томе како Цариградска патријаршија треба да се измести из Турске у Грчку, и да васељенски патријарси не треба да буду само Грци, него и представници других народа. Тада је Буловићу неко обећао да ће и он постати васељенски. Онда је он постао спреман на све. Жеља му се није остварила, али је дошао у Србију да је потчини Фанару, што значи Ватикану, што значи Американцима. Зналац десетак језика, вешт манипулатор, постепено се пробијао до власти, док није постао владика. Кад је постао, завео је страховладу у епархији бачкој. Неки кажу да се тиме светио свештеницима јер су га на Tеолошком факултету у Београду својевремено исмејавали због смотаности, велике диоптрије, и слично. Направио је хаос у бачкој епархији, о чему је писао угледни грађанин Новог Сада, Остоја Дражић. Али, њему нико ништа није могао, зато што је у рукама држао концентрисану моћ.

Шта значи „вешт манипулатор“

Обратимо пажњу само његов начин говора – он говори тихо, кроз густе бркове, као да једе само качамак и као да се по цео дан моли Исусовом молитвом. Зашто? Па зато да би људи морали да се сагну и да га слушају са напрегнутом пажњом. Иначе, уопште није тако слабог гласа – кад заурла, чује се до на улицу. Такође, он добро зна шта коме прича – папистима се баца под ноге и хвали се папиним крстом и прстеном, а представницима покрета „Светозар Милетић“, рецимо, представља се као невиђени Србенда. За сваког има причу. Он, који је са владиком Игњатијем потписао Равенски документ о власти папе у уједињеној Цркви, после је критиковао Бенедикта 16. кад се овај поклонио Степинцу. Таман кад га људи провале, он се преоријентише и опет заузме стартну позицију. Али, нема разлога да се заносимо изливима његовог „зилотизма“ – ко не верује нама, нека узме књигу амбасадора Србије у Хрватској, Радивоја Цвјетичанина, „Загреб индорс“, па ће видети да се кардинал Бозанић хвали како Буловић, кад дође код браће Хрвата у Загреб, радије одседа код својих католичких колега него у згради митрополије СПЦ. Зато му много смета озбиљно новинарство. Тако је 2003. хтео да полуди кад је Јеленa Taсић објавила шта је он рекао на прослави папског јубилеја у католичкој цркви у Београду, пред римокатолицима, хвалећи се бискупским крстом и прстеном који су он и митрополит Амфилохије добили од папе Јована Павла 2. Давао је демантије, али је Јелена Тасић објавила текст његовог говора, који је имала снимљен. И после се ућутао. Чим види да је проваљен, повлачи се, добија заштиту својих налогодаваца из света, и опет креће у акцију. Сада више нико у медијима не сме да га нападне – заштићен је као бели медвед. Његова се недела неће наћи под светлом медијских рефлектора.

Да ли је његова моћ заиста велика

Колика је његова моћ, види се по томе што је на челу РРА његов миљеник, владика Порфирије, директно одговоран не само за распоред фреквенција, него и за „Фарму“ и „Великог брата“. Буловић и Порфирије су, преко Пајтића и војвођанских сепаратиста, добили огромну земљу у оквиру реституције,  а стално добијају и паре – рецимо, за борбу против наркоманије, од које, наравно, нема ништа, јер су њихове методе у ствари методе хипи-комуне са православном глазуром, и ту нема никаквог излечења (зато им је сметао несрећни прота Бранислав Перановић, који је имао око 30% трајних одвикавања од употребе дроге). Моћ владике бачког видела се и на овом Сабору – ућуткао је митрополита Амфилохија и о Косову и о канонизацији Његоша, а ево сад, у сарадњи са световном влашћу, пегла самозваног бискупа Григорија путем приче о његовим финансијским малверзацијама, а у „Куриру“ излази и текст о епископу шумадијском Јовану и његовом луксузном животу и владичанском двору. Зашто? Зато што је Јован претендент на епархију жичку, а Иринеј Буловић гура другог кандидатата, неког његовог преко кога ће моћи да се обрачуна с непослушницима у жичкој епархији, што није пошло за руком његовом послушнику, покојном епископу жичком Хризостому.

Где год погледате, угледаћете Буловића: рецимо, јуче у Пећкој патријаршији, на скупу верских заједница Косова, двојица владика – Теодосије, који је напустио Амфилохија и прешао код Буловића, и Буловићев омиљени Андреас Ћилерџић, човек који је пре неку годину био скинуо мантију и отишао на рад у Немачку (јер је по мајци Немац), али га је Буловић, у договору с германским бискупатом, вратио у Србију и хиротонисао. Сад је уклонио владику Констатина да би Ћилерџићу обезбедио место у Бечу или Берлину, где ће се дотични осећати као код куће. Ако сте заборавили, крајем прошлог века Ћилерџић је у Патријаршији био десна рука Буловића, који је контролисао све „спољне везе“ СПЦ и обезбеђивао путовања у иностранство свима којима је то било потребно. Кад он зовне било коју западну амбасаду, знајте да је случај вашег путовања решен.

Сада се обрачунао са владиком Константином, и преузео власт над његовом епархијом, а нарочито над Бечом, који, за разлику од Трста, није успео да сачува своју вековну аутономију. Тамо су огромне паре, а Буловић наређује бечким свештеницима - Србима да служе на немачком, да би се додворио својим налогодавцима из ПРО ОРИЕНТЕ и других богатих фондација.

Одакле потиче „моћ“ епископа бачког

Недавно смо такво питање добили на мејл од једне наше читатељке. Одговор је једноставан: његова „моћ“  потиче од одсуства страха Божијег (Бога се не боји) и веза са земаљским моћницима.

Да поновимо

Патријарх је потпуно под његовим надзором. Зато се Буловић толико и радовао кад је Иринеј нишки изабран за патријарха, јер да је изабран Буловић, не би баш лако могао да игра своје подземне улоге. А он је, знате, човек задатка, и важније му је да обави наложено, него да буде на првом месту. Патријарха, између осталог, контролише јер све зна о његовој десној руци, извесном шефу произвођачких радионица Нишке епархије, типу што шије мантије и од тога се толико обогатио да сва Сремска Каменица, одакле је тај, бруји о богатству овог патријарховог кројача (тако се и Марко Милошевић, син Слободана Милошевића, обогатио носећи гајбице са малинама, ако се сећате).  

Ко је, дакле, владика бачки   

Он је најмоћнији човек СПЦ, и једини глобални играч на домаћем црквеном терену. Са свим властима је добро – и са Милошевићем, и са ДОС-овцима, и са Тадићем, и са овима сада. Једино није био најбоље са Коштуницом, али Коштуница није више у игри. Свима одрађује послове у Цркви, а најважнији је посао – ућуткивање неподобних.

Претворио се у неког лажног бога, који је свуда и све испуњава: редовни је професор Теолошког факултета, иако уопште нема научне радове, осим доктората и десетак чланчића, портпарол је Цркве који пише сва њена саопштења, уређује, преко владике Порфирија, медијски простор Србије, предводи све екуменске преговоре и разговоре с државним властима (рецимо, о реституцији), главни је организатор прогона неподобних (попут владика Артемија и Констатина), покрива све сумњиве случајеве у СПЦ (попут случаја владике Пахомија), јер зна да ће му њихови гласови сутра бити потребни. Сада ће се, у име државних власти, обрачунати са митрополитом Амфилохијем, који је покушао да за западне центре моћи игра игру коју игра Буловић, али је заборавио да је он ипак Морачанин са много мањим 007 капацитетима од човека на време школованог и припреманог за ово што долази.

До када ће тако

То само Бог зна. У сваком случају, по оној народној, сваки човек може да чини шта хоће, али не и докле хоће. Јер, коначан суд припада Богу.

П.С.

Епископи на Сабору могу дискутовати о чему им воља. Но, јавност ће чути оно што јој доживотни портпарол буде сервирао. Јер, када се Сабор заврши и све се владике разиђу својим дворовима, остаће Буловић и написати "званично" саборско саопштење. А чик нек' се неки владика усуди да каже да је Буловић фалсификовао саборске одлуке!